Avioni

Posted on 10/10/2009 by

Kasnim na avion. Imam 7 minuta da stignem. Probijam se kroz neke tunele, kola me obilaze, trčim kilometrima… Usput srećem ruskog vojnika koji tuguje za nekakvom Dorotejom, u prolazu on mi priča celu svoju nesrećnu sudbinu. Trčim dalje, kroz šumu, dolazim u podnožje planine. Treba se popeti skroz na vrh jer tamo je pista. Krećem, hvatam se za stene, rukama se odupirem, klizim, upadam u sneg, verem se sve više i više, zadihana sam, umorna, al znam da moram da stignem. Još nekoliko poteza i gore sam, pista je na samom vrhu planine, ne znam kako odande poleću avioni ali ni ne pitam se, samo hoću da stignem na vrh. Teško mi je, pentram se još više, celo telo me boli, znojim se… i budim. Potpuno mokra od znoja. Ruke me bole od veranja. Uh, ipak nisam zakasnila na let…

This entry was posted in moskva. Bookmark the permalink.

13 Responses to Avioni

  1. Juen Xian says:
    10/10/2009 at 13:36

    Bilo je jako strasno

  2. leva noga says:
    10/10/2009 at 14:51

    auuu dobro je. dobar san :)

  3. Jef says:
    10/10/2009 at 18:43

    :-)
    Stremiš nečemu, no matter what.
    Tako i treba :-)

  4. Gil says:
    11/10/2009 at 13:47

    Avganistan, jbt! :mrgreen:

  5. elektrokuhinja says:
    11/10/2009 at 13:53

    JX, bese strasno, stvarno.

  6. elektrokuhinja says:
    11/10/2009 at 13:54

    LN, bas je gadno kad tako kasnis negde. Pa se budis u znoju brrr

  7. elektrokuhinja says:
    11/10/2009 at 13:56

    Jef, stremim… al cemu? Promenama :)

  8. elektrokuhinja says:
    11/10/2009 at 13:57

    Gil-Galad, valjda necu bas u Avganistanu zavrsiti :))

  9. Jef says:
    11/10/2009 at 14:30

    Snove da tumačim ne umem, ali ovaj tvoj deluje čitljiv i za nas laike
    ;-)
    Imaš cilj, doduše ne jasan (znaš da avioni poleću odatle,ali ne znaš kako), ali što je još važnije imaš volju koja te tamo vodi :-) Usput se provlači i “ruska priča” u vidu nesrećnog vojnika, koju ne ignorišeš skroz, ali ni ne saosećaš. Kako ti se sviđa moje tumačenje :-D

  10. elektrokuhinja says:
    11/10/2009 at 19:05

    Jef, a da budes ti moj privatni psiholog/tumac snova/baba-gatara? Placam u rubljama samo :))

  11. Jef says:
    12/10/2009 at 11:44

    Sto da ne, od gatanja se uvek lepo ziveo , ahahah

  12. Milica says:
    12/10/2009 at 22:55

    Sve, sve, ali – vojnik! ;)
    Snovi su super. Opominju, podsećaju, skeću pažnju. Jedino što nekad znaju da muče.

  13. elektrokuhinja says:
    12/10/2009 at 23:18

    Milice, a tek sto znaju da te preznoje!!!

Leave a Reply