Kazanj

U Kazanju nas je dočekalo pravo letnje vreme. Sunce, toplo, milina, prosto sam zaboravila kako izgleda kad te sunce oprži po koži (ovo leto je u Moskvi bilo vrlo oskudno što se toplote tiče). Bauljamo do centra u potrazi za kafanom/restoranom otvorenim u 8 ujutru. Ne nalazimo ništa sem takozvane Блинная-e, gde se mogu pojesti 1. palačinke sa tvorogom i suvim grožćem ili 2. palačinke sa tvorogom i sušenim jabukama. Ok, jedemo palačinke kad ničeg drugog nema, pijemo kafu, piš-pauza a zatim šetamo po glavnoj pešačkoj zoni.

Moj prvi utisak je da je grad miran i tih. Nema ljudi na ulici tako rano, iako je milionski grad. Iznenadilo me  je da se kazanci pridržavaju saobraćajnih pravila. Svi su vezani dok voze, propuštaju pešake, staju na crveno, ne sviraju sirene na svakom koraku, za razliku od Moskve gde važe potpuno suprotna pravila.

Ono što sam naučila je da svaki ruski grad ima: kremlj (tvrđavu), crkve, fabričke dimnjake i bar jedan Lenjinov spomenik. Tako i Kazanj ima svoj kremlj sa pravoslavnom crkvom i džamijom jer polovinu stanovništva čine rusi a polovinu tatari koji su muslimanske vere. Sa kremlja se lepo vidi  druga obala  na kojoj je još u izgradnji biznis-deo grada, ultra moderan, sa visokim soliterima i šljaštećim hotelima.

Cene u Rusiji su obrnuto srazmerne udaljenosti od Moskve. Što dalje, to su cene niže. Tako je i naš super fensi novi hotel u samom centru grada koštao smešnu sumu para. Za tako nešto morali biste u centru Moskve da platite oko 200 evra za no, u Kazanju, samo 60 za trokrevetnu sobu.

Čekiramo se u hotel napokon, gledamo kazino-deo grada kroz prozor, prosto leškarimo malo na udobnim krevetima, neko spava a neko se tušira, i predveče se opet sastajemo sa ostalim saputnicima. U samom centru grada nalazi se poprilično veliko jezero sa starim tatarskim naseljem na obali.  Ovo zaboravih, svaki grad u Rusiji ima po bar jedno jezero u centru, fascinantno zar ne? Šetamo se, sedamo u bar sa terasom (kad li sam poslednji put sedela napolju, ne mogu da se setim) i pijuckamo natenane. Ovo su sigurno poslednji letnji dani, mislim,već za mesec dana će biti hladno i mračno, verovatno sa kišom, trudim se da u tom momentu ne mislim na osmomesečnu zimu i već da upijem to toplo vikend-vreme koje smo dobili kao poklon.

Još malo se šetamo i zatim preumorni odlazimo u hotel gde nastupa kolektivno onesvešćivanje. Kako je lepo otići iz Moskve! Promeniti klimu, krajolik i ljude!

This entry was posted in putovanja, Rusija. Bookmark the permalink.

9 Responses to Kazanj

  1. Deda says:

    ..lepo je i kad podelis sa nama svoja iskustva sa putovanja, kao i ove divne slike… Hvala..

  2. LLara says:

    A sta je tvorog??

  3. Juen Xian says:

    bas volim sto pravis te izlete, upoznajes svet i ljude. Mozda jos po neka fotografija iz starog tatarskog grada, da se vidi kako izgledaju ulice i kuce izbliza

  4. Deda, nema na cemu!

    LL, tvorog je vrlo tipicno ruski proizvod, vrsta sira, mladog, mozda malo podseca na nas svapski sir, samo sto ima i specifican miris. Moze da se maze na hleb, a moze i termicki da se obradjuje.

    JX, imam jos par fotki, ali zapravo taj deo grada je izgledao prilicno zapusteno, sa zgradama delimicno ili potpuno srusenim. Kao da je bomba pala, tako izgleda. Steta, zaista da se nisu potrudili da renoviraju malo.

  5. LLara says:

    E, u Poljskoj imaju da se kupe u prodavnici palacinke punjene tako nekim sirom, onda ih samo malo termicki obradis i to je to, mastam da i kod nas neko to krene da pravi

  6. Jef says:

    evo baš sam uključila google da vidim de je taj Tatarstan :-)
    Ja sam jedared noćila kod nekih Tatara, pa su bi oni objasnili u grubim crtama da se dele na bele i crne, mada ih wikipedia nije baš tako podelila:-)

  7. Ja ne znam nista o podeli na bele i crne, svi su mi izgledali prilicno, hm ruski. Isti izgled, iste face, isto oblacenje. Nikakvu razliku nisam primetila iako kazu da ih je u Kazanju pola Rusa i pola Tatara.

  8. Gil-galad says:

    Meni je ime tog grada poznato po fudbalskom klubu Rubin, u kome je nash Savo Miloshevic zavrshio bogatu igrachku karijeru… :D

    Uzivash, ako, ako i trebalo bi tako, kad god se moze! ;)

  9. Gil-galad, i ja sam cak naucila sve o Rubinu. Ali jedno je sigurno, dva dana su za Kazanj dosta. Ne bih mogla nikad da zivim tamo. Kad odes iz Moskve shvatis koliko si ustvari srecan sto zivis tamo. ;)

Leave a Reply