1. dobar frizer

2. bar jedna kafana u koju kad dođeš, znaš 50% ljudi

Frizerku sam našla, zna tačno šta volim, i šta mi stoji. A nije ni skupa.

Kafana je ta neka, bezveznjikava al kad odeš jednom mesečno bude baš taman. Sve znaš. I koga će biti, i kakva je atmosfera. Nalaktiš se na šank, pa gledaš okolo. Pa vidiš ko je tu, mahneš nekom, s nekim razmeniš dve tri reči, s nekim i više, nekog ko ti je dosadan ni ne pogledaš. Znaš i bend koji će da svira i svaku pesmu. Znaš i ko će da đuska a ko da zvera okolo. Pa kad vidiš nekog novog prosto ti čudno- čekaj, ko je sad ovaj, nešto ga se ne sećaš. Zgodno je to tako, u malim dozama. Ne treba preterivati da ne postane dosadno. Onda zapamtiš poslednju pesmu, pa pevušiš na putu do metroa. A na putu do metroa osetiš miris ćevapa. Kako? Nemam pojma. Al miris je bio tu. U centru Moskve. Mislim da je vreme da se ide kući. Pa ti nekako milo. I ta Moskva. I jedna, i ona druga kuća. A pesma je baš odgovarajuća.

Možda od vremena, možda od previše izlazaka, tražim svoj mir. Uz knjigu, film ili tako neki vid zabave. Najnoviji zadatak-baviti se učenjem jezika. Što ruski što nemački. I jedan i drugi trpe na račun engleskog. Moje znanje ruskog čini mi se da se značajno pogoršalo od prethodne godine. Potpuni apsurd s obzirom da živim u Rusiji.

Malo sam se umorila.  Previše je bilo nekakvih površnih poznanstava o tako svojstvenih za ovaj grad. Troje ljudi već čini grupu. I sasvim je dovoljno. Ako imaš troje u svojoj blizini s kojima možeš o svemu da pričaš, i sve da podeliš, srećan si čovek. Površne stvari me menjaju. Postajem i ja sama nekako površna i nezainteresovana. A tad treba staviti prst na čelo i pripupitati se-dokle i čemu sve to?

P(r)ogled, kafa, email, stepenice, put, kontejner, voćni kamion,metro- вход, переход, выход, semafor, pretrčavanje, hodanje, stepenice, ofis, kompjuter.

Podne

Badminton, kafa, čaj, ručak, telefon, čavrljanje, ofis.

Popodne.

Kompjuter, kompjuter, kompjuter, badminton, kompjuter, 6h, досвиданя, metro-вход, переход, выход, prodavnica, red, stan, krevet.

Veče

Tuširanje, losos, internet.

Noć

Nesanica, stara drugarica.

Post-putujuća odluka je smanjiti (nikako nikako izbaciti) noćne izlaske.  Em skupo (a krizis je, svi to znaju) em sam ja u nekakvoj kontemplativno-samodovoljnoj fazi kada sam sama sebi najbolji drug. Tu su knjige, tu su i filmovi, tu je i novi fotoaparat (rođendanski poklon od jedne drage osobe), pa čim malo otopli, a svi se je l te nadamo da ipak hoće, izlazim na ulicu i fotografišem.

Nisam se još porusila, što znači da ne nosim štikle, ne češljam se na poslu, i ne šminkam u metrou. Jedino mi se ruski poboljšava. Na slici ispod, vidi se osim lepog lica moje padruge i jedan sasvim opušten ženski daily outfit.

Zaboravih najbitnije! Karte za Baljšoj teatar rezervisane dva meseca unapred. O da. Jedva čekam!

Da se ja vratim na temu. Postoji 1 (i slovima jedan) bioskop u Moskvi (nesto pod pokroviteljstvom evropske unije koliko sam shvatila) gde se daju filmovi sa subtitlovima! O, hvaljena nebesa, kakve li srece. Posle 8 meseci pogledala sam svoj prvi bioskopski film u Rusiji. Kakav dozivljaj! Kakvo uzbudjenje! Ceo dan sam cupkala i jedva cekala da odem s posla pravac u bioskop.

Karte su oko 7-8 evra, bioskop nije veliki, ali je sasvim pristojan. Meke, udobne stolice, odlicno ozvucenje, ima mesta za noge kol’ko hoces. Fin neki svet se skupio, ima i mali kafe (gde se izmedju ostalog sluzi i sushi).

Na repertoaru je bio Choke (neko mi ga je preporucio jos ranije na blogu, al ne uspeh da ga skinem). Film odlican, ocekivanja ispunjena, a iznenadjenje u vidu aplauza na kraju filma, jos me drzi. Da, da, u ruskom bioskopu se tapse na kraju, verovali ili ne. O, sta ce sve covek ovde videti, i toliko toga nauciti!

Rec je o Politehničkom muzeju. Htela sam da ga obiđem već par meseci, ali nikako da skupim vremena i energije. Muzeji su ono što Moskva ima u izobilju, jer, šta bi ljudi radili po tako lošem vremenu sem posećivali muzeje, galerije i teatre (da dodam i kafane). Logično.

Politehnički muzej se nalazi na metro stanici Lubjanka, poznatoj po, je l te ozloglašenom zatvoru i mučilistu nepristalica komunističkog režima.

Zgrada muzeja je sagrađena  1872. godine a zamišljena je kao naučno-obrazovni  centar koji popularizuje primenjenu nauku i deluje prosvetiteljski na široke narodne mase. Ideja je uspela, te danas možemo da uživamo u ogromnoj kolekciji tehničkih i industrijskih dostignuća SSSR-a i  Rusije.

Nekima je najinteresantniji sam ulaz u muzej, gde vas dočeka-ni manje ni više već atomska bomba. A ako je uslikate sa malom slatkom devojčicom koja se krevelji ne znajući šta joj je iza leđa, dobićete jednu sasvim bezopasnu atomsku bombu.

Meni je najzanimljiviji bio deo posvećen kosmonautici. Od maketa lunohoda, preko sputnika, fotografija Lajke pa sve do hrane za kosmonaute, odela i svemirskih wc-a. Da, bas je onakva hrana kao što ste zamisljali i slušali kao mali: kakao i mleko u tubi, konzerve svega i svačega, boršč i šči u čvrstom stanju, meso sušeno i vakuumirano i sokovi u prahu. Vrlo dirljiv prizor.

Posle kreće deo za prave fanove industrije- rude Rusije. Prikazane na neka dva sprata, sa detaljnom obradom i mašinama koje se pritom koriste. Možete da se izgubite u starim kompjuterima, televizorima, radiotehnici, optici, i automobilima i tako sve dok vas noge ne zabole. Ili dok ne dehidrirate. Tri sata su minimum u ovom muzeju. Sve manje od toga je čisto trčanje iz sale u salu. I jos jedna dobra stvar-dozvoljeno je slikanje (sto je prava retkost).

Zato, uživajte u fotkama;)

Sputnik

Lajka i ostale svemirske kuce

Odelo za šetnje po svemiru

Boršč s mesom

Kosmička putešestvija

Nekakvo sokoćalo za ko-zna-šta (visoka peć možda?)

Vrlo vrlo stari TV

1. Ikra i losos u velikim kolicinama. Svaka radnja od giga-mega supermarketa do sasvim malih lokalnih “Produkti” radnji ima vrlo pristojnu ponudu razne ribe, od kojih je (za mene) najbitniji losos jer ga najvise jedem. Em je ukusan, em zdrav em jeftin. Losos mu ovde dodje kao kod nas mortadela (S tim da mortadela nije ni ukusna ni zdrava, a pitanje je koliko je jeftina). Isto vazi i za ikru. Plus sto je i afrodizijak, sto za mene nema nikakvo znacenje (pogledati post o ruskim muskarcima, ranije) ali nek se zna. Sve u svemu losos, na dnevnom meniju, dogod sam ovde i dok mi se ne smuci. Njam.

2. Susena riba. Uz pivo Rusi vole da jedu susenu ribu. Moze biti cela upakovana, ili u delovima isecena. Ukus je kao cips od ribe a tekstura kao zvakaca guma, prilicno teska za zvakanje. Vrlo slana. Nije lose ponekad pregristi i ovu egzotiku, al ne prepoucujem onima koji ne vole da experimentisu.

3. Internet. E to je za nas apsolutne ovisnike najbitnija stvar. Vrlo je lako prikaciti se (ne treba nikakva potvrda stanodavca, papirologija je minimalna), ima milion i jedan provajder, svi su odlicni i svi su jeftini. I sad, sta covek jos moze pozeleti? Ja moju brzinu od 8000kbit/sec placam manje od 20 evra (plus delim sa cimerom, dakle moj deo je 10 evra). Koliko me secanje sluzi, bezobrazni SBB i telekom naplacuju neku mizernu brzinu sa raznim ogranicenjima 20 evra. Sramota stvarno.

4. Veliki parkovi. U skoro svakom delu grada postoji po jedan park velicine, kao pola Novog Sada. Ako se vec ugledamo na ruse u necemu, bilo bi dobro da to bude njihova ljubav prema zelenilu, odrzavanju postojeceg drveca i sadjenju novog. Leti su ovi parkovi prepuni izletnika, a zimi su zaledjeni i sluze kao velika klizalista. To cu tek da vidim kako izgleda, jedva cekam pravu hladnocu.

5. Velike i dobro snabdevene knjizare. Moskvici su veliki citaci. Citaju u metrou, na stanicama, u parkovima, u tramvajima, … Postoji nekoliko lanaca knjizara, koje su prostrane, dobro snabdevene, i lepo organizovane po sektorima. Naravno da je veci izbor i strane, i ruske literature, vise se prevodi, vece je trziste. Upravo zbog toga i ucim ruski, kako bih mogla da citam sve te silne knjige. A, ne rekoh da su knjige generalno jeftinije nego u Srbiji? Opet prst na celo.

6.Restoranska ponuda. Pre samo deset godina, u Moskvi niste mogli da jedete nigde van kuce. A onda je naisao restoranski bum i sada mozete da uzivate u svim mogucim svetskim kuhinjama. U Moskvi moze da se nadje sve sto na kugli zemaljskoj postoji,a  najinteresantnije mi zvuce sve te silne nacionalne kuhinje iz bivsih SSSR republika (gruzijska, tadzicka, jermenska, ukrajinska, kazahstanska…). Ja sam se trenutno navukla na japance. Valjda zato sto kod nas osim standardnih cevapi-pljeskavica-pica-spagete ponuda ne postoji nista drugo.

7. Jeftina mobilna telefonija. Postoji opet milion i jedan mobilni operater i svi se takmice ko ce da bude jeftiniji i bolji. Za svakog postoji neki idealni paket. Tako i za nas strance, postoji fora da za iste pare telefoniramo po Moskvi i da zovemo fiksni bilo gde u Evropi. A cenu bolje da ne kazem.Moze da izazove talas protesta kod nas.

8. Jeftine komunalije. Ovo mozda zvuci kao najdosadnija stavka, al s obzirom da sam se u poslednje vreme informisala kako stoje stvari u domovini, vidim neka silna poskupljenja su na pomolu. Zato je ovo bitno reci. Dakle, kao energetski jaka zemlja, struja, gas,voda i grejnje su zanemarljive stavke u kucnoj ekonomiji. Dok sam zivela sama, struja za ceo mesec bese oko 3 evra. Smesno. Mogu da zamislim koliko je tek grejanje jeftino.

Ajmo sad, kako je kod vas?

Zivot bez kompjutera  je kao poljubac bez brkova Potrebno je organizovati se i kolko-toliko provesti vreme zanimljivo (sto u Moskvi nije neka nauka).Prosetala sam se pored najvece staljinke-Univerziteta Lomonosov, videla poznatu panoramu Moskve, i posetila Darvinovski muzej. Fosili, dinosaurusi, genetika… Iako je sve na ruskom, Darvin je odlican nacin da se provede popodne.

Citam Billa Brysona-The lost continent. O putovanjima po malim gradovima Amerike.

I come from Des Moines. Somebody had to.

When you come from Des Moines, you either accept the fact without question and settle down with local girl named Bobby and get a job at firestone factory and live there for ever and ever, or you spend your adolescence moaning at length about what a dump it is and how you can’t wait to get out, and then you settle with a local girl named Bobby and get a job at Firestone factory and live there for ever and ever.

Mozda Rusija i nije tako losa?

Imam gomilu neprocitanih postova u bloglinesima, sreca pa stize vikend, bice vremena za obnavljanje gradiva. Citam ja sve, natenane, malo po malo….

Plan 1: otici u setnju na Чистые пруды. Setnja se izjalovila jer se nebo otvorilo kao jedan veliki tus i poliva li poliva. A kad pada kisa u Moskvi, onda to nije obicna kisa. To je kisa od koje se prave bare-jezera, koja ma koliko dugonog bio, nemoguce je preskociti. To je kisa koja pada od dole na gore. Ponekad i horizontalno, pa vam kisbran uglavnom sluzi kao modni detalj.

Plan 2: Otici u Muzej Politehnike. Lepo proverim ja radno vreme na internetu, nadjem na karti, krenem na vreme, stignem, kad-muzej ne radi. Bas ne radi nedeljom i ponedeljkom. Ajd, razumem ponedeljkom, al nedeljom? Zasto?

Plan 3: Kad sam vec u gradu, hajde da se bar malo promuvam. Muvala se 10 minuta i sela na kafu, da iz izloga posmatram kisu. I kupila Kurta Vonneguta, Galapagos (ovo stvarno tek nisam planirala, ne znam odakle mi Kurt Vonnegut uopste?)

Plan 4: Posto kisa nikako da stane, a da odem u shopping? Nadjem neki Trzni centar, prosetam, isprobam, i nista. Utroseno vreme uludo. Umesto da kao svaki normalan covek sedim u stanu i spavam, ja se muvam po kisovitim ulicama i guzvam po trznim centrima. Kakva ludost!

Plan 5: Skuvati nesto lepo. Crni luk (srebrenac), paradajz, bosiljak i fussili. I samo da dodam malo paradajz soka…koji je narandzaste boje, i… cudno mirise, i… oops!

Kako da vam kazem, nikada nemojte drzati sok od paradajza u blizini soka od pomorandze. Probala ja ukus, zasolila i sve, al taj smek egzotik soka nikako nisam mogla da izignorisem. Bacila, i skuvala opet.

Mora ponekad da se desi i malerozan dan, ne moze sve da bude kao podmazano.