Comments (19)

By elektrokuhinja, 22/06/2008 20:53

Pre neki dan legnem da spavam, kad, uzivajuci blazeno i nevino u snu, budem probudjena prvo urlicima, vriskom i cikom a zatim petardama tu u hodniku, povicima iz kola i trubljenjem. Da, da, Rusi su slavili pobedu. Fudbalsku. Moj dragi, znajuci da o fudbalu ne znam nista, pise mi poruku u gluvo doba da se ne potresem, da ce Rusi sigurno da slave, da nije zemljotres, napad marsovaca ili vec neka vremenska nepogoda. Ok, shvatila, nisam infarkt jos dobila, mada na ivici. Nadam se da nece pobediti u finalu, jer naopako, necu smeti iz stana da izadjem!

S mojim komsijama nesto definitivno nije u redu. Da li su to neki sindromi, preostali iz komunizma, nemam pojma. Kod njih nema onog – da komsiji crkne krava, kod njih je, da-mi-komsija-ne-vidi, ne cuje-i-ne-zna za-moju-zivu-kravu. Pre neki dan, krecem na posao, i naravno, koristim stepeniste, mesto lifta (imam taj mali problem s liftovima, pogotovo kad sam sama, a lift onaj zablindirani gde nema mobilnog signala, ne, hvala) i sad, krenem ka stepenistu, kad hoces-jes, vrata od stepenista zakljucana. Da, da, postoje i vrata od stepenista, (pored onih troja vrata kroz koja moram da prolazim i otkljucavam ih da bih dosla do svog stana). Mislim koliki kreten treba da budes da zakljucas stepeniste? Svako ko moze da dodje liftom, moze i stepenistem. Da li je ikome palo na pamet sta u slucaju pozara, ili ne-da-boze iskljucenja struje? Ne, bitno je da se ne vidi sta se kod nas desava. Sprat tajne, to smo mi. Ko zna kakvim se sumnjivim rabotama bave susedi, kad su zavese u hodniku navucene a stepeniste zakljucano. Bog te mazo. Epilog: pronasla kljuc od stepenista i sad teram inat: ostavljam ga otkljucano pa nek se zivi zderu.

Videla coveka sa utokom. Al ne policajca ili obezbedjenjca. Ovaj je bio onako pravi Kalahan, u metrou, sedeo pored mene, sa pistoljem zadenutim u pojas. Bre! Sta ce ti crnome utoka u metrou?! Mislim da sam jedino ja primetila. Onako, pravi, filmski. Da li je dozvoljeno nosenje oruzja obicnom gradjanstvu u sredstvima javnog prevoza, molim odgovor?

Na tv-u ide ruska serija tipa Kozara. Ili Neretva. Sa partizanima i nemcima. Ta-ta-ta-ta! Muzika ko iz otpisanih. Sjajno.

I, da, posle ovih stresnih dogadjaja dobro bi mi doslo jedno relaksiranje u mini banji. Zar ne izgleda potpuno kretenski? Zamisljam mene i dragog kako se jedno drugome smesimo i kuvamo u ovim nadutim jastucima.

I sad molim lepo- pa kako da ne volis Rusiju?

*Секс в большом городе= Sex and the city

Comments (19)

By elektrokuhinja, 08/06/2008 19:49

U subotu radila. I umorila se. I smorila jedno 15 puta. Al je i to proslo. Kao finale dana – žurka. Šta da vam kažem-moskovske žurke su stvarno dobre. Čak odlične. Nažalost, isparila sam kao pepeljugica oko ponoći,u poslednjem metrou. Takav je život…

Ovaj vikend je obeležen upoznavanjima. Na žurci i van. Shvatila sam ko su mi susedi. Susret u hodniku: jedan debeli čova, sa nekakvim alatom u rukama, go do pojasa naravno, i ja koja izlazim iz stana s mišlju, oookej, nadam se da ovo nije provalnik. Stojimo i odmeravamo se. A onda će on Zdrastvujte, ja njemu isto. Huh, nije provalnik, samo sused koji voli da pojede. Još jedan susret na ulici: ja pitam kako do Grekove ulice, on me gleda belo i kaze da ne zna. Al me za uzvrat pita da li bih da kupim njegovu zlatnu ogrlicu, i vadi je iz njedara. Jok, brale, ne treba mi, spasiba, do svidanja.

Vraćam se iz francuskog hipermarketa, već pomenutog. U maršrutki pri povratku sede: jedan italijanski par, jedan kineski par, nekoliko rusa i jedna srpkinja. Na radiju ide pesma, nešto u fazonu, mary I like how you cook your breakfast… lalala… cenim negde Amerika, 50tih godina. Smešim se dok tako sedim, negde na periferiji Moskve sa svim tim ljudima, i mislim, e to se zove globalizacija.

Comments (18)

By elektrokuhinja, 05/06/2008 20:56

Prvih dana sam bila potpuno fascinirana moskovskim metroom. U špicu, vozovi dolaze na nekih 30 sekudni, kako jedan ode, drugi dođe. Gužve su takođe nezaobilazan detalj. Reka ljudi koja se svakodnevno sliva je veća od njujorškog i londonskog metroa zajedno. Ako muški glas najavljuje stanice, krećete se ka centru, simbolično ka poslu. Ako ženski glas najavljuje, znači da se vraćate kući, od centra, ka porodici. Mislim da je ova fora prosto genijalna. Postoje određena pravila ponašanja. Ne piljiti u ljude, nije pristojno a ni lepo. Tako da moskovljani ili čitaju, rešavaju ukrštenice i sudoku, ili pak slušaju muziku. Prija mi ta nevidljivost. Nema kontakta, svako gleda svoja posla.

Svaka stanica izgleda drugačije. Neke su lepše, i više im je posvećena pažnja, uglavnom u centru, neke su starije, neke modernije, a neke sasvim jednostavne. Ali je svaka za sebe interesantna. Moja stanica se zove Babuškinskaja. A stan je na Južnom Medvedkovu. Nadam se da zimi ne švrćkaju medvedići po komšiluku. Mada, to bi mi dalo dobar izgovor da ne dođem na posao

Comments (22)

By elektrokuhinja, 01/06/2008 12:08

Plan A za juče je propao. Muzej je zatvoren, što se naravno nigde pročitati ne može. Saznala na licu mesta. Isto kao i neki siroti japanac koji je u Moskvu došao specijalno zbog tog muzeja.

Plan B je bio Ostankinski toranj. I plan B se izjalovio jer je toranj izgoreo, pre nekog vremena i još se renovira.

Plan C je bio pronalaženje mesta gde bi se eventualno mogla popiti jedna dobra kafa. Takvog mesta naravno ni od korova. Ovaj dan je obeležen u kalendaru kao dan za rezervne aktivnosti.

Plan D je obuhvatio posetu hipermarketu. Uspešnu. Naravno, kad se u Rusiji kaže hipermarket misli se na giga-mega-hipermarket. Toliko je giga da  se osoblje među rafovima kreće na rolerima. Mogu da zamislim oglas za Ašan: obavezno poznavanje vožnje na rolerima. Sjajno

Danasnji plan A- park Kolomenskoe.

PS Crni luk je potpuno odvratan. Pokušaj kuvanja rižota je delimično upropasćen jer  crni luk ispušta vrlo neadekvatan miris pri prženju. Izbaciti crni luk iz upotrebe pri boravku u Rusiji.

Comments (30)

By elektrokuhinja, 09/05/2008 08:23

Od sledećeg petka sam u Moskvi. Valjda ta neka prava nervoza proradi tek onda kad shvatiš ograničen broj dana koji ti ostaje na raspolaganju. Treba se spakovati, ali pametno (kako da znam da je kofer ispod 50 kg, kako?) pozdraviti sa svima, a razmišljanja tipa da-li-sam-uradila-pravu-stvar ostaviti iza sebe. Mnogo sam mudra vidim. Jedva spavala noćas. Od uzbuđenja. Do petka ću se nadam se smiriti.

Jeste primetili kako je danas lep dan? Počela predizborna tišina. Mislim da ćemo kolektivno svi odahnuti.