Leblebije s povrcem
Sve cesce spremam rucak kod kuce. Em sam blizu, em mi je nekako lepse i ukusnije. A i jeftinije moram priznati. Za sat vremena, svasta se moze skuvati. Ja spadam u nekomplikovane kuvare, kuvam po principu-sta nadjes u frizideru, baci na tiganj i experimentisi!
Danas je bio red za experiment zvani kus kus. U Maroku nikad nisam bila, niti sam jela kus-kus u restoranu, ali internet je cudo, pa se sve nadje. Mozda ni ne lici, ali meni je bio odlican!
Inspiraciju sam dobila od mog lokalnog tadzika-prodavca zacina i raznog semenja. Dakle, prave leblebije tesko se nalaze u Rusiji, bar onakve na kakve sam ja navikla. Ima nesto sto se zove нут ili турецкий горох (turski grasak). Tvrd je, i ne moze da se jede u sirovom stanju vec mora da se kuva. E sad, nisam nasla ni taj “turski grasak” vec nekakav uzbekistanski. Kaze tadzik, moze odlicna supa da se pravi od njega. Mozda uzmem recept sledeci put.
Prvo, potopite leblebije u dosta vode, jer skoro sve upiju. Ako vidite posle sat vremena da su suve, dodajte jos vode. Ja sam ih drzala potopljene oko 5-6 sati, mada internet kaze da treba da stoje citavu noc. Posle 6 sati, leblebije su bile meke, fino su nabubrile i dva puta uvecale svoju zapreminu. Zato pazljivo sa kolicinom koju kuvate.
Dovoljno je kuvati ih oko sat vremena. Probajte i vidite da li su potpuno meke, ali pazite da ne krenu da se raspadaju. I to je to. Sad samo da smislite sta s njima.:) Ovo je najbolje uraditi uvece, jer kuvane leblebije mogu da stoje, a i tako cete sutradan ustedeti brdo vremena. Sto za moju pauzu od sata puno znaci.
koriander
Za moj rucak na brzinu, uzela sam jednu papriku, jedan paradajz, i malo kinze. Kinza je u prevodu korijander, lici na persun i ima prilicno specifican ukus. Prvo je nisam volela a posle se valjda navikla i sad mi je sasvim ok. Pretpostavljam da i persun ide odlicno u ovu kombinaciju. Verovatno cu ubuduce da variram sastojke, mozda kukuruz, mozda masline, tikvice, cukini, plavi patlidzan, sargarepa, bukvalno sve sto vam padne na pamet.
Stavite u tiganj malo maslinovog ulja, stavite sve sastojke (i leblebiju kuvanu), proprzite, dodate soli, bibera, i kinzu i gotovo.
Sad jos samo da napravite kus kus, koji je za brzinske varijante savrsen, nema kuvanja, samo se polije vrelom vodom.
Kolicina je otprilike bila za dvoje da se najedu onako, al bas dobro. To mi naravno nije pravilo nikakav problem, sve sam sama pojela. Zato nema vecere za mene.
Bas sam pre dva dana gledao film “July and Julia” i tvoj recept me podseti na njega samo sto nije iz francuske kuhinje. Verujem da je odlican a kada dodjes probacemo
JX, pogledacu film! A kad dodjem, obavezno isprobavamo!
Leblebije se dosta koriste u bliskoistočnoj kuhinji. Recimo Hummus (homos)je pravljen od njih. A mi, kad smo radili uprade za biznis klasu smo morali da učimo sastoje homosa, i jedan od njih je bio i chickpeas.WTF is chickpeas, i ja u tom štrebanju napamet zapamtila chicken peas, ahaha. Kao nemam pojma šta je, al zvuči dobro. Kasnije sam povezala da su to leblebije:-)
Ja ovde nasla humus i redovno ga kupujem
Savrsenstvo! Jos samo da ga napravim u kucnoj radinosti i glavna sam!
Nisam ni sumnjala u tebe
A ni u Moskvu:-)
Vrati nam se, pa da kuvamo zajedno
E, podseti me sad na neko jelo koje se zove falafel, valjda iz libanske kuhinje… (Chek’ da vidim shta kaze Google…)
Jeste, pamtim k’o slon!!!
Pogledaj ovde:
http://www.lebguide.com/lebanon/lebanese_cuisine/lebanon_lebanese_cuisine_falafel.asp
Naime, negde valjda ovde u Balkanskoj, ili Ruzveltovoj, davno bilo, jbm li ga… Vodio me drug na falafel! Jako je ukusno, u osnovi su bile leblebije, zatim kukuruz shecerac, paradajz i josh neka zrna…
A ovo shto si ti pravila nikako nije kus-kus, nema chak ni veze s tim – barem ne onako kako ga ja pravim!
Kus-kus se sprema sa telecim grudima, ide dosta korenastog povrca, onda krompir, shargarepa, brdo zachina… Jako, jako pikantno jelo! Prekrije se folijom, peche u rerni, a kad otvorish, chitava ulica zamirishe. Padanje u nesvest kakva je to aroma…
Sad, ko zna kakve sve varijacije postoje, ali ovo ti je, draga moja Kujna – pre falafel, nego kus-kus!
Hehe, pozdrav!
Jef, evo dolazim u novembru na godisnji pa cemo da kuvamo. I da me naucis nesto istocnjacko iz tvojih “bivsih” krajeva.
Mislim da bih se vrlo brzo smorila u Novom Sadu da se vratim za stalno. Ova ovde dinamika mi trenutno vrlo prija
Gil-galad, nisam na slici prikazala sve to povrce pomesano sa kus-kusom, moza te zato buni. Elem, nije fazon u sastojcima, mozes da variras, i sa mesom i sa povrcem, vec je kus kus vrsta paste (testenine). To su vrlo sitne granule psenicnog testa koje pod uticajem vrele nabubre i dobijes nesto ovako: http://erickim.net/cooks/wp-content/uploads/2009/08/couscous.jpg
Posle sa cime ces da ga mesas, od volje ti. Ja sam vise naklonjena povrcu pa meso izbegavam.
A falafel znam, to je kao lepinja, punjena raznim sosovima i kuglicama od przene leblebije. Nzalost, ne verujem da je to jos doslo u ove moje severo-istocne krajeve. Ako i jeste, ne zove se isto sigurna sam. Ovde je kebab-saurma, ruska salata-olvije,za sve rusi imaju svoje neke reci.
Falafel ko falfel, no big deal:-)
Tako da od mene ucenja nema:-)))
Kao forneti, samo malo masnije:-)))
Mada u sustini ta libanska kuhinja nam je nekako i najbliza bila. Ja volim “baba ganoush”, Ana nam je to pravila za njen rodjendan, bilo super!
NS i smaranje… Prolece i leto ludilo, jesen i zima nesto drugo…
PS. Moji recepti su kao i tvoji. Po sistemu sta u frizideru, to na tanjiru
Uf, kad je lepa teletina, bude to “k’o Bog”!
Thanx za info, ja bash mislio da je poenta u mesu…
Chim stignem, probacu i ovako neku vishe orijentalnu varijantu, nashao sam jednu prodavnicu zdrave hrane gde imaju masu toga shto pre nikad nisam video.
Inache, ne znam zashto ne radi feed… Mozda jer sam promenio naziv bloga, mada je domen ostao isti… A Bloglines je i mene jedno vreme zezao s nekim blogovima.
Pre je to ishlo preko Atoma, izmedju ostalih feedova…
Ovo bas bas po mom ukusu
Marice drago mi je.:) Ti se vegetarijanski hranis u potpunosti?
Pa hranila se jedno 10 godina, sad sam kao pocela ponovo da jedem po malo meso, planiramo prosirenje familije dogodine a nisam pobornik vegeterijanske trudnoce pa se kao privikavam polako.
Elem, kod mene to nema veze sa ideologijom, ja samo stvarno ne volim ukus mesa 
Mada da budem iskrena, jedva cekam da ponovo budem vegeterijanac
Marice onda smo iste. Ja ne volim ukus mesa i zato ga vrrrlo vrrlo retko jedem. Ne volim ni osecaj u stomaku kad pojedem meso. Nikakva ideologija
Pa provalila sam kada god ostavis neki recept bas mi zakrce creva
Inace, super ti je ovaj Live traffic feed sudeci po njemu nisam jedina koja te prati iz Frankfurta