Proteklih dana, što sedim na internetu, što na telefonu, te se s Nemcima borim da ih razumem, a verujem da je borba obostrana. Pre svakog poziva telefonom, naprave se teze, kako i šta pitati, mogući odgovori, želje i pozdravi.

Ne znam da li je dobro ili loše imati iskustvo sa ruskim stanovima, ali moji kriterijumi su se tamo definitivno drastično smanjili. Tako da sa stanovima u Nemačkoj praktično i nemam nekih većih problema. Dogod bubašvabe ne trče po zidovima, i ne gledam tapete s ružama u kupatilu i na plafonu, sve je u savršenom redu. Ipak, čula sam i ovde za interesantna ponude.

Oglas za stan br. 1, opis kupatila: “S obzirom da je kupatilo vrlo malo, kada se nalazi u kuhinji. “ Ja naravno zamišljam moje goste, mamu, tatu, sestru ili prijatelje, kako ja spremam doručak a oni se, sreće li, predamnom golišavi kupaju u kadi odmah pored. Sjajna slika zar ne? Hmm, ipak ne. Danke schoen.

Oglas za stan br 2, opis poda: ” U stanu je prethodni stanar postavio novi laminat, te je potrebno da onaj ko se useli plati za taj laminat. U suprotnom će prethodni stanar odneti svoj laminat sa sobom.” Ovo stvarno nema nikakvog smisla. Zamišljam tipa sa sekirom i dletom, koji odlepljuje svoj laminat i cela ta zabava ga košta što  vremena što živaca, a zatim pokušava tako poluuništen laminat da postavi u svoj novi stan. Prosto neki ljudi idu u krajnost sa cicijašenjem. Oprosti se od prokletog laminata za 100 evra, nećeš propasit! Aman!

Sećam se kako sam u nekom međuperiodu u Moskvi tražila stan. Bilo je to moje vatreno krštenje sa ruskim stanovima. Posle nekoliko bezuspešnih poseta, nazvala sam plačnim glasom kuću i bila spremna da se sutradan vratim za Srbiju ako ništa pristojno ne nađem. Sledećeg dana sam prihvatila najmanje odvratnu ponudu. Posle nekoliko meseci, čovek se na sve navikne. Igrate se žmurke sa miševima, bubašvabe su vam kao neke stare cimerke koje, ah štete li, s vremena na vreme potrujete da bi se one opet vratila uporne i trčkarale po podovima… Kitnjaste tapete u baroknom stilu su vam zapravo vrlo stilske i čak simpatično šik, sve dok vas iz tog transa ne probudi panični glas drugarice sa skypa rečenicom: ” Opet imaš te grozomorne tapete!!”

Moja sledeća destinacija nije nikakvo uzbudljivo mesto niti nekakva egzotika. U pitanju je prosečan gradić na prosečnom severozapadu nemačke u kome ne poznajem ama baš nikoga sem tipa koji me je intervjuisao za posao. Ako se dva sata intervjua uopšte mogu nazvati poznanstvom.

Ali!

Grad ima sve što meni trenutno treba. Ima jedno brdo sa tvrđavom kao i grad u kome sam odrasla, ima jedan lep Mineralbad* (koji se ispostavio kao moja najveća strast u Nemačkoj), ima biciklističke staze, i šume u blizini.

A ja, baš u inat svima onima koji mi kažu: Šta ćeš tamo, kad tamo nema ničega! ima da nađem i zabavu i ljude! I da konačno opovrgnem  te tvrdnje!

* Mineralbad je kompleks  sauna i toplih bazena sa različitim mineralnim vodama.

Bielefeld

Superlepku sam se pomolila za samo još ovo jedno oproštajno  putovanje.  Zalepila sam i zavrtnjeve, a i sebe pride.  Ko ne zna, superlepak se skida acetonom a ako ne ide (kako meni nije išlo) onda pomaže jedino turpija. A onda više nemate otisak prsta pa uz sve ove krize možete i  u lopovluk da krenete, garantovano vas neće pronaći.

Karta za voz preko pola Evrope je kupljena. Taman da proverim tu famoznu ozloglašenost Mađarske na putu do Beča, hoće li me ukrasti ili neće? Kod mene će se ovajdati samo onaj ko ima fetiš za kreme protiv podočnjaka ili eventualno stare jakne. Ili Ljudmilu Ulicku na ruskom. Nekoliko kilograma.

Mnogo mi zvuči to romantično.  I Alpi i Salzburg i nešto što se zove Sankt Polten. Skoro da se osećam kao grofica (intelektualna klošar-grofica). Sa koferom, rancem, sendvičima, kosom kao da sam se petardama češljala, ali grofica wannabe po vozovima Austrougarske. Molim lepo.

Bar ovaj avion sa naslovne strane mogu da sklonim, više nije tolika neizvesnost gde ću aterirati.

Pa se javim kad stignem. Il negde sa po puta.

1.Joga, trčanje ili bilo koji drugi vid bavljenja svojim telom. Kad već nisam imala vremena ranije (to je uglavnom bio izgovor), sad bar imam vremena na pretek, pa što to vreme ne bih iskoristila da izgledam potpuno fenomenalno. Ujutru joga, uveče, kad vreme dozvoli-trčanje, i eto idealne linije već za mesec dana.

2. Rešavanje problema. Pa kakav on god bio, bila to neka funkcija s dve nepoznate koju ste poslednji put videli pre cirka 13 godina ili pokušaj pisanja propratnog pisma na jeziku kojim nikako ne vladate, smislite nekakav problem i usredsredite se na rešavanje. Tako ja sebi pronađem smisao i kazem-pa eto, danas si nešto novo naučila. Ma koliko besmisleno bilo.

3. Pisanje na zaparloženom blogu. Nemam ama bas baš nikakvu inspiraciju ali ako samu sebe ne poteram nikad je očigledno neću ni dobiti. Ovaj blog je moj privatan prostor i mogu na njemu da pišem štagod mi padne na pamet. Uostalom, pišem isključivo za sebe.

4. Promenite putanju. Bilo da se radi o pravcu kojim svaki dan idete, ili poseti omiljenom kafeu, menjajte. Krenite sporednim ulicama, sedite u kafe koji nikad pre niste videli niti pomislili da bi vas zainteresovao, samo probajte nesto drugačije. Sedenje u istoj kafani, sa istim ljudima oko vas na istim pozicijama tokom godina podseća strašno na Dan Mrmota. Pa čak i kad shvatite da je kafa u tom novom mestu najobičniji bljuvaž, ipak je i taj bljuvaž jedno novo iskustvo pa možete da kažete, e jeste tamo im je kafa potpuno odvratna. Pa ste opet nešto naučili.

5. Budite prisutni. Šatgod radili, makar samo prali tanjire, pili čaj ili ležali u krevetu, budite upravo tu gde ste. Radite stvari potpuno svesno, živite u tom momentu gde ste, budite koncentrisano i usredsređeni na onu radnju kojom se trenutno bavite. Jer kad se živi zapravo? Ni u prošlosti ni u budućnosti već upravo u ovom momentu. I ovom. I baš ovom.

Inspirisano http://zenhabits.net/ i skorašnjom meditativnom nedeljom.

A kako se vi borite sa “Danom mrmota” ?

Potrebni sastojci:

1.kofa sa vodom

2. hemikalija tipa Mr Proper il Domestos, šta ko više preferira.

3. Rukavice gumene, one žute.

4. dobra muzika, neka energična tipa hardcore ili metal, prolazi takodje Arcade fire ili Kings of leon.

I udri. Od sobe preko kuhinje, od wc-šolje do kupatila i kade kao šlaga na tortu za one najizdržljivije!

U čistom stanu čist duh.

Posle ovoga ćete se osećati toliko umorni da vam nikakvi problemi neće biti na pameti. Fizički rad je iz raja izašao.

Sta se radi u Moskvi ovih dana? Radi se. Uci se nemacki. Kuva se.

Valjda kako krene losije vreme, kisa, vetar i hladnoca, tako ti i sopstvena soba izgleda izuzetno privlacno. Sta sve mozes u jednoj sobi? Pa mozes da citas, slazes puzzle, ucis nemacki, a ako iz sobe izadjes do kujne, mozes svasta nesto lepo i da skuvas. Hajde da ne gnjavim da sam isprobala gomile nekakve ribe, od pecenog сибаса (stagod to bilo na srpskom) te треску, форель,  палтус, кефаль, карп…Pola od ovoga nemam pojma sta je. Bitno je jedino da se u radnji kupi fino ociscena riba, a recept generalno glasi:

Posolis ribu, pobiberis, namazes belim lukom, nauljis maslinovim uljem i direkt u rernu. Treba nekih pola sata do 45 minuta da se fino ispece. Zatim klasika, iscedis malo limuna, a sluzis sa krompir salatom. Savrsenstvo!

Ponekad se iznerviram u restoranu, kad npr. narucim bruskete i to za citavih 380 rubalja, (oko 9.5 evra) a pritom dobijem 2 parceta hleba i cekam ih jedno dva sata. E onda lepo odem kuci i sebi samoj i dragim osobama napravim bruskete koje em su jeftine em potpuno fenomenalne!

Bruschetta

Recept je vrlo jednostavan: nekoliko parcadi belog hleba ili bageta, premazati maslinovim uljem, poredjati na pleh i staviti u rernu da se malo zapeku oko 10-15 minuta. Kad hleb pocne da mirise, izvaditi ga iz rerne i natrljati belim lukom (ko ima onu masinicu za gnjecenje, moze i ceo  cesanj da izgnjeci i namaze). Dok se hleb pekao isecka se paradajz, posoli, pobiberi i zatim se rasporedi fino na parcad hleba. I da, bosiljak je obavezan, svez a moze i susena zamena. Za svez nema nikakvih izgovora. Ako moze u mojoj moskovskoj sobi da raste moze bilo gde  u svetu. Zato molim lepo drage kuvarice i kuvari, bosiljke u ruke!

Caprese

Ako ste ikada razmisljali na temu sexy klope, evo jedne sasvim jednostavne plus zavodljive vecere. Vegetarijanci, molim, zapusite usi i zatvorite oci, ovo nije mesto za vas! Steak, ili prosto govedja snicla, ispecena brzinski na tiganju, pet minuta s jedne strane, pet sa druge. Dodatak-krompir pire. Nekako mi je krompir pire eroticniji od pomfrita. A salata nesto sto je za svakog super sexi-kapreze. Ko ne zna sta je kapreze- evo ga ovde. Dakle, mozzarela, plus paradajz plus balzamiko plus maslinovo ulje. Sve to rasporediti ukrug servirati. Vino pod obavezno uz ovo. Crno. Suvo. Sta ide posle vecere to cete sami morati da smislite.

Slike odgore nisu moje, nekako uvek prvo pojedem pa se setim da treba mozda da fotkam (ako vec na blog kacim). Moj  kapreze je bio identican kao ovaj samo zamislite jednu tufnastu zutu musemu, i slika ista:)

Do sledeceg kuvanja!

Čitam Istoriju sveta u 6 pića. Sram me bilo. Još za rođendanski poklon sam dobila knjigu a davno beše to… E pa došlo vreme za sobu, kontemplaciju i relaksaciju.

Slušam ili FM4 ili radio maximum. U zavisnosti od inspiracije. Jedan dan učim ruski, drugi nemački. Da se zna da bečki FM4 ima odličnu, svežu muziku, plus dobar deo programa na engleskom tako da preporučujem i ne-nemačkogovorećim. Radio maximum može da prođe s muzikom, paaa, recimo, puštaju najbolju muziku u Moskvi. Koga zanima kako izgleda rok-pop-alternativna ruska scena ovih dana, može tamo da čuje.

Otkrila sam neke  fine blogove, tu je HRANA (mnogo mi se sviđa koncept), pa tu je mala amerikanka koja odskora živi u Beogradu,  Jefica bivša stjuardesica i prešlicavanje sa svežim filmom, muzikom i koječime još.

Čekam grejnu sezonu, uljani radijator je aktiviran a kokice mamine iz Srbije se kokaju svako veče.

Ali oh! kako je cool kad vas tata iz Japana posećuje pa u sidebaru imate japansku zastavu sa velikom crvenom tačkom. Pozdrav tati u Japanu!

Možda od vremena, možda od previše izlazaka, tražim svoj mir. Uz knjigu, film ili tako neki vid zabave. Najnoviji zadatak-baviti se učenjem jezika. Što ruski što nemački. I jedan i drugi trpe na račun engleskog. Moje znanje ruskog čini mi se da se značajno pogoršalo od prethodne godine. Potpuni apsurd s obzirom da živim u Rusiji.

Malo sam se umorila.  Previše je bilo nekakvih površnih poznanstava o tako svojstvenih za ovaj grad. Troje ljudi već čini grupu. I sasvim je dovoljno. Ako imaš troje u svojoj blizini s kojima možeš o svemu da pričaš, i sve da podeliš, srećan si čovek. Površne stvari me menjaju. Postajem i ja sama nekako površna i nezainteresovana. A tad treba staviti prst na čelo i pripupitati se-dokle i čemu sve to?

Perehod Teatralnaya-Okhotny Ryad

Danas sam imala pravu podzemnu odiseju. Desi se s vremena na vreme da metro koji inace fantasticno funkcionise (svakih 30 sekundi u spicu) negde zakaze. Udjem u podzemlje, kad ono horde ljudi cekaju na moju liniju. Pa guzva, pa se penju jedni drugima na glavu, a na satu-voza nije bilo citavih 5 minuta! Eh ko bi rekao da se u 5 minuta moze takav haos napraviti. Ne budem lenja, te s koleginicom krenem u suprotnom pravcu. Duzim putem. Preci sa jedne linije na drugu je prava vezba za organizam. Prelazi (Perehodi) su ponekad kratki, a ponekad kilometarski dugacki lavirit tunela, stepenica i eskalatora. I sve to puno ljudi. Imala sam dva perehoda, i oba su bila kilometarska. Jednom se cak kraj nije video. Ponekad tu babuske prodaju cvece, poklanjaju kucne ljubimce, poneko peva a uvek neko  i svira,veselo je u perehodima. U umerenim kolicinama. Ja bih sada na primer u banju. Na oporavak. Perehod-oporavak.

I jedan kuvarski momenat. Kupila file lososa. Pitala prodavacicu kako ga ona sprema. (Kaze moze u vodi da se kuva, a moze i na tiganju) Izabrala tiganj. Stavila zacine (beli luk, bosiljak, persun so…). Uvaljala u brasno. Direkt na tiganj. 5 minuta s jedne strane, 5 s druge i voila! Nisam imala krompir al i pirinac je posluzio. Plus salata po zelji. Kao sto rekoh, dogod sam u Rusiji, jescu lososa dok mi se ne smuci!

Danas sam pogledala dokumentarac o religiji – Religulus i baš se fino ismejala. Čega sve nema na ovom belom svetu, nikad ne bih ni saznala. Posle ovog filma shvatiš koliko si ustvari fin i normalan i zahvalan tvojim divnim roditeljima što su ti kupovali knjige i enciklopedije a ne kojekakve biblije. Koga zanima download, evo  link na torrent, malo da se nasmejete a pomalo i užasnete.

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=qB8fPJ6zds8]