Šta uopšte znači “Početi ispočetka”?

Da li to znači promeniti radno mesto? Ili naučiti novi jezik ili veštinu koju od tebe posao zahteva? Ili izaći iz nekvalitetne veze/braka i pokušati da pronađeš nekog ko ti stvarno odgovara, ko će te voleti i paziti na tebe i s kim se nećeš svađati? Ili možda znači otići u neki potpuno nepoznat grad i krenuti da gradiš nove veze, nova poznanstva i prijateljstva, jedan novi život?

Sve gore nabrojano.

Neko ko misli da može kroz život da prolazi bez novih početaka na ovaj ili onaj način, e pa grdno se vara. To je možda nekad moglo, u našoj kominističkoj prošlosti da se čovek zalepi za stolicu i na njoj ostane 30 godina, ali danas slabe su šanse za nešto tako. Uostalom, da li bi IKO voleo da sedi u jednoj firmi, sa istim ljudima, na istim pozicijama sve do kraja radnog veka pogotovo ako je nezadovoljan?  Ja sigurno ne bih. Al to mi je verovatno nešto genetski, kod nas se u familiji gaji tako neki avanturističko spontani pristup životu.

Nema ništa strašno u novim počecima, a može da bude i prilično uzbudljivo. I uostalom, iskustvo je zlata vredno. Što više naučite da prolazite kroz različite nove početke, to će vam sledeći put biti lakše. Pa kad vas devojka ostavi, ili dobijete otkaz, lepo se sredite, izađete u grad i tražite novu ljubav, ili pak odmah sednete, sročite cv i šibate ga na sve strane. I posle nekoliko sličnih akcija početak vam postane kao rutina, i straha jednostavno nema.

Posle 6 nedelja provedenih u Švabiji, evo i prvih “noćnih” utisaka. Nisam ja neka noćna ptica nego imam faze. Jedna faza podrazumeva sedenje u stanu nedeljama, i čitanje, gledanje filmova i kontemplaciju, ali druga, druga  kad me uhvati podrazumeva izlaske do zore kao da mi je poslednji dan u zivotu. Al da volim da izlazim, volim. To mi od Moskve ostala navika.

Pa da krenemo, sa krajnje naučne strane. Kako Srbi izlaze i provode se?

Ulica Laze Telečkog u Novom Sadu

Ako ste od onih koji su u srednjoj školi-blago vama. Mogućnosti su velike. Od klubova, do kafana, preko kafića dok se beži sa fizike ili matematike, sve do onog sjajnog studentskog otpadanja ispred prodavnice otvorene po celu noć i ispijanja nekog jeftinog maligana usled nedostatka love. Kad se setim samo bambusa (koka kola i vino) ili špricera, beše to vreme gde se samo jeftino pilo, pa štagod. Ili šta sam ja volela specijalno je izlazak, a onda ujutru po burek ili jos bolje pljeskavicu. Ah, ta vremena, ta mladost… Ako pak spadate u onu malo vremešniju populaciju (ne daj bože tridesete) e tu već imate problem. Vaši su se prijatelji što poženili ili poudavali, čekaju bebe ili rade na stvaranju istih, a vi i dalje  sa nesmanjenim žarom želite jos malo da se provedete. Zaostalo odrastanje, ili hormonski poremecaj, kako je kome drago. Ostaju vam zato pozorišta, bioskopi, poneki festival  ili koncert. Tu se i dalje mogu videti “oni zašli u tridesete” a da se ne osećaju kao totalni luzeri. Dragi moji tridesetogodišnjaci, samo napred u izlaske, bolje je izaci i provesti se nego sedeti kod kuće i dosadjivati se:)  E tako.

Кризис жанра, Москва

Ono što sam strašno volela u Moskvi je upravo to-bezgeneracijski izlasci.Videćete ruku pod ruku studente  i pedesetogodišnjake  kako đuskaju, ili pak pijuckaju piće u nekom od milion klubova velegrada. Meni je to super. Ko voli, što da ne. Tamo se nikako nećete osećati kao luzer vec samo kao deo jedne velike noćne nacije. Karakteristika za Moskvu su žene. Žene u izlascima, žene u kafićima, žene na ulici. Muškarci su retka pojava, a i ako ih ima, hm khm, kvalitet im nije jača strana. Kao sto sam već sto puta pisala, Rusi su za mene lično najveće razočaranje. Od ruskih bajki gde vladaju plavi visoki muškarci dolazite u prestonicu gde vladaju niski crnpurasti uzbekistanski, tadžikistanski i kazahstanski muškarci.   Slovenska lepota se kanda zadržala samo na ženama. Žene u Rusiji vladaju i ima da bude onako kako ona kaže. Ako se pravi scena, pravi se i to baš sa sve šamaranjem ili vikom i cikom. Nije lako ruskim ženama, em konkurencija jaka, em navatati muško je problem. Nikako im ne zavidim. Ali kao informacija, mislim da bilo koji tip evropskog muškarca  može u Rusiji da ima odličnu prođu. Pa ko voli nek izvoli.

Theodor Heuss Strasse, Stuttgart

U Nemačkoj pak sve nekako drugačije izgleda. Moj prvi utisak je: pa ovde samo muškarci izlaze. Gde su Nemice? Gde su žene? Šta rade? S kim se druže? Ova pitanja su za mene posle 6 nedelja i dalje misterija. Da li od nedostatka žena ili zbog toga što žene nisu neke lepotice pa bilo kakva “egzotika” ovde prolazi, osećaćete se u jednom prosečnom nemačkom klubu ili baru kao “na tapetu”. Ovde se odmah prelazi na stvar. Odmah će vam neko prići, nema tu oklevanja kao na primer kod Srba. Ima onaj stari novosadski vic, koji sve govori o lalama, je l te. “Vraćaju se dva  momka iz izlaska, kad kaže jedan drugom: Ala sam je šmeknuoo…” Za one slabo informisane o žargonu, šmekanje znači gledanje. U prevodu, naši su muškarci  jaki na gledanju, al kad treba da se radi, tu je stani pani. Nema toga kod Nemaca. Ovo je kanda nacija kojom vlada testosteron. Redovi pred klubovima ogromni, i umesto da kao u Moskvi žene ne puštaju, ovde se zabrana odnosi na muškarce. Zašto, jer na kraju večeri uvek nekako ispadne mnogo veći broj muških nego žena. Molim, one koji se razumeju u nemačku naciju da mi objasne gde su žene petkom i subotom uveče i šta rade?

Imali smo dakle,  nesto domaće, nesto istočno i nesto zapadno. Pa ko šta voli, nek izvoli. Molim lepo.

Lepo smo mi danas sve isplanirali. Krenuli metroom, kulturno, posle rucka. Posle metroa zelja je bila da se uhvati autobus koji vozi direkt do trznog centra, ali avaj! Autobusa nije bilo dobrih pola sata. S obzirom da nam zelja nije bila da citavo popodne provedemo na kraju grada ispred kioska s novinama cekajuci autobus, odlucili smo  se za taksi. Kao, daj sta das, da obavimo, pa da se kulturno vratimo.

taksi

I tu pocinje nasa odiseja. Sto bi rusi rekli: пробка dokle god nam pogled seze! Jedan za drugim nanizani automobili, autobusi kamioni, u tri trake, i svi idu u istom pravcu-naravno ka ikei. Sreca nasa pa je vozac bio iskusni moskovljanin i tom prilikom koristio sve sto se od puta koristiti moze (u prevodu i ono sto nije put). U jednom momentu, silazimo sa asfalta, i krecemo da se vozimo po blatu pored, ispred nas nekoliko dzipova sa identicnom idejom, iza nas smela marsrutka a sam krajolik vise lici na avganistan nego podmoskovlje. Upadamo u rupe, klackamo se, zatim jos malo vozimo po asfaltu, bezobrazno ulecemo finim vozacima koji ocigledno cekaju satima, u nekom momentu opet izlazimo van asfaltiranog puta, po blatu i tako nekoliko puta. Kad nam se ikea pojavila u vidokrugu, posle dobrih pola sata reli-voznje, odlucujemo da ostatak predjemo peske, jer nam izgleda kao brza varijanta.

MKAD

Taksista ostaje zarobljen u gomili vozila, mi iskacemo u blato, veremo se uz put, prolazimo pored neceg sto se zove pticija pijaca (a ptice se ne prodaju), i probijamo se peske kroz kolonu kola.

Prelazimo veliki MKAD peske i napokon, trzni centar je na samo 5 minuta od nas.

Cini mi seda Moskva ima poprilican problem sa saobracajem. Samo, da li su oni toga svesni? Stajati u guzvi dva sata svaki dan na putu za posao, i natrag, pa cak i vikendom, za mene nema nikakav smisao. Sto se mene tice-nikad vise vikendom u ikeu.

Avionski. U roku od tri sata prebaciš se sa istočno evropskih granica do balkanskih. Uz vegetarijanski obrok, malo spavanja ili bolje rečeno kljucanja sa otvorenim ustima (glava padne, pa se vrati, pa padne i tako stalno…), wc radi protezanja nogu, pa opet nekog bunovnog spavanja. Kao šlag na tortu dolazi aplauz. Kapetanu broda. Što smo sleteli a ne slupali negde u ukrajinskoj ravnici se je’lte.

Taxijevski. Još malo spavanja, slušanja bajage i instruktora, dobrodošla kući! smsovanja sa drugarima, gledanja u sneg…

Autobuski. Večito neke vize vadim, više nisam sigurna ni šta će mi, ni koja mi važi ni koja ne, ni koliko dana, ni da li se registrujem, ni da li radim za jedne ili za druge. Sve mi se pomešalo. Tako razmišljam dok u poluležećem stavu u autobusu za Beograd, pokušavam da uhvatim još koji minut spavanja. Glavoboljna i umorna večito. Naspavaću se ja, kad tad mislim. Samo da ovo još prođe.

Pešacki. Malo muvanja po Beogradu, šta je to novo u knjižarama, al samo gledam, ništa ne kupujem, ne mogu da se odlučim. A imam sve u Moskvi, pa još na engleskom. Cipele mokre od snega, čarape dobrano namočene, opet u bus pa za Novi Sad.

Autobuski. Pokušavam da ignorišem mozgo-otupljujući film na tv-u uz knjigu. Ipak, probijaju se fraze tipa, “U Višnjinom stanu je tako cvetno!” ili “Bezi baba, jedi govna” i slično, tipično za nasu domaću novu kinematografiju. Sa sve onim veštačkim facama i frazama.

Taxijevski. Sa top-100 Cecinih pesama. Ah, kako mi ovo nije nedostajalo uopšte…

1. Muškarac treba dobro da izgleda, bude fino obučen a još ako je stranac, šanse vam se povećavaju.

2. Obavezno je da ima dosta para jer Ruskinje u principu ništa ne plaćaju. Koncept podele računa u restoranu, kafiću, bioskopu ili bilo gde drugde je u ovim krajevima potpuno nepoznat. Sve ali apsolutno sve plaća muškarac. To je naprosto njegova dužnost.

3. Pokloni su takođe još jedna obaveza. Uobičajeno je da se donosi cveće, bombonjera ili šampanjac, a najbolja varijanta je ako uspete sve odjednom da joj kupite.Vaša Ruskinja (nadalje VR) će vam u svakoj situaciji dati znak, ili mig šta bi volela da joj poklonite. Primera radi, upoznali ste se na žurci, videli jednom, drugi put i sad treći put šetate gradom, pri čemu će VR pri pogledu na izlog zlatare/parfimerije reći:  Ah kakav divan prsten parfem!

5. Posle izlaska, potrebno je da je VR otpratite do kuće. Treba napomenuti da je Moskva jedan višemilionski prostorno ogroman grad i ako se desi da VR živi na potpuno drugom kraju grada od vas, za ovakav poduhvat će vam trebati bar dva sata. Obaveze su obaveze, i to do vrata!

4. Muškarac mora da zna sve u vezi sa kućom. Da promeni osigurače, popravi veš mašinu, zakrpi gde curi, jer kakav je to muškarac koji to ne zna!

5. Ovde sam prvi put videla muškarce sa ženskim torbama. Prvo sam mislila da je to neka vrsta ruske mode, ali kasnije mi je objašnjeno da je poželjno da muškarac nosi ženinu torbu ako je njoj teška. I sad zamislite jednog muškarca, sa ženskom, štrasiranom tašnom preko ramena. Vrlo interesantan prizor ako mene pitate.

Nabrojala sam samo najbitnije karakteristike, Verujem da će se sa mojim daljim boravkom ova lista širiti a za sve one koji se odluče za lov, good luck guys!

* * *

Danas viđena 4 ( i slovima četiri) zgodna, dobroobučena i normalna ruska muškarca u Stalovaji*.  Šta to podrazumeva-prvo dobru frizuru, ne klasičnu rusku (slepljene šiške na čelu plus neizbežni repovi pozadi). Druga stvar na koju se obraća pažnja su cipele a ako su kojim slučajem patike u pitanju, tip ma kakav je dobija prelaznu ocenu. Dakle ako su cipele normalne vrlo je moguće da se radi o izvanrednom ruskom muškarcu koji je verovatno deo života proveo u inostranstvu ili je puno puno putovao, najverovatnije sluša dobru muziku govori engleski i postoji mogućnost čak da ne pljuje na ulici. Napominjem da je ovo poslednje vrlo redak slučaj. I sad zamislite, 4 takva tipa pojave se danas u našoj kantini! Ne ne ne, mora da su bili stranci…

* * *

Najavljuje se velika vojna parada 9. maja, za Dan Pobede. Jeste da sve to zvuči strašno interesantno, mislim ipak će tamo neki supersonični avioni da nadleću Crveni trg, da se voze tenkovi i šta-ti-ja-znam-šta-sve-ne… Ali! Parada počinje u 9 ujutru, s tim da stanice metroa u centru neće raditi od 7 ujutru. Biće gužva, frka, milioni ljudi…Mislim, šta-treba ustati u 5, naći mesto u gomili i čekićati nekoliko sati, a zatim se peške vratiti jedno 20 km od centra do stana? Neka hvala. Mislim da ću prespavati paradu. Ipak je neradni dan

* Stalovaja=столовая= kantina (može da znači i restoran i trpezarija).

Zdravo.Ja bih voleo da budem vas licni sluga. Bio bih vam totalno ponizan.Radio bih sve sta naredite. Chistim,nosim..chistim obucu…ispunjavam sve naredbe.
Svaki dan bih vam davao masazu stopala na vise nacina (vodom,uljem,jezikom) to je jako opustajuce. Povinovao bih se svemu sto naredite.
Nisam manijak, ozbiljan sam. Diskrecija je obavezna.Poslao bih vam i svoj pravi profil.
Molim vas da mi odgovorite?????

Da li se nekome slicna stvar desila?

[polldaddy poll=1253808]

Ono sto je interesanto je da  Novi Sad nista ne moze da zaobidje. Ako nema vode nedelju  dana zbog havarije, budite sigurni da je to u Novom Sadu. Ako neka toplana ne moze da se greje na mazut, i to ce sasvim sigurno biti u Novom Sadu. Ako treba da se vozimo skelama jer nema pokojeg mosta, i to najverovatnije kaci Novi Sad. Ukleti grad? Ili ukleta drzava? Helooouuu ima li koga, kuc kuc? Neko ko razmislja zasto se ovakve stvari desavaju u 21. veku?

I još koješta…

U tramvajima po Moskvi postoje grejači za dupe. Kakav genijalan pronalazak! Uđeš u tramvaj smrznut sa -7C direkt na vrelo sedište.

Dvd film na kome piše da pored ruskog sinhronizovanog prevoda ima i originalni engleski je čista laž. Ja kupila i dobila samo ruski. Nema veze, obradovaću neku rusku koleginicu.

Navukla sam se na krošku kartošku. Ruska verzija fast food lanca, a glavni meni je kroška kartoška ili krompir  pečen u rerni, u foliji, sa maslacem i sirom, i raznim salatama po izboru. Kako dobro dođe na ove zimske minuse!

Dani su sve kraći i kraći. Budim se po mrklom mraku, idem na posao po mraku, a tako se i vraćam. Već danima je mračno i sivo, ni traga suncu. Kad oblak zasedne iznad Moskve, taj se ne pomera sve do maja.

I za kraj, pokušavam da se nekako dovučem do kuće za Novu godinu. Ne ostaje mi se 11 neradnih dana u Moskvi. Drž’te mi palčeve!

Meni se desilo ono prvo. Dakle, dugo ocekivani povratak kuci se pretvorio u duuugo duuugo putovanje kuci.

Stigla sam na aerodrom dva sata ranije, kao sto i treba. Stala u red. I bas u momentu kad sam trebala da predam kartu, gospodja na check inu je vrlo poslovno izjavila kako nema mesta na mom letu, i kako nas petoro ne mozemo da udejmo u avion. Molim vas stanite u kraj, imam drugi let da radim. Ok, a sta sa nama? Kaze gospodja, doci ce neko iz komercijalne sluzbe da se pozabavi. Da li je potrebno reci da apsolutno niko nije dosao narednih pola sata, i da smo morali sami da se tumbamo po aerodromu u potrazi za komercijalnom sluzbom aeroflota? Naravno da se nalaze iza nekakvih neobelezenih vrata, da niko ne bi mogao da ih pronadje.  Onda je krenuo red svadjanja, pa red izvinjavanja. “:Zao nam je ali nista ne mozemo da uradimo. Mozete da uhvatite sutrasnji let (?!)” Kakav crni sutrasnji let, alo bre, jeste vi normalni?

Dokaz da svadjanje pomaze je i to da je nekakav let preko Frankfurta izdejstvovan, u paketu sa biznis klasom (za koju mi se u poverenju savrseno fucka),  jer da li cu da stojim, ili da jedem kavijar,  nije me briga.  Hocu da dodjem kuci i to je sve. Sledilo je nekoliko-satno otpadanje u biznis laundzu, koriscenje interneta, jedenje svega sto moze da se strpa u sebe, a zatim let za Frankfurt, sa akavijarom, lososom, votkom, sampanjcem i kalifornijskim vinom, besplatnim papucama i entertainment programom. Onda u Frankfurtu opet klosarenje po aerodromu, spavanje na klupi, gubljenje vremena, ne radjenje apsolutno nicega i smrzavanje (aerodrom se izgleda ne greje, ne bih znala razlog). Ko ide u Frankfurt, nek ponese subaru, hladnije je nego u Moskvi. Takodje, ko spava na klupi, na hladnom aerodromu, zaradi bol u ledjima i vratu. Ako neko zna dobru masazu u Novom Sadu, slobodno mi javite.

Stigoh ja kuci. Umesto 2.5 sata putovanja, obisla sam pola sveta i stigla sa 12 sati zakasnjenja. Obozavam aeroflot.

*Evo sta pise u komercijalnoj sluzbi aeroflota. Mozete da ostanete bez mesta u avionu. Al sta da se radi, bas nas briga!