Comments (51)

By elektrokuhinja, 05/02/2008 22:29

Osim što treba kupiti turpiju, makazice i fen za kosu, bavim se i svakodnevno razmišljanjima na temu:

Kako će mi biti?

Šta ću raditi?

Da li ću se snaći?

To su misli koje me progone i noću, pa smanjeno spavam ovih dana. Polako učim ruski, kako bih koliko-toliko smanjila kulturne šokove koji me izvesno očekuju. Čitam ruske savremene pisce. Viktor Peljevin i Život insekata. Otkriće.

Pre neki dan mi je prijatelj pozajmio jednu genijalnu knjigu o putešestviju kroz SSSR, u drugoj polovini prošlog veka. Imperija, Rišarda Kapušćinskog. Dobra stvar za instant upoznavanje ruskih prostranstava, kulture, istorije i običaja. Baš ono što mi treba.

E sad, ne bi elektrokuhinja bila prekaljena blogerka, da nije izblogovala dobre ruske blogove. Naravno, svi blogovi su na engleskom. Za koji mesec – nadam se da ću pronaći i neke kvalitetne ruske blogere;)

Dakle, pod broj 1: English Russia . Više je foto-blog, i skoro svakodnevno se ažurira, sa zanimljivim fotografijama i video-zapisima iz Rusije. Obavezno, ali obavezo posetite link od pre neki dan-stare fotke iz SSSR-a: http://englishrussia.com/?p=1754 .

Russian cafe, opet daje neko svoje viđenje svakodnevnog života, a nešto ozbiljniji je Sean’s Russia blog, sa političkom i socijalnom tematikom.

The copydude je namenjen (kao i većina sajtova na engleskom o Rusiji) onima koji žele da nađu svoju rusku mladu.

Omiljeni search engine terms ovih dana: nezadovoljstvo na poslu, posao ruski, posao u moskvi i neobjašnjiva zensko zenska masaza stopala (?).

До свидания!

Comments (31)

By elektrokuhinja, 20/01/2008 18:55

Razgovor je bio u Pančevu. Uzeli smo rent-a-car po principu, kad ću ako ne sada, ipak je ozbiljna stvar u pitanju, i stigli fino, gospodski, bez cimanja po autobusima. Kroz ravnicu pa preko Beograda.
Našla sam se sa poslodavcem, na kafi, opušteno. Pričali smo o poslu, o radu, o gradu u koji idem. O životu tamo, o platama, o troškovima, o hrani, o kulturi, o programima, o jeziku…

Meni se to sve strašno dopada. Ta cela ideja. Ja u metropoli. I radim super posao. Ima svašta da se vidi. I jedna čitava kultura da se istraži.

Dogovorili smo se. Odlazim. Na koliko-nemam pojma. Dok mi ne dosadi. I dok se ne zasitim. A ako mi se dopadne, ko zna koliko ostanem. Za sada sam tako odlučila.

Znam, znam, biće mi užasno teško. I sigurno ću se zasititi, i nije sve u poslu, sve ja to shvatam. Al meni je ovoga dosta. Plate koja je svake prestupne. Izgovora tipa, imam slavu pa ne mogu da vam dam platu. Ili tipa, sin mi ide u Finsku pa smo malo ufitiljili. I onog prostora malog, i vrućine leti i hladnoće zimi i prljavog toaleta. Ma svega mi je bre preko glave.

I slobodno mi recite I told you so. Ali ne još.

Ako se sve bude odvijalo po planu, šetaću se Crvenim trgom, piti vodku mesto vina i jesti boršč (ok, ova dva poslednja verovatno neću).

Poenta je da odlazim u Moskvu. Uskoro.

Comments (24)

By elektrokuhinja, 13/01/2008 15:09

Ovom prilikom neću pisati o tome kako zaraditi na blogu. To ne znam. Pisaću o tome kako mi je blog pomogao da dobijem nešto što se zove dream-job.

Svi znaju koliko sam bila nezadovoljna svojim poslom. Nezadovoljna-prava reč bi bila nesrećna. U momentu kada sam shvatila da ne želim da mi život prolazi tako što ću gledati na sat svakih 10 minuta i čekati 4 sata da krenem kući, počela sam da tražim novi posao. Slala cv-eve. Razglasila na sve strane, i prijateljima i poznanicima, i bivšim kolegama i sadašnjim kolegama, ostavljala biografije na sve moguće sajtove, odlazila na razgovore… Bavila se aktivnim traženjem novog posla. Uključila sve svoje antene za traženje. Usmerila se samo ka tom jednom cilju. Čak ni na planini nisam bila kako bi mi vikendi bili zagarantovano vreme za traženje posla. Imala svoju rutinu-ponedeljkom Blic posao, četvrtkom Politika, u bloglinesima mi je Infostud na prvom mestu. Rezultat je bio-nekoliko poziva, manje i više interesantnih, nekoliko zavlačenja i nekoliko obećanja.

Postoji jedno pravilo koje sam čak negde pročitala, u vreme moje prve poslovne potrage da najbolje informacije o poslu dolaze upravo od poznanika a ne od prijatelja. Statistike pokazale. Kod mene je to bio slučaj za prvi posao a za drugi, pa poznanik nije prava reč. Više je virtuelna-blog-prijateljica. Ona mi je poslala pravu informaciju u savršeno vreme. Hvala joj.

Usledila je razmena mailova sa mogućim poslodavcem zatim upoznavanje blog-prijateljice (kojoj se gubi virtuelno u nazivu) i na kraju zakazivanje razgovora te sam razgovor juče u Pančevu. Sa pozitivnim ishodom.

Nastaviće se…