Veče
Comments (8) Potrebne su dve stvari da se u stranom gradu osetiš kao kod kuće. Dve vrlo skromne i krajnje jednostavne stvari.
1. dobar frizer
2. bar jedna kafana u koju kad dođeš, znaš 50% ljudi
Frizerku sam našla, zna tačno šta volim, i šta mi stoji. A nije ni skupa.
Kafana je ta neka, bezveznjikava al kad odeš jednom mesečno bude baš taman. Sve znaš. I koga će biti, i kakva je atmosfera. Nalaktiš se na šank, pa gledaš okolo. Pa vidiš ko je tu, mahneš nekom, s nekim razmeniš dve tri reči, s nekim i više, nekog ko ti je dosadan ni ne pogledaš. Znaš i bend koji će da svira i svaku pesmu. Znaš i ko će da đuska a ko da zvera okolo. Pa kad vidiš nekog novog prosto ti čudno- čekaj, ko je sad ovaj, nešto ga se ne sećaš. Zgodno je to tako, u malim dozama. Ne treba preterivati da ne postane dosadno. Onda zapamtiš poslednju pesmu, pa pevušiš na putu do metroa. A na putu do metroa osetiš miris ćevapa. Kako? Nemam pojma. Al miris je bio tu. U centru Moskve. Mislim da je vreme da se ide kući. Pa ti nekako milo. I ta Moskva. I jedna, i ona druga kuća. A pesma je baš odgovarajuća.
moskva, party time
| 
kafana, kuca, moskva
Već skoro dve nedelje, gledam u olovno nebo. Onako, pravo novembarsko. Malo pada kiša, pa se pojavi tračak sunca, nekih dvanaestak stepeni jutarnja temperatura, a dođe čak do 20 tokom dana. Eheej 20 u avgustu! Kakav uspeh! Ujutru kad se probudiš, brzo do ormana po trenerku, jer je hladno čim se iz kreveta izađe. To je kao onaj period u Srbiji kad se u toplanama nećkaju da l’ da puste narod da se smrzava ili da ranije aktiviraju grejnu sezonu. Moskovsko leto traje dva meseca a i šta će ti više. Puno tražim očigledno.
Vratila sam se u moju zimu. Imam novi pasoš i novu frizuru a sve ostalo je po starom; metro, šljaka, spavanje. Sneg se (o iznenađenja li!) otopio. Da, dragi moji, u samom gradu nema snega, mada gledajući iz aviona, po obodu Moskve, još se može sasvim pristojno skijati.
Kao veliki filmofil i poklonik bioskopa, nasla sam se u zemlji gde su filmovi sinhronizovani na ruski. To je postala praksa, ne samo u Rusiji vec i u dobrom delu Evrope. Koliko se secam, u Nemackoj je prilicno tesko naci normalan bioskop, u Ceskoj i Madjarskoj takodje, u Britaniji se sem blockbustera ne prikazuje prakticno nista drugo, za ostale ne znam al mogu da pretpostavim. Srbi bi trebalo da slave, jer su jedni od retkih koji mogu da uzivaju u izvornim filmovima. Verovatno je to jedan od razloga sto mozemo mnogo lakse (nego prosecan Rus, Amerikanac ili Ceh) da razlikujemo spanski od portugalskog, svedski od holandskog ili ruski od ceskog.
Themocracy