Bez-šećerno

Januar je kod mene sad već tradicionalno mesec bez šećera. Počela sam (ne)slavno. Decembar je jedan od najužasnijih meseci što se zdravlja i održavanja dobre linije tiče. Na sve strane te obasipaju kolačima, čokoladama, peče se i kuva se do besvesti, pa još proslave sa firmom, pije se i ždere kao da nema sutra. A ko tome odoli, svaka mu čast. Pri tome mi dobijamo tone vina i poklona u firmi (ove godina nešto manje nego inače, al opet!), tako da su idealne predispozicije za debljanje tu. Ja se svaki put iznenadim kako u decembru ne završim u hitnoj zbog iznenadne pojave dijabetesa.

Moj joga učitelj naravno upravo u decembru svake godina tradicionalno pravi pauzu na Lanzaroteu, i time mi ni najmanje ne pomaže. Zamenjuju  ga neke mlađahne joginke koje ne mogu ni da mu primirišu, a ja sam jako izbirljiva i samo bih se jedila da moram njih da gledam kako, po mom mišljenju, nemaju pojma. I tako se lepe kilogrami, bez joge, i sa puno slatkiša, divota.

Onda se pojedu slatkiši, sve što sam podobijala, toliko da mi se sve smuči,  i zvanični mesec bez šećera može da počne!

Ovogodišnja novogodišnja odluka:

  • više kuvati i nositi na posao, i ne jesti u kantini te njihove podrig-bućkuriše

Skromno, ali dovoljno.

 

This entry was posted in Bielefeld. Bookmark the permalink.

Leave a Reply