Bibliothek

Danas sam posetila novu štutgartsku biblioteku. Ne samo što je moderne spoljašnjosti sa specijalnim svetlosnim efektima noću, već je sama procedura pozajmljivanja knjiga na vrlo tehnološki naprednom nivou. Pogotovo za nekog kao ja ko dolazi iz kamenog doba. Sve je u fazonu touch screena, barkod čitača, te prisloni knjigu ovde,te karticu onde, pomeri se tri koraka unazad, (pljuni i reci om). Pa dobro, otprilike nekako tako. Na poslednjem spratu nalazi se kafe, a svaki  nivo raspolaže čitaonicama, krevetima, foteljama, trosedima, dvosedima, nekakvim nišama za čitanje, kompjuterima… Na raspolaganju za iznajmljivanje stoje knjige, dvd filmovi i muzički cd-i.

Bibliothek

Pored toga mogu i da se prelistaju sve moguće novine, časopisi, i ko zna šta još… Vrlo me je zainteresovao deo koji se zove Schlaflos Bibliothek koji je otvoren 24 časa, u prevodu biblioteka za nesanicu. Za moje nesanice to bi taman bilo rešenje, no ovih dana mi se dešava da u 10 odmarširam u krevet tako da, sačekaću do nekog novog napada, a onda pravac u biblioteku.

Ja prosto volim biblioteke. Vrlo su praktičan izum. Iznajmiš knjigu, vratiš je kad je pročitaš, i to obično za neku vrlo simboličnu godišnju sumu. Da se ja pitam, živela bih u biblioteci.

Библиотека Имени Ленина

Sećam se svoje posete moskovskoj Biblioteci Imeni Lenjina. Ranom zorom zaputismo se nas nekoliko u biblioteku. Zašto ranom zorom, ne sećam se sad ali mora da je bio neki dobar razlog. Sećam se da je godišnja karta bila nešto tipa 5 evra, plus dobiješ divnu karticu za koju te tamo ufotografišu na licu mesta. S obzirom da smo prethodno veče svi izašli a ustali rano, ne čudi me da su te fotke nešto najjezivije što sam ikad videla. Od knjiga nažalost ne može ništa da se vidi  jer se Rusi verovatno boje da se nešto ne pokrade. U pitanju je vrlo komplikovana i mukotrpna procedura pozajmljivanja knjiga, piše se na neke papiriće, pa se papirić preda na šalteru, a na sve to se čeka priličnu večnost, a nekad čekaš da ti donesu knjigu po tri dana. Tako da odustasmo od ideje pozajmljivanja, i umesto da uplatimo jos 5 evra za zvaničnu turu po biblioteci, zaputismo se u ekskurziju u sopstvenoj režiji. Protrčali smo kroz sve čitaonice, pomirisali wc-e, šunjali se ne bi li uspeli da  pronađemo bar neku prostoriju sa knjigama ali avaj…Moskovska biblioteka je jedna velika čitaonica, a knjige se ne smeju iznositi napolje. Čitaonice su klasične, sa visokim plafonima, onim zelenim lampama kao iz starih filmova, starinskim klupamai foteljama a čak mi je palo napamet da je ta biblioteka jedna velika zavera jer od knjiga tamo nema ni traga. Šta su oni silni ljudi po čitaonicama čitali za mene će verovatno ostati zauvek misterija.

A sad, knjigu u ruke!

]]> http://elektrokuhinja.com/2011/12/02/biblioteke/feed/ 9 http://elektrokuhinja.com/2011/08/30/1463/ http://elektrokuhinja.com/2011/08/30/1463/#comments Tue, 30 Aug 2011 20:24:13 +0000 elektrokuhinja http://elektrokuhinja.com/?p=1463 Petrovaradinska tvrđava je potpuno savršena predveče. Kako su se malo dani rashladili, pa je moguće izaći iz sobe, počela sam da pravim izlete po okolini. Jedan dan centar, drugi dan tvrđava… jedino se bojim da će mi vrlo brzo ponestati putanja za šetanje, jer  ipak, Novi Sad je mali… Pa dobro, u tom slučaju tu su Karlovci

A na tvrđavi,

em nema ljudi

em nema kola,

divno je i tiho,

i svežije nego u gradu.

Austrougarske arhitekte su moram priznati posao odradile majstorski, pa ako se zadesite na tvrđavi u večernje sate imaćete pogled na vatreni zalazak sunca iza Novog Sada, onako, kao sa razglednice.

Pronašla sam novi, simpatičan kafe, usamljen i izdvojen od ostalih, okružen ateljeima i potpuno prazan. Sela sam, popila kafu i šta drugo nego čitala. Ko se upusti sa mnom u raspravu, teško njemu.

A ovo zahlađenje mi izuzetno prija, nisam ja nikakav obožavalac znojenja, peska, plaže i vrućinština.

Zagrejala sam se sa Belim tigrom, hvala sestri koja je preporučila. O Indiji današnjice, posmatrane kroz oči siromaha i bednika. O usponu jednog “preduzetnika” u indijskom velegradu.. Koga zanima kako izgleda jedna od najvećih ekonomija sveta, Beli Tigar je prava stvar.

Trenutno deli krevet sa mnom novi Murakami. Šta ću kad ga volim… Krene sasim normalno, obični ljudi, obične sudbine, a onda polagano  dolaze sf fenomeni, čudaci, neke nove dimenzije, paralelni svetovi…Skoro kao moje trenutno stanje. Kad sretnem nekog prvo pitanje je: Pa gde si ti? Pa ja sam… tako svuda, i ovde i tamo, o Rusiji sanjam, na nemačkom pričam, u Srbiji trenutno. Ne znam ni ja gde sam. Negde između najverovatnije, pa i ovaj moj avion sa slike gore nekako je seo i nikako stvarno da poleti. Ali biće. Ma samo je loš horoskop u pitanju. Ništa više.

literatura za leto

Prvi dan vikenda beše upravo histeričan. Uz zarađenu upalu grla ali! i kupljenu knjigu o Edvardu Hoperu, mom omiljenom slikaru i to fino izdanje, Taschenovo, sa velikim slikama i lepim koricama. Najlepše je samom sebi kupiti poklon.

Ostatak vikenda, dakle drugi dan je prošao onako kako bih želela da je svaki moj vikend. Bez frke, sa knjigom, dobrom klopom i dobrom muzikom.

Na tapetu je novoprevedeni Murakami, izašao u Geopoetici, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta. Opet volim njegove likove. Bez preteranih emocija, pomalo hladni na prvi pogled, osobenjaci, racionalci, zaljubljeni u dobru muziku i filmove. Da li se možda poistovećujem? Zatim tu je uvek i poneko biće sa one strane stvarnosti bilo da je to čovek-ovca, ili (baš u ovoj knjizi) crnimraci ili jednorozi, ali bića od kojih jeza hvata samo zato što su nepoznata. Za sada priča teče u dva različita sveta. Tokio, bliska budućnost i informacioni ratovi  i Grad, neznano gde, opasan zidom sa svojim čudnim stanovnicima: Čitačem snova, Čuvarom, Bibliotekarkom i divljim životinjama. Kako se ova dva sveta spajaju, saznaću za koji dan. Za sad, uživam u fantastici. Može se reći i da je Murakami ovde dotakao pomalo i sf žanr.

Još jedna knjiga čuči pored kreveta, davno pročitana, ali sada  i u originalu: The third policemen od Flann O Briana.

Preporuke i predlozi su dobrodošli. Šta vi čitate ovih dana?

Čitam Istoriju sveta u 6 pića. Sram me bilo. Još za rođendanski poklon sam dobila knjigu a davno beše to… E pa došlo vreme za sobu, kontemplaciju i relaksaciju.

Slušam ili FM4 ili radio maximum. U zavisnosti od inspiracije. Jedan dan učim ruski, drugi nemački. Da se zna da bečki FM4 ima odličnu, svežu muziku, plus dobar deo programa na engleskom tako da preporučujem i ne-nemačkogovorećim. Radio maximum može da prođe s muzikom, paaa, recimo, puštaju najbolju muziku u Moskvi. Koga zanima kako izgleda rok-pop-alternativna ruska scena ovih dana, može tamo da čuje.

Otkrila sam neke  fine blogove, tu je HRANA (mnogo mi se sviđa koncept), pa tu je mala amerikanka koja odskora živi u Beogradu,  Jefica bivša stjuardesica i prešlicavanje sa svežim filmom, muzikom i koječime još.

Čekam grejnu sezonu, uljani radijator je aktiviran a kokice mamine iz Srbije se kokaju svako veče.

Ali oh! kako je cool kad vas tata iz Japana posećuje pa u sidebaru imate japansku zastavu sa velikom crvenom tačkom. Pozdrav tati u Japanu!

Zivot bez kompjutera  je kao poljubac bez brkova Potrebno je organizovati se i kolko-toliko provesti vreme zanimljivo (sto u Moskvi nije neka nauka).Prosetala sam se pored najvece staljinke-Univerziteta Lomonosov, videla poznatu panoramu Moskve, i posetila Darvinovski muzej. Fosili, dinosaurusi, genetika… Iako je sve na ruskom, Darvin je odlican nacin da se provede popodne.

Citam Billa Brysona-The lost continent. O putovanjima po malim gradovima Amerike.

I come from Des Moines. Somebody had to.

When you come from Des Moines, you either accept the fact without question and settle down with local girl named Bobby and get a job at firestone factory and live there for ever and ever, or you spend your adolescence moaning at length about what a dump it is and how you can’t wait to get out, and then you settle with a local girl named Bobby and get a job at Firestone factory and live there for ever and ever.

Mozda Rusija i nije tako losa?

Imam gomilu neprocitanih postova u bloglinesima, sreca pa stize vikend, bice vremena za obnavljanje gradiva. Citam ja sve, natenane, malo po malo….