Comments (15)

By elektrokuhinja, 30/09/2009 23:08

Hodam u kaputu. Sa kišobranom. Kišobran narandžasti, pa kad ga staviš iznad glave, kao da te sunce ogreje. Ignorisaću kišu i vetar dokle god mi to mozak dozvoljava.

Čitam Istoriju sveta u 6 pića. Sram me bilo. Još za rođendanski poklon sam dobila knjigu a davno beše to… E pa došlo vreme za sobu, kontemplaciju i relaksaciju.

Slušam ili FM4 ili radio maximum. U zavisnosti od inspiracije. Jedan dan učim ruski, drugi nemački. Da se zna da bečki FM4 ima odličnu, svežu muziku, plus dobar deo programa na engleskom tako da preporučujem i ne-nemačkogovorećim. Radio maximum može da prođe s muzikom, paaa, recimo, puštaju najbolju muziku u Moskvi. Koga zanima kako izgleda rok-pop-alternativna ruska scena ovih dana, može tamo da čuje.

Otkrila sam neke  fine blogove, tu je HRANA (mnogo mi se sviđa koncept), pa tu je mala amerikanka koja odskora živi u Beogradu,  Jefica bivša stjuardesica i prešlicavanje sa svežim filmom, muzikom i koječime još.

Čekam grejnu sezonu, uljani radijator je aktiviran a kokice mamine iz Srbije se kokaju svako veče.

Ali oh! kako je cool kad vas tata iz Japana posećuje pa u sidebaru imate japansku zastavu sa velikom crvenom tačkom. Pozdrav tati u Japanu!

Comments (10)

By elektrokuhinja, 22/08/2009 21:14

Već skoro dve  nedelje, gledam u olovno nebo. Onako, pravo novembarsko. Malo pada kiša, pa se pojavi tračak sunca, nekih dvanaestak stepeni jutarnja temperatura, a dođe čak do 20 tokom dana. Eheej 20 u avgustu! Kakav uspeh! Ujutru kad se probudiš, brzo do ormana po trenerku, jer je hladno čim se iz kreveta izađe. To je kao onaj period u Srbiji kad se u toplanama nećkaju da l’ da puste narod da se smrzava ili da ranije aktiviraju grejnu sezonu.  Moskovsko leto traje dva meseca a i šta će ti više. Puno tražim očigledno.

Možda od vremena, možda od previše izlazaka, tražim svoj mir. Uz knjigu, film ili tako neki vid zabave. Najnoviji zadatak-baviti se učenjem jezika. Što ruski što nemački. I jedan i drugi trpe na račun engleskog. Moje znanje ruskog čini mi se da se značajno pogoršalo od prethodne godine. Potpuni apsurd s obzirom da živim u Rusiji.

Malo sam se umorila.  Previše je bilo nekakvih površnih poznanstava o tako svojstvenih za ovaj grad. Troje ljudi već čini grupu. I sasvim je dovoljno. Ako imaš troje u svojoj blizini s kojima možeš o svemu da pričaš, i sve da podeliš, srećan si čovek. Površne stvari me menjaju. Postajem i ja sama nekako površna i nezainteresovana. A tad treba staviti prst na čelo i pripupitati se-dokle i čemu sve to?

Comments (8)

By elektrokuhinja, 02/07/2009 22:08

U momentu kada sve oko mene izgleda kao da se raspada i da ceo svet odlazi  dođavola, svoju savršenu sreću pronalazim u:

jednom teget pokrivaču.  Mnogo je lep, odmah da vam kažem.

Svojoj novoj sobi. Obitavanju u njoj. Prilagođavanju, ja njoj i ona meni. Čišćenju. Ovo više kao metafora.

Puzzlu (ili puzlama) kako ko više voli. Upravo kupljenim, 1000 komada, i instaliranim u ugao sobe, za “posle subote”. Čim prođe subota, krećem u meditaciju. Na slici je nekakav srednjevekovni zamak na vrh brda. Baš se tako i ja nekako osećam. Pomalo usamljeno a uzvišeno. Mnogo sam poetična,  o da.

Brazilskim zvucima sa sokom od pomorandže.

Ne, ne, odlučila sam da se ne nerviram. Pa šta bude…

Comments (10)

By elektrokuhinja, 02/04/2009 11:09

Napustila sam hladnu i mracnu Moskvu na par dana i evo me u srcu Evrope-u Nemackoj. Tu sam do nedelje, a onda opet u staru dobru majcicu Rusiju. Koristim vreme za setnju, oporavak od loseg vremena, za bazen, i moju novootkrivenu strast-saunu.

Ako trazite idealno mesto za kupanje u mineralnim vodama, Stuttgart je savrsen grad za vas. Obiluje raznim slankastim, toplim i lekovitim izvorima, a nemci ne bi bili nemci kad ne bi  napravili od toga pravi ugodjaj.  Kupaliste koje sam izabrala se zove Bad Kanstatt a kompleks u sebi sadrzi razne bazene, razlicitih temperatura, sa mehuricima koji vas golicaju i masiraju po svim delovima tela a tu je naravno i jacuzzi za kraj. Plus sauna.:)

Danas sam bila u fazonu da ispitam cak tri razlicite saune. Prva je aromatizovana, sa mirisom jabuke, i po mom misljenju nekako najprijatnija. Temperatura oko 70 C, nije previse toplo, i ostane se oko 15tak minuta. Pa pod ‘ladan tus. Druga je parno kupatilo, zapravo tuрsko kupatilo je drugi naziv, gde je toplo i vlazno. Nije lose, sedeti tako u magli i baviti se filozofskim razmisljanjima. Treca je mazohisticki nastrojena finska sauna. Od punih 90 C. Imali smo tu cast da prisustvujemo polivanju vrelog kamenja odredjenom mirisljavom mesavinom kako bi se napravila para, sto su ostali sapatnici- nemci prihvatili sa odusevljenjem, dok sam ja razmisljala da li da izadjem odmah, dok sam jos ziva ili da se junacim pa ostanem jos koji minut. Osecaj je kao da se kuvate u jednom velikom loncu, disati se ne moze, a mirisljava mesavina vas gusi i stipa za nos. Odustala sam od kuvanja, i zakljucila da je 70C sasvim dovoljno za mene.

Jedino sto mi je pomalo kvarilo ugodjaj su stariji sugradjani Stuttgarta koji se jelte razgolite u potpunosti, pa onda pogled nije bas neki savrsen. Cini mi se da sam bila najmladja tamo. Naravno, pravila u sauni nalazu  da ne mozete sedeti u kupacem kostimu, nego se svi lepo razgolite, pokazu sve one delove tela koje nikako ne treba pokazivati kad se predje odredjeno doba, tj ne treba ih prikazivati ako bas i nisu reprezentativni. Nemci naravno s tim nemaju problema, pa onda onako… hm, kruzis pogledom ili zatvoris oci i mislis na nesto lepo. Tako sam ja.

Ujedno, ovo je bila odlicna vezba protiv sramezljivosti, ako je potrebno otici na nudisticku plazu, slobodno me zovite, nemam vise problem s tim!

Comments (9)

By elektrokuhinja, 09/12/2008 22:57

Da malo prekinem seriju melanholično-zimskih postova (mada sam na ferveksu ovih dana), evo jednog  posta edukativno-informativnog karaktera.

Rec je o Politehničkom muzeju. Htela sam da ga obiđem već par meseci, ali nikako da skupim vremena i energije. Muzeji su ono što Moskva ima u izobilju, jer, šta bi ljudi radili po tako lošem vremenu sem posećivali muzeje, galerije i teatre (da dodam i kafane). Logično.

Politehnički muzej se nalazi na metro stanici Lubjanka, poznatoj po, je l te ozloglašenom zatvoru i mučilistu nepristalica komunističkog režima.

Zgrada muzeja je sagrađena  1872. godine a zamišljena je kao naučno-obrazovni  centar koji popularizuje primenjenu nauku i deluje prosvetiteljski na široke narodne mase. Ideja je uspela, te danas možemo da uživamo u ogromnoj kolekciji tehničkih i industrijskih dostignuća SSSR-a i  Rusije.

Nekima je najinteresantniji sam ulaz u muzej, gde vas dočeka-ni manje ni više već atomska bomba. A ako je uslikate sa malom slatkom devojčicom koja se krevelji ne znajući šta joj je iza leđa, dobićete jednu sasvim bezopasnu atomsku bombu.

Meni je najzanimljiviji bio deo posvećen kosmonautici. Od maketa lunohoda, preko sputnika, fotografija Lajke pa sve do hrane za kosmonaute, odela i svemirskih wc-a. Da, bas je onakva hrana kao što ste zamisljali i slušali kao mali: kakao i mleko u tubi, konzerve svega i svačega, boršč i šči u čvrstom stanju, meso sušeno i vakuumirano i sokovi u prahu. Vrlo dirljiv prizor.

Posle kreće deo za prave fanove industrije- rude Rusije. Prikazane na neka dva sprata, sa detaljnom obradom i mašinama koje se pritom koriste. Možete da se izgubite u starim kompjuterima, televizorima, radiotehnici, optici, i automobilima i tako sve dok vas noge ne zabole. Ili dok ne dehidrirate. Tri sata su minimum u ovom muzeju. Sve manje od toga je čisto trčanje iz sale u salu. I jos jedna dobra stvar-dozvoljeno je slikanje (sto je prava retkost).

Zato, uživajte u fotkama;)

Sputnik

Lajka i ostale svemirske kuce

Odelo za šetnje po svemiru

Boršč s mesom

Kosmička putešestvija

Nekakvo sokoćalo za ko-zna-šta (visoka peć možda?)

Vrlo vrlo stari TV