Comments (6) 
Tvrdjava
Frka je u gradu već počela, a dečaci i devojčice iz Evrope nam stigli u goste. Sede po kafanama, šarene se, muvaju se sa mapama grada i rancima na leđima. Veselo je za sada. Kad krenu da se napijaju jeftinim maliganom videćemo koliko će mi biti simpatični.
Ja odoh na Arcade fire i Beirut.
Jedva čekam.
kapije
exit
Biće ovo jedno duugo duugo leto. A kako se čovek jedino može naoružati? Pa zna se-dobrom literaturom, pokojim špricerom u centru i kafom na balkonu. Tek poneki film da popuni prostor između. A tu su i drugari za sva ona promenljiva stanja depresije, euforije i ludila. Eh, šta bi čovek bez drugara…Pa onda exit i Arcade Fire, uh…
A ovo zahlađenje mi izuzetno prija, nisam ja nikakav obožavalac znojenja, peska, plaže i vrućinština.
Zagrejala sam se sa Belim tigrom, hvala sestri koja je preporučila. O Indiji današnjice, posmatrane kroz oči siromaha i bednika. O usponu jednog “preduzetnika” u indijskom velegradu.. Koga zanima kako izgleda jedna od najvećih ekonomija sveta, Beli Tigar je prava stvar.
Trenutno deli krevet sa mnom novi Murakami. Šta ću kad ga volim… Krene sasim normalno, obični ljudi, obične sudbine, a onda polagano dolaze sf fenomeni, čudaci, neke nove dimenzije, paralelni svetovi…Skoro kao moje trenutno stanje. Kad sretnem nekog prvo pitanje je: Pa gde si ti? Pa ja sam… tako svuda, i ovde i tamo, o Rusiji sanjam, na nemačkom pričam, u Srbiji trenutno. Ne znam ni ja gde sam. Negde između najverovatnije, pa i ovaj moj avion sa slike gore nekako je seo i nikako stvarno da poleti. Ali biće. Ma samo je loš horoskop u pitanju. Ništa više.
literatura za leto
knjige
| 
1Q84, Beli Tigar, Murakami
I dok tako pokušavam da pronađem neki smisao u ovom mom beskonačnom čekanju odlučih da odem u bioskop. I gle radosti! Em festival, em sve neki fini novi i ne-holivudski filmovi, em karta košta samo 150 dinara! Milina!
Još jedan plus je nova klimatizovana Arenina sala, što je za moju prirodu šišmisa najbitnija stvar. Rado bih provela čitave tropske dane u nekom hladnom i mračnom prostoru gledajući filmove.
Dakle, ko ne zna šta će sa sobom, eto mu zabave. Doduše samo još danas i sutra al i to je nešto…
Odlični jučerašnji film mladog nemačkog režisera Jan Schomburga, koji nam se na kraju i predstavio (baš lepo od njega), Above us only sky:
I onda, kad sam već bila u bioskopu, zašto ne otići na još jedan: When we leave, tursko-nemački sa Sibel Kekili, (ko se seća Gegen die Wand)
Prvi za svaku pohvalu, drugi nekako, možda ne za one sa slabijim živcima.
Ja odoh danas opet. A šta vi radite po ovim vrućinama?
Krenem s jogom od rane zore, to jest od 6. Jer spavalica nisam baš i neka, treba i živeti a ne samo u krevetu ležati.
Pa red čaja, red maila.
Onda već neko nazove pa se dogovorim za večernje viđanje.
Pa red kafe red knjige.
Onda se već ogladni od silnoga zamajavanja pa se kuva nešto s nogu.
Pa red facebooka red chata.
I onda je već popodne, ajmo napolje.
A da je vruće u NS vruće je.Pa se malo kuvam pa se tuširam.
A u prodavnicama imaš sve šta ti duša ište. I krem bananice, i smokija, i jabuka i luka, i jogurta tečnoga i pettit beurre, plazme i ravanica pereca.I kokica!
Red nostalgije red kontemplacije.
Pa u krevet.
Pa onda sve ujutru ispočetka. Dobro jutro!
Novi Sad u sumrak
Panorama Theme by 
Themocracy
