Kako pronaći motivaciju da se budite rano, našminkate, lepo obučete i odete na posao?
Nađete sebi simpatiju! Meni to nekako polazi od ruke iz prostog razloga jer je firma velika a 90% čine muški. Jer su svi lepi, namirisani, nasmejani i fini. (Ovo je naravno diskutabilno pitanje i stvar ukusa ali s obzirom da je blog moj i da mogu da pišem šta mi volja, postavićemo to kao činjenicu). Jer je firma puna mladih inženjera (a koja majka sebi ne bi inženjera za zeta poželela?) Jer svi pričaju nemački a meni je nemački izuzetno privlačan jezik. Ovo naravno spada u domen fetišizma. Neko voli francuski, neko španski, dosta njih italijanski, ali meni je nemački, ach! tako poseban. Dakle nalazim se na idealnom mestu.
Molim lepo.
I sad se ja osećam otprilike kao u petom osnovne. Pa kad se sretnemo a meni nekako milo. Pa se smešim. Pa leptirići u stomaku. I ništa mi nije teško! Baš lep neki osećaj. Još da smislim strategiju kako da simpatija shvati da sam ja jedna potpuno fantastična osoba, i divota jedna. Predlozi?
Hahaha, nasmeja me u ove kasne sate dok pokusavam da zavrsim nagomilani posao :)))
A sa savetima cu izostati jer od kada upisah masinski fakultet te davne ’97, pa kroz sve inzenjerske pozicije koje prodjoh do sada vecito sam se strogo pridrzavala pravila da ne mesam posao/skolu i ljubav. Meni je ta okruzenost inzenjerima zapravo udaljila od ideje da se petljam s njima.
Ruku na srce, ni van toga nikada nisam bila neka preterana zavodnica :))))
Marice, tu si potpuno u pravu. Posao & ljubav se ne mesaju. Medjutim, ovo nit je ljubav, nit ja nesto preterano saradjujem sa simpatjom mi.
Meni ta ideja simpatije vise sluzi da me bolje motivise, da mi napravi radni dan (koji traje skoro 12 sati) interesantnijim i zabavnijim. Zamisli kako bi bilo dosadno da samo sednem za komp i krenem da racunam stubove narednoh 12 sati. Ovako, malo se prosetam do drugog odeljenja, pa malo do kantine, pa ga sretnem, pa se cujemo telefonom i sve to nekako da dozu uzbudjenja koja ti na poslu stvarno fali.
Moje zavodnistvo se ogleda u tome da se samo smesim i trepcem okicama, trep trep. U najboljem slucaju mu dam kompliment. Genijalna sam prosto:)
Ej, pa ovo su super duper vesti
To vozanje tako po ceo dan (smisleno) zarad simpatije je nesto sto bi ja stavila da potraje ceo zivot :)))
Nista recepti, samo to, radosno ustajanje, sminkanje, okrznuce ramenom. Pa ako se namirisete, namirisete.
Ako ne, velika je to firma
Juhu, super!
Auuu a sto 12 sati? Nadam se da u njih spada i ono pedaliranje na i sa posla. Tebi, draga moja, s tim radnim vremenom trebaju 3 simpatije :))))
@etotako: Otvorila si mi oci. Pa ako se namirisemo namirisemo se, ako ne nije nam takva sudba sta da se radi. Al lepo je nekako nadati se. I ici na posao pevajuci.
Marice, ponekad ukljucuje ponekad i ne ukljucuje verglanje, al tako mi je kako mi je, dok se ne uhodam. Onda ce nadam se ici bolje i brze i uspevacu da zavrsim to sto treba na vreme a ne da ostajem do sitnih sati. Sta ces, naviknuta na Moskvu gde sam umela da zaglavim i do pola noci sa stampanjem, pa da se vracam poslednjim metroom kuci. U poredjenu s tim ovo je milina. O vikend-radu da ne govorim. To u Moskvi bese potpuno normalna stvar, ovde je pak vikend neradan. Sve zavisi iz koje perspektive posmatras stvari. Mada, u firmi nisam ja jedina koja ostaje duze. Moj sef takodje, a ako sef ostaje nekako jeste glupo da se ja kupim u 5. A ima posla preko glave. Valjda firmi nikad bolje nije islo.
Ah nek potraje jos malo…
A simpatija, pa tu je, muva se ceo dan. I stvarno mi nije tesko da idem na posao.
Hoću sliku na mail :-)))
Jaoooooo, simpatija! To volim! :))) Slažem se za usputno češanje, tj. okrzavanje. Možeš možda da poneseš i dve kafe, pa jednu ponudiš njemu. Mada, nisam ti ja tu vešta, verovatno bih istu prosula po njemu. Ili bih se napravila da ga nisam videla, zbog sopstvene treme. Kada bolje razmislim, nemoj ti mene da slušaš. :))) Super si osmislila radni dan.