Otkad sam počela da ne radim petkom, život mi se ubrzao. Za sve ono što me istinski zanima imam više vremena, a i energije. Radna nedelja prođe kad lupiš dlanom o dlan, a već četvrtkom popodne sam u polu-vikend modusu, i idem kući pevajući.
Prednost br. 1: Anticiklična kupovina namirnica, kad nema sveta a ima robe
Nemačka vam je jako čudna zemlja koja se orijentiše prema domaćicama i penzionerima, tako da ako se vraćaš kao sav normalan svet s posla posle 4 popodne, u prodavnici će te sačekati isključivo sparušeno voće i povrće, tj. ono što je od njega ostalo, kad ga ranoranioci pobrste. Tek sa uvođenjem rada od kuće, shvatila sam da nemački supermarketi imaju i svežu robu, koja se nažalost rasproda do podneva. Ko se zadesi u prodavnici popodne, pa, puno sreće u traženju jedne nebuđave mandarine.
Prednost br 2: Bolja organizacija vremena
Ne trošim vreme na ćaskanje s kolegama, koje viđam poslednjih 10 godina, a sa kojima iskreno, ne bih da negujem neke dublje odnose. Nema kolača petkom, koji su svakako pogubni za moju liniju ( posle četrdesete godine života, 5 grama šećera se momentalno pretvara u 100 grama sala nekom neobjašnjiivom fizikom). Nisam luda za zajedničkim odlascima u kantinu, a team-building događaji su mi oduvek bili odbojni.Osećam strašnu nelagodnost ako moram moje slobodno vreme da delim sa ljudima sa posla.
Prednost br. 3: Smanjenje sedenja, a povećanje spavanja
Jedna od možda i najbitnijih prednosti je da ne sedim u stolici po čitav dan. Idem u duge šetnje, obilazim prijatelje, smišljam sebi zanimacije koje su što dalje a moje telo se raduje kretanju. Nisam neko ko može da provede dan u krevetu, ali za te neradne dane se ipak desi da se okrenem i odspavam možda koji sat više nego inače.
Iskreno, ne vidim ni jednu manu od smanjenja radnih sati. Bolji kvalitet života, i ponekad se upitam, zašto to nisam ranije sebi priuštila. Pa se setim da je borba ipak trajala dve godine, i da se za sve treba petlja. I da treba prelomiti i shvatiti da je život ipak samo jedan.
Pa to su baš divne vesti!
Jel to neki tvoj aranžman ili Nemci polako uvode četvorodnevnu radnu nedelju? Znam sad već nekoliko firmi koje su to uradile nakon kovida.
Smatram jednom od najvećih privilegija šoping u 10 ujutro. Bez obzira u kojoj zemlji boravim ili sam boravila. Čak i kad sam na odmoru. Nema ljudi, sve mi manje mrsko (zato što nema ljudi), a ponuda (posebno u supermarketima) bolja i preglednija.
Team-building… ništa mi nije mrskije od toga. Ljudi koje ne želim da vidim, na mestu na kojem ne želim da budem. Mada, to verovatno ima više smisla sad kad mnogi i dalje rade od kuće. Ko će ga znati?! Svakako mi je drago što već godinama nisam u korporativnom svetu.
Marice, Nemci da mogu, uveli bi osmodnevnu nedelju, znas da su workoholici. Trenutno je granica za penziju 77 godina , mada slabo ja verujem u penziju, nece biti nista od toga kako stvari stoje.
Ovo je samo i iskljucivo moj aranzman. Ceo zivot sam radila neke produzene sate, poslednjih 10 godina po 43 sata nedeljno (horor). U nekom momentu ti sve, da izvinis, dopizdi, da ne vidim nikakav smisao da zivot prolazi pored mene a ja da sedim u mracnom birou i ne vidim ni dana. Tako da, jeste manje para ali i vise zivota, a to se svakako isplati! Blago tebi kada nisi u korporativnom zivotu! Prava odluka! I ja razmisljam kako da se izvucem iz ovog vrzinog kola, ili cu u nekom momentu samo da otpauziram na godinu-dve da razmislim o svemu.