Da malo prekinem seriju melanholično-zimskih postova (mada sam na ferveksu ovih dana), evo jednog posta edukativno-informativnog karaktera.
Rec je o Politehničkom muzeju. Htela sam da ga obiđem već par meseci, ali nikako da skupim vremena i energije. Muzeji su ono što Moskva ima u izobilju, jer, šta bi ljudi radili po tako lošem vremenu sem posećivali muzeje, galerije i teatre (da dodam i kafane). Logično.
Politehnički muzej se nalazi na metro stanici Lubjanka, poznatoj po, je l te ozloglašenom zatvoru i mučilistu nepristalica komunističkog režima.
Zgrada muzeja je sagrađena 1872. godine a zamišljena je kao naučno-obrazovni centar koji popularizuje primenjenu nauku i deluje prosvetiteljski na široke narodne mase. Ideja je uspela, te danas možemo da uživamo u ogromnoj kolekciji tehničkih i industrijskih dostignuća SSSR-a i Rusije.
Nekima je najinteresantniji sam ulaz u muzej, gde vas dočeka-ni manje ni više već atomska bomba. A ako je uslikate sa malom slatkom devojčicom koja se krevelji ne znajući šta joj je iza leđa, dobićete jednu sasvim bezopasnu atomsku bombu.
Meni je najzanimljiviji bio deo posvećen kosmonautici. Od maketa lunohoda, preko sputnika, fotografija Lajke pa sve do hrane za kosmonaute, odela i svemirskih wc-a. Da, bas je onakva hrana kao što ste zamisljali i slušali kao mali: kakao i mleko u tubi, konzerve svega i svačega, boršč i šči u čvrstom stanju, meso sušeno i vakuumirano i sokovi u prahu. Vrlo dirljiv prizor.
Posle kreće deo za prave fanove industrije- rude Rusije. Prikazane na neka dva sprata, sa detaljnom obradom i mašinama koje se pritom koriste. Možete da se izgubite u starim kompjuterima, televizorima, radiotehnici, optici, i automobilima i tako sve dok vas noge ne zabole. Ili dok ne dehidrirate. Tri sata su minimum u ovom muzeju. Sve manje od toga je čisto trčanje iz sale u salu. I jos jedna dobra stvar-dozvoljeno je slikanje (sto je prava retkost).
Zato, uživajte u fotkama;)
Sputnik
Lajka i ostale svemirske kuce
Odelo za šetnje po svemiru
Boršč s mesom
Kosmička putešestvija
Nekakvo sokoćalo za ko-zna-šta (visoka peć možda?)
Vrlo vrlo stari TV
meni bilo tamo mnoooogo zanimljivo. svidela su mi se stara kola dole u prizemlju, pa satovi, i ona prostorija gde su neke izvrnute slike…zaboravila sam. a tamo gde je sputnik tamo je zabranjeno fotografisanje. bilo. zar ne?
Jok, bilo dozvoljeno svo vreme. Il nama niko nista nije rekao
Mi smo se kod kola vec smorili, posto smo krenuli odgore. A slike izvrnute, hmmmm… mora da smo promasili. Il se ja nesecam.
ma nisu izvrnute nego se gledaju kroz nesto…kao kaledoskop. ah jebaga kroz nesto se gleda. bilo je bas zanimljivo.
Vreme je stvarno uzas. Mislim ova duzina noci. Ja ne znam kako mi u Ceskoj to nije toliko smetalo, ovde me bas ubi ova kratkodnevnica. Vreme je stvarno samo za obilazenje muzeja, spavanje i blejanje po kafanama
Mnogo mi se svidja ovaj muzej. Volela bih tu tehnicku evoluciju da vidim jednog dana. Nemoze bas svaka zemlja da se podici domacom proizvodnjom hrane za astronaute
divno . . . obožavam muzeje . . . bila sam u jednom skoro, ali sve nekako odlažem da postavim slike, mrsko mi . . . a lepe su . . . ajd ovih dana ću
Zamalo da pitam da li si srela Muju i prasice u odeljku : svemir?
Marice, kod mene pada ledena kisa! Bar da je sneg!
Hrana za astronaute je potpuni hit! Pogotovo borsc, to mi je tako nkako slatko
Advokatice, hajde brzo fotke na blog!
Deda, prasica je bilo u konzerviranom agregatnom stanju. A verujem da i pokoji Muja moze da se nadje usput
E gdje su mi ove slike bile kad sam nedavno sa djecom radila svemir, proslost i buducnost :)))
Eeee, Ana, iskoristi za sledecu skolsku godinu