Na ulici: Prolazim pored jednog lanca kozmetike. Desetine ljudi gura se oko nekoliko velikih korpi na ulici. Jedan tip se dere u megafon. Ništa ga ne razumem. Pitam drugaricu o čemu se radi. Ona kaže: jedna cela korpa puna robe košta samo pet evra. Dakle ljudi se guraju oko stvari, toalet papira, hanzaplasta ili sveća i pune svoje korpe dupke za pet evra. Ne vidim šta je u korpama. Bežim što dalje.
Iz biroa: “Možda da kupimo tu nespresso mašinu? Mislim, ona tako lepo izgleda, a taman bi stajala na našem šanku gde je zgodno. Ni ja ni moja žena ne pijemo kafu, ali baš bi lepo izgledala na tom mestu, pa možda bi neko hteo da pije, na primer kad imamo goste? Mi pijemo kafu jednom mesečno, ali kad je mašina baš lepa i pristaje fino uz šank, a nije ni skupa. Mislim da ćemo da je kupimo…”
I još jedan biser iz biroa: “Ako ideš na primer često na masažu onda ti se dodatno osiguranje isplati. Platiš samo 15 evra mesečno i možeš da ideš na masaže koliko ti volja.. Ili na primer , često popravljaš zube. Onda uzmeš dodatno osiguranje za zube pa ti sve pokriva zdravstveno. A ja sam eto uzeo i ono za slučaj da ostanem nepokretan invalid pa da ne mogu da radim. E onda ti upada to dodatno osiguranje pa dobijaš platu iako ne radiš. Da, da, ceo tvoj život! I za naočare imam dodatno. Lepo svake druge godine mogu da kupim naočare i to mi je sve pokriveno, jako dobra stvar, ti treba isto da uzmeš… ”
A ima i ona druga strana, inspirisano jednim razgovorom: “Ne, mi ne idemo nikad u restorane, restoranska hrana je nezdrava. U bioskop ne idemo takođe uopšte. A i zašto bi išli? Imaš sve na televiziji, a i besplatno je. U pekari hleb? Ne, nipošto, mi kupujemo samo hleb iz supermarketa, pekare su skupe i precenjene.”
Stedim kupujuci filozofija
Eh…. Zvuči tako poznato. :)))
Takve stvari sam stalno primećivala u Nemačkoj. Nakon druge godine u Singapuru, primetim ja da je toga ovde manje. I nije mi jasno kako, jer glavni sport u Singapuru je šoping. Bar tako svi kažu. A šoping molova na svakom slobodnom aru zemlje. Niču kao pečurke.
I onda dobih kolegu (do tada sam radila od kuće, sama!). Odmah sam shvatila u kakvoj sam zabludi bila. Nije da je to ludilo manje ovde, naprotiv. Samo sam ja bila izolovana od ovakvih napada ludosti.
Treba da vidiš singapurski glavni šoping deo u toku bilo kog komercijalnog praznika. Trenutno je ludilo oko božića. Veštačkih borova prekrivenih veštačkim snegom na sve strane, a iza njih palme dok isparavaš na +30 i vlaga te guši.
Jelke i plus 30c mi ne pristaju nikako jedno uz drugo. Ali mora da je egzotika videti.
Ovde nema shopping mollova Ali se kupuje u ogromnim kolicinama a glavno je da kupis nesto sto ti ne treba. Kao kolega sa kafe masinom.
joj! ovde je glavna zanimacija soping, 365 dana godisnje. da se jede i kupuje. tacka.
To je ocigledno jedina zabava za mnoge. A gde je citanje knjiga,a gde su interesantni razgovori sa prijateljima, gde je sport, zar nikog nista vise ne zanima vec samo da se setaju po molovima? Ovih par nedelja pre bozica ne smes u grad ni da priviris.