Lepo smo mi danas sve isplanirali. Krenuli metroom, kulturno, posle rucka. Posle metroa zelja je bila da se uhvati autobus koji vozi direkt do trznog centra, ali avaj! Autobusa nije bilo dobrih pola sata. S obzirom da nam zelja nije bila da citavo popodne provedemo na kraju grada ispred kioska s novinama cekajuci autobus, odlucili smo  se za taksi. Kao, daj sta das, da obavimo, pa da se kulturno vratimo.

taksi

I tu pocinje nasa odiseja. Sto bi rusi rekli: пробка dokle god nam pogled seze! Jedan za drugim nanizani automobili, autobusi kamioni, u tri trake, i svi idu u istom pravcu-naravno ka ikei. Sreca nasa pa je vozac bio iskusni moskovljanin i tom prilikom koristio sve sto se od puta koristiti moze (u prevodu i ono sto nije put). U jednom momentu, silazimo sa asfalta, i krecemo da se vozimo po blatu pored, ispred nas nekoliko dzipova sa identicnom idejom, iza nas smela marsrutka a sam krajolik vise lici na avganistan nego podmoskovlje. Upadamo u rupe, klackamo se, zatim jos malo vozimo po asfaltu, bezobrazno ulecemo finim vozacima koji ocigledno cekaju satima, u nekom momentu opet izlazimo van asfaltiranog puta, po blatu i tako nekoliko puta. Kad nam se ikea pojavila u vidokrugu, posle dobrih pola sata reli-voznje, odlucujemo da ostatak predjemo peske, jer nam izgleda kao brza varijanta.

MKAD

Taksista ostaje zarobljen u gomili vozila, mi iskacemo u blato, veremo se uz put, prolazimo pored neceg sto se zove pticija pijaca (a ptice se ne prodaju), i probijamo se peske kroz kolonu kola.

Prelazimo veliki MKAD peske i napokon, trzni centar je na samo 5 minuta od nas.

Cini mi seda Moskva ima poprilican problem sa saobracajem. Samo, da li su oni toga svesni? Stajati u guzvi dva sata svaki dan na putu za posao, i natrag, pa cak i vikendom, za mene nema nikakav smisao. Sto se mene tice-nikad vise vikendom u ikeu.

Avionski. U roku od tri sata prebaciš se sa istočno evropskih granica do balkanskih. Uz vegetarijanski obrok, malo spavanja ili bolje rečeno kljucanja sa otvorenim ustima (glava padne, pa se vrati, pa padne i tako stalno…), wc radi protezanja nogu, pa opet nekog bunovnog spavanja. Kao šlag na tortu dolazi aplauz. Kapetanu broda. Što smo sleteli a ne slupali negde u ukrajinskoj ravnici se je’lte.

Taxijevski. Još malo spavanja, slušanja bajage i instruktora, dobrodošla kući! smsovanja sa drugarima, gledanja u sneg…

Autobuski. Večito neke vize vadim, više nisam sigurna ni šta će mi, ni koja mi važi ni koja ne, ni koliko dana, ni da li se registrujem, ni da li radim za jedne ili za druge. Sve mi se pomešalo. Tako razmišljam dok u poluležećem stavu u autobusu za Beograd, pokušavam da uhvatim još koji minut spavanja. Glavoboljna i umorna večito. Naspavaću se ja, kad tad mislim. Samo da ovo još prođe.

Pešacki. Malo muvanja po Beogradu, šta je to novo u knjižarama, al samo gledam, ništa ne kupujem, ne mogu da se odlučim. A imam sve u Moskvi, pa još na engleskom. Cipele mokre od snega, čarape dobrano namočene, opet u bus pa za Novi Sad.

Autobuski. Pokušavam da ignorišem mozgo-otupljujući film na tv-u uz knjigu. Ipak, probijaju se fraze tipa, “U Višnjinom stanu je tako cvetno!” ili “Bezi baba, jedi govna” i slično, tipično za nasu domaću novu kinematografiju. Sa sve onim veštačkim facama i frazama.

Taxijevski. Sa top-100 Cecinih pesama. Ah, kako mi ovo nije nedostajalo uopšte…

1. Muškarac treba dobro da izgleda, bude fino obučen a još ako je stranac, šanse vam se povećavaju.

2. Obavezno je da ima dosta para jer Ruskinje u principu ništa ne plaćaju. Koncept podele računa u restoranu, kafiću, bioskopu ili bilo gde drugde je u ovim krajevima potpuno nepoznat. Sve ali apsolutno sve plaća muškarac. To je naprosto njegova dužnost.

3. Pokloni su takođe još jedna obaveza. Uobičajeno je da se donosi cveće, bombonjera ili šampanjac, a najbolja varijanta je ako uspete sve odjednom da joj kupite.Vaša Ruskinja (nadalje VR) će vam u svakoj situaciji dati znak, ili mig šta bi volela da joj poklonite. Primera radi, upoznali ste se na žurci, videli jednom, drugi put i sad treći put šetate gradom, pri čemu će VR pri pogledu na izlog zlatare/parfimerije reći:  Ah kakav divan prsten parfem!

5. Posle izlaska, potrebno je da je VR otpratite do kuće. Treba napomenuti da je Moskva jedan višemilionski prostorno ogroman grad i ako se desi da VR živi na potpuno drugom kraju grada od vas, za ovakav poduhvat će vam trebati bar dva sata. Obaveze su obaveze, i to do vrata!

4. Muškarac mora da zna sve u vezi sa kućom. Da promeni osigurače, popravi veš mašinu, zakrpi gde curi, jer kakav je to muškarac koji to ne zna!

5. Ovde sam prvi put videla muškarce sa ženskim torbama. Prvo sam mislila da je to neka vrsta ruske mode, ali kasnije mi je objašnjeno da je poželjno da muškarac nosi ženinu torbu ako je njoj teška. I sad zamislite jednog muškarca, sa ženskom, štrasiranom tašnom preko ramena. Vrlo interesantan prizor ako mene pitate.

Nabrojala sam samo najbitnije karakteristike, Verujem da će se sa mojim daljim boravkom ova lista širiti a za sve one koji se odluče za lov, good luck guys!

* * *

Danas viđena 4 ( i slovima četiri) zgodna, dobroobučena i normalna ruska muškarca u Stalovaji*.  Šta to podrazumeva-prvo dobru frizuru, ne klasičnu rusku (slepljene šiške na čelu plus neizbežni repovi pozadi). Druga stvar na koju se obraća pažnja su cipele a ako su kojim slučajem patike u pitanju, tip ma kakav je dobija prelaznu ocenu. Dakle ako su cipele normalne vrlo je moguće da se radi o izvanrednom ruskom muškarcu koji je verovatno deo života proveo u inostranstvu ili je puno puno putovao, najverovatnije sluša dobru muziku govori engleski i postoji mogućnost čak da ne pljuje na ulici. Napominjem da je ovo poslednje vrlo redak slučaj. I sad zamislite, 4 takva tipa pojave se danas u našoj kantini! Ne ne ne, mora da su bili stranci…

* * *

Najavljuje se velika vojna parada 9. maja, za Dan Pobede. Jeste da sve to zvuči strašno interesantno, mislim ipak će tamo neki supersonični avioni da nadleću Crveni trg, da se voze tenkovi i šta-ti-ja-znam-šta-sve-ne… Ali! Parada počinje u 9 ujutru, s tim da stanice metroa u centru neće raditi od 7 ujutru. Biće gužva, frka, milioni ljudi…Mislim, šta-treba ustati u 5, naći mesto u gomili i čekićati nekoliko sati, a zatim se peške vratiti jedno 20 km od centra do stana? Neka hvala. Mislim da ću prespavati paradu. Ipak je neradni dan

* Stalovaja=столовая= kantina (može da znači i restoran i trpezarija).

Zdravo.Ja bih voleo da budem vas licni sluga. Bio bih vam totalno ponizan.Radio bih sve sta naredite. Chistim,nosim..chistim obucu…ispunjavam sve naredbe.
Svaki dan bih vam davao masazu stopala na vise nacina (vodom,uljem,jezikom) to je jako opustajuce. Povinovao bih se svemu sto naredite.
Nisam manijak, ozbiljan sam. Diskrecija je obavezna.Poslao bih vam i svoj pravi profil.
Molim vas da mi odgovorite?????

Da li se nekome slicna stvar desila?

[polldaddy poll=1253808]

Ono sto je interesanto je da  Novi Sad nista ne moze da zaobidje. Ako nema vode nedelju  dana zbog havarije, budite sigurni da je to u Novom Sadu. Ako neka toplana ne moze da se greje na mazut, i to ce sasvim sigurno biti u Novom Sadu. Ako treba da se vozimo skelama jer nema pokojeg mosta, i to najverovatnije kaci Novi Sad. Ukleti grad? Ili ukleta drzava? Helooouuu ima li koga, kuc kuc? Neko ko razmislja zasto se ovakve stvari desavaju u 21. veku?

I još koješta…

U tramvajima po Moskvi postoje grejači za dupe. Kakav genijalan pronalazak! Uđeš u tramvaj smrznut sa -7C direkt na vrelo sedište.

Dvd film na kome piše da pored ruskog sinhronizovanog prevoda ima i originalni engleski je čista laž. Ja kupila i dobila samo ruski. Nema veze, obradovaću neku rusku koleginicu.

Navukla sam se na krošku kartošku. Ruska verzija fast food lanca, a glavni meni je kroška kartoška ili krompir  pečen u rerni, u foliji, sa maslacem i sirom, i raznim salatama po izboru. Kako dobro dođe na ove zimske minuse!

Dani su sve kraći i kraći. Budim se po mrklom mraku, idem na posao po mraku, a tako se i vraćam. Već danima je mračno i sivo, ni traga suncu. Kad oblak zasedne iznad Moskve, taj se ne pomera sve do maja.

I za kraj, pokušavam da se nekako dovučem do kuće za Novu godinu. Ne ostaje mi se 11 neradnih dana u Moskvi. Drž’te mi palčeve!

Meni se desilo ono prvo. Dakle, dugo ocekivani povratak kuci se pretvorio u duuugo duuugo putovanje kuci.

Stigla sam na aerodrom dva sata ranije, kao sto i treba. Stala u red. I bas u momentu kad sam trebala da predam kartu, gospodja na check inu je vrlo poslovno izjavila kako nema mesta na mom letu, i kako nas petoro ne mozemo da udejmo u avion. Molim vas stanite u kraj, imam drugi let da radim. Ok, a sta sa nama? Kaze gospodja, doci ce neko iz komercijalne sluzbe da se pozabavi. Da li je potrebno reci da apsolutno niko nije dosao narednih pola sata, i da smo morali sami da se tumbamo po aerodromu u potrazi za komercijalnom sluzbom aeroflota? Naravno da se nalaze iza nekakvih neobelezenih vrata, da niko ne bi mogao da ih pronadje.  Onda je krenuo red svadjanja, pa red izvinjavanja. “:Zao nam je ali nista ne mozemo da uradimo. Mozete da uhvatite sutrasnji let (?!)” Kakav crni sutrasnji let, alo bre, jeste vi normalni?

Dokaz da svadjanje pomaze je i to da je nekakav let preko Frankfurta izdejstvovan, u paketu sa biznis klasom (za koju mi se u poverenju savrseno fucka),  jer da li cu da stojim, ili da jedem kavijar,  nije me briga.  Hocu da dodjem kuci i to je sve. Sledilo je nekoliko-satno otpadanje u biznis laundzu, koriscenje interneta, jedenje svega sto moze da se strpa u sebe, a zatim let za Frankfurt, sa akavijarom, lososom, votkom, sampanjcem i kalifornijskim vinom, besplatnim papucama i entertainment programom. Onda u Frankfurtu opet klosarenje po aerodromu, spavanje na klupi, gubljenje vremena, ne radjenje apsolutno nicega i smrzavanje (aerodrom se izgleda ne greje, ne bih znala razlog). Ko ide u Frankfurt, nek ponese subaru, hladnije je nego u Moskvi. Takodje, ko spava na klupi, na hladnom aerodromu, zaradi bol u ledjima i vratu. Ako neko zna dobru masazu u Novom Sadu, slobodno mi javite.

Stigoh ja kuci. Umesto 2.5 sata putovanja, obisla sam pola sveta i stigla sa 12 sati zakasnjenja. Obozavam aeroflot.

*Evo sta pise u komercijalnoj sluzbi aeroflota. Mozete da ostanete bez mesta u avionu. Al sta da se radi, bas nas briga!

Toalet papir. Ne treba mi kleenex, sa ukusom, maline, jagode ili vanile i mirisom na jabuku, bor ili pomorandzu, ne treba mi u boji, sa slikama kerova, ovaca i perforacijama, vec samo jedan obican beli, bezmirisni troslojni toalet papir. Po mogucnosti sa vise od 4 rolne, da ne moram da trckam do radnje svako malo. Svaki put kad idem u potragu za toalet papirom, prezivljavam stresnu situaciju… Da li da dam 5 evra za 4 dvoslojne rolne sa mirisom na promincle i vocnim ukusom?

Supe u kesici. A da ne bude borsc, sci ili krem supa, nego jedna pileca bistra supa, koja se pije kad covek ima gripu. Poslednji put sam obisla pola babuskinskog rejona, onako polu bolesna i na kraju u gipermarketu uzela maggi sa povrcem koja je bila zaturena jedna kesica sva jadna iza nekih drugih proizvoda. Mislim, mogu da se nadju supe, al ne u svakoj radnji.

Vata. Trebalo mi je par meseci dok nisam shvatila da ovde ne koriste vatu. Mislim, vate mora da bude u stanu! Sta radis kad se poseces, cime nanosis alkohol, ili kako skidas lak sa noktiju? Uostalom, vata je takvo jedno multifunkcionalno sredstvo za sve i svasta. Nasla je u nemackom lancu prodavnica, takodje posle nekoliko meseci trazenja.

Jogurt. Ok, volim ja i kefir, nije frka, al ponekad mi se jede i obican jogurt bez kefirnih gljiva. Opet, svasta covek nauci pa i to da se jogurt na ruskom kaze prostokvasa i prodaje iskljucivo u pakovanjima od po litre. Zivela prostokvasa!

Cajevi koji nisu ni zeleni ni crni. Ja sam veliki cajopija. I Rusija je pravi raj sto se ponude raznih belosvetskih cajeva tice.  Al , opet, ponekad covek pozeli da popije i nanu, kamilicu (ako je bolestan) ili vec tako neku biljnu kombinaciju. Izgleda da cu morati da dovlacim cajeve Josifa Pancica iz Srbije, ko pravi gastarbajter. Jos sunke da pocnem da susim, ili kupus da kiselim, i bicu kompletna.

A sledi naravno cega to ima u izobilju u Rusiji… Ajmo sad, sta kod vas nema, ili sta vam nedostaje.

A oni domaci, pa njima verujem nista ne fali…

speaking of russian beauties… it IS true that the streets of moscow are filled with tall, impossibly long-legged supermodel types (without even a gram of cellulite) parading around in their ultra-slutty stillettos and often blatantly whorish clothes, bleached hair, fake bakes (artificial suntans), and manicured/pedicured nails. (just telling it like it is–i DID say they were gorgeous as supermodels–and i am AMAZED at how they negotiate those cobblestoned streets without breaking their ankles, or even necks. that’s skill!)
now contrast this with how HOPELESSLY UGLY most russian MEN are. you foreign guys really got it good here! i hope you are thanking God every night in your bedtime prayers. the men are as plentifully ugly as the women are abundantly beautiful. and, i am told, the women OUTNUMBER the men 3:1. then, because it’s not enough to be NATURALLY unattractive, the ruski boys have to get the dorkiest (and most dated) haircuts possible. is there no social responsibility amongst the RUSSIAN HAIRSTYLIST COMMUNITTY? why don’t they just say, “NO, it’s against my principles as a professional to make you look even worse. now, let’s try something that will IMPROVE your look..” ??? i personally know a ruski whom i think is a cool guy in a TOTALLY PLATONIC buddy kind of way, and although he is ugly AND badly-dressed with long, greasy hair (at least it’s not the typical too-short bangs or mullet, i guess) and a scrawny bod, he is a LOTHARIO (womanizer, playboy, cassanova, etc.)!!! he has 2 girlfriends that we KNOW about, and one of them i’ve met and she is a HOTTIE AND 19 WHILE HE IS UGLY AND 31. (he’s not rich, either, lives in a shoebox, drives an old car. neither is he particularly charming–unless you find dropping the “F” bomb often, pretending to be Black when you are SUPER WHITEY, and womanizing charming.) just write a BIG “DUH?” on my forehead and find someone to explain things to me patiently, SLOOOOOWLY, so it all has time to penetrate through my cranium into the cerebellum…..uh, i mean CEREBRUM. see how you have to say things slowly to me?

Zao mi je samo sto nikako ne mogu da ilustrujem fotografijama the dorkies haircuts ever (shishke+repovi) kojima sam svakodnevno fascinirana. Al nabavicu foke, obecavam.