Comments (10)

By elektrokuhinja, 29/11/2011 11:40

krevet u vozu

Niko me nije ukrao, nisu mi izvadili bubreg, opljačkali me niti silovali. Šta sve čovek ne pročita po forumima o ovom vozu pa to su potpune budalaštine. Karta u jednom pravcu od Novog Sada do Beča košta oko 60 evra sa sve spavaćim kolima, dobiješ finu sobicu u austrijskom vagonu, sa lavaboom peškirićem i sapunima. Milina prosto jedna. U toku noći te probude na granici sa Mađarskom i to je to. Onda Gute Nacht i Gute Reise.

Sećam se da sam putovala pre par godina istim tim vozom ali u kušet kolima a i tada je bilo sasvim pristojno. Ko ne zna razliku kušet-spavaća kola evo objašnjenja. Kušet je 6 ležajeva u jednom kupeu a spavaća kola su 3 ležaja, udobnija i na ovim našim prostorima ste u većini slučajeva potpuno sami.

lavabo u sobici

Baš, kao neki mini hotelski smeštaj. Ovaj put nisam imala ni pojma da sam sama u sobici, naime razlika u ceni uopšte nije velika, tako da topla preporuka za noćni voz. Nemojte se plašiti šta vam pričaju, ako se nekome ikad i desila neka neugodnost, taj je sigurno ostavio novčanik na izvolte.

Beč me je dočekao sunčan, nova stanica Westbahnhof je pre neki dan otvorena potpuno renovirana i sad je to jedan veliki tržni centar. Wifi internet pokriva celu stanicu, što je meni odmah veliki plus. Neki su ovisnici o kafi, neki o cigaretama i alkoholu, a ja, meni samo internet direkt u venu. Loše, znam, znam, ali mora se bar neki porok imati, da se zna da smo ljudi a ne roboti.:)

Pojela sam sendvič i mandarinu i pravac Minhen.

austrijska jezera

Do Minhena se prolazi pored nekih silnih jezera i pašnjaka sa kravama, prava seoska idila. Malo sam čitala, malo posmatrala okolinu i prođoše nekako i tih 4 sata.

Railjet u Austriji

A sad, evo me sedim u vozu za Štutgart i slušam interesantnu konverzaciju. Jedan vrlo otvoren Turčin i jedna feministkinja Nemica slučajno su zapodenuli konverzaciju o muško ženskim odnosima i kulturološkim razlikama na relaciji Turska Nemačka. Ona čini mi se malo isfrustrirana a on očigledno zainteresovan za nju. Da li ja to upravo prisustvujem razvoju jedne romanse? Upoznavanje je već palo, još samo čekam poziv na romantičnu kebab večeru.

Dopada mi se ova raznovrsnost putnika. Iza mene jedna mala priča ruski, ispred mene Turčin-Nemica romansa, pored mene jedna postarija holanđanka putuje za Amsterdam, a dijagonalno sede dva afrikanca (da ne bude da sam politički nekorektna). Ja stigla u moju obećanu zemlju.

Napisano 28.11.2011 u 16.22, objavljeno čim se dočepam interneta.:)

Comments (18)

By elektrokuhinja, 25/11/2011 14:54

Zalepila sam kofer. Jadan raspao se na komade a i vukla sam ga vala kroz pola sveta i natrag. Te nosi knjige iz Rusije, te za Nemačku, te rečnike razne,  te rolere, a tu su i klizaljke, tone nekakvih toplih čarapa i gaća (kao da sam  ceo život samo gaće kupovala), vaga iz Moskve, kreme protiv podočnjaka jer su tamo negde mnogo jeftinije, ili pak soli za kupanje. Litri vodke, vina, piva ko zna zašto, sušene ribe, a tek plazma keksa i jafe!!!

Superlepku sam se pomolila za samo još ovo jedno oproštajno  putovanje.  Zalepila sam i zavrtnjeve, a i sebe pride.  Ko ne zna, superlepak se skida acetonom a ako ne ide (kako meni nije išlo) onda pomaže jedino turpija. A onda više nemate otisak prsta pa uz sve ove krize možete i  u lopovluk da krenete, garantovano vas neće pronaći.

Karta za voz preko pola Evrope je kupljena. Taman da proverim tu famoznu ozloglašenost Mađarske na putu do Beča, hoće li me ukrasti ili neće? Kod mene će se ovajdati samo onaj ko ima fetiš za kreme protiv podočnjaka ili eventualno stare jakne. Ili Ljudmilu Ulicku na ruskom. Nekoliko kilograma.

Mnogo mi zvuči to romantično.  I Alpi i Salzburg i nešto što se zove Sankt Polten. Skoro da se osećam kao grofica (intelektualna klošar-grofica). Sa koferom, rancem, sendvičima, kosom kao da sam se petardama češljala, ali grofica wannabe po vozovima Austrougarske. Molim lepo.

Bar ovaj avion sa naslovne strane mogu da sklonim, više nije tolika neizvesnost gde ću aterirati.

Pa se javim kad stignem. Il negde sa po puta.

Comments (2)

By elektrokuhinja, 13/10/2011 20:46

U danima kad nemam ama baš nikakvu inspiraciju niti da šta konstruktivno radim, niti da šta pišem, slušam muziku. Ovih dana inspirisana sam odličnim novim filmom Larsa von Triera Melancholia. Naravno, za one koji vole Triera. Meni ne smeta ni kad je mnogo mračan ni depresivan, prosto, filmovi su mu od onih koji te pomere iz mesta i ostave trag. Ovaj put igrao se sa psihologijom straha. Čega se mi to bojimo i kako u zavisnosti od psihičkog sklopa izlazimo sa našim strahovima na kraj?

Ah, da… muzika. Wagnerovi Tristan i Izolda su  savršena podloga za ovaj film. I za moje trenutno psihičko stanje.

Comments (4)

By elektrokuhinja, 06/09/2011 15:11

U poslednje vreme vrlo se često srećem sa izgovorom “Neću da počinjem ispočetka”. Ova izjava bi u neku ruku pristajala jednom penzioneru koji sedi u parku, ima reumu, igra šah i čeka da mu starost prođe a svi znamo šta se dešava kad starost prođe, no ovakvu konstataciju  sam čula od mojih vršnjaka.

Šta uopšte znači “Početi ispočetka”?

Da li to znači promeniti radno mesto? Ili naučiti novi jezik ili veštinu koju od tebe posao zahteva? Ili izaći iz nekvalitetne veze/braka i pokušati da pronađeš nekog ko ti stvarno odgovara, ko će te voleti i paziti na tebe i s kim se nećeš svađati? Ili možda znači otići u neki potpuno nepoznat grad i krenuti da gradiš nove veze, nova poznanstva i prijateljstva, jedan novi život?

Sve gore nabrojano.

Neko ko misli da može kroz život da prolazi bez novih početaka na ovaj ili onaj način, e pa grdno se vara. To je možda nekad moglo, u našoj kominističkoj prošlosti da se čovek zalepi za stolicu i na njoj ostane 30 godina, ali danas slabe su šanse za nešto tako. Uostalom, da li bi IKO voleo da sedi u jednoj firmi, sa istim ljudima, na istim pozicijama sve do kraja radnog veka pogotovo ako je nezadovoljan?  Ja sigurno ne bih. Al to mi je verovatno nešto genetski, kod nas se u familiji gaji tako neki avanturističko spontani pristup životu.

Nema ništa strašno u novim počecima, a može da bude i prilično uzbudljivo. I uostalom, iskustvo je zlata vredno. Što više naučite da prolazite kroz različite nove početke, to će vam sledeći put biti lakše. Pa kad vas devojka ostavi, ili dobijete otkaz, lepo se sredite, izađete u grad i tražite novu ljubav, ili pak odmah sednete, sročite cv i šibate ga na sve strane. I posle nekoliko sličnih akcija početak vam postane kao rutina, i straha jednostavno nema.

Comments (6)

By elektrokuhinja, 30/08/2011 23:24

Petrovaradinska tvrđava je potpuno savršena predveče. Kako su se malo dani rashladili, pa je moguće izaći iz sobe, počela sam da pravim izlete po okolini. Jedan dan centar, drugi dan tvrđava… jedino se bojim da će mi vrlo brzo ponestati putanja za šetanje, jer  ipak, Novi Sad je mali… Pa dobro, u tom slučaju tu su Karlovci

A na tvrđavi,

em nema ljudi

em nema kola,

divno je i tiho,

i svežije nego u gradu.

Austrougarske arhitekte su moram priznati posao odradile majstorski, pa ako se zadesite na tvrđavi u večernje sate imaćete pogled na vatreni zalazak sunca iza Novog Sada, onako, kao sa razglednice.

Pronašla sam novi, simpatičan kafe, usamljen i izdvojen od ostalih, okružen ateljeima i potpuno prazan. Sela sam, popila kafu i šta drugo nego čitala. Ko se upusti sa mnom u raspravu, teško njemu.