Comments (17)

By elektrokuhinja, 15/12/2011 23:41

S obzirom da se Elektrokuhinja sprema za još jednu selidbu  a sve po starom dobrom principu ” trbuhom za kruhom”, vreme provodi u pokušaju da tamo negde na severu svije gnezdo. Kako će to gnezdo izgledati, u svakom slučaju ćete saznati uskoro.

Proteklih dana, što sedim na internetu, što na telefonu, te se s Nemcima borim da ih razumem, a verujem da je borba obostrana. Pre svakog poziva telefonom, naprave se teze, kako i šta pitati, mogući odgovori, želje i pozdravi.

Ne znam da li je dobro ili loše imati iskustvo sa ruskim stanovima, ali moji kriterijumi su se tamo definitivno drastično smanjili. Tako da sa stanovima u Nemačkoj praktično i nemam nekih većih problema. Dogod bubašvabe ne trče po zidovima, i ne gledam tapete s ružama u kupatilu i na plafonu, sve je u savršenom redu. Ipak, čula sam i ovde za interesantna ponude.

Oglas za stan br. 1, opis kupatila: “S obzirom da je kupatilo vrlo malo, kada se nalazi u kuhinji. “ Ja naravno zamišljam moje goste, mamu, tatu, sestru ili prijatelje, kako ja spremam doručak a oni se, sreće li, predamnom golišavi kupaju u kadi odmah pored. Sjajna slika zar ne? Hmm, ipak ne. Danke schoen.

Oglas za stan br 2, opis poda: ” U stanu je prethodni stanar postavio novi laminat, te je potrebno da onaj ko se useli plati za taj laminat. U suprotnom će prethodni stanar odneti svoj laminat sa sobom.” Ovo stvarno nema nikakvog smisla. Zamišljam tipa sa sekirom i dletom, koji odlepljuje svoj laminat i cela ta zabava ga košta što  vremena što živaca, a zatim pokušava tako poluuništen laminat da postavi u svoj novi stan. Prosto neki ljudi idu u krajnost sa cicijašenjem. Oprosti se od prokletog laminata za 100 evra, nećeš propasit! Aman!

Sećam se kako sam u nekom međuperiodu u Moskvi tražila stan. Bilo je to moje vatreno krštenje sa ruskim stanovima. Posle nekoliko bezuspešnih poseta, nazvala sam plačnim glasom kuću i bila spremna da se sutradan vratim za Srbiju ako ništa pristojno ne nađem. Sledećeg dana sam prihvatila najmanje odvratnu ponudu. Posle nekoliko meseci, čovek se na sve navikne. Igrate se žmurke sa miševima, bubašvabe su vam kao neke stare cimerke koje, ah štete li, s vremena na vreme potrujete da bi se one opet vratila uporne i trčkarale po podovima… Kitnjaste tapete u baroknom stilu su vam zapravo vrlo stilske i čak simpatično šik, sve dok vas iz tog transa ne probudi panični glas drugarice sa skypa rečenicom: ” Opet imaš te grozomorne tapete!!”

Moja sledeća destinacija nije nikakvo uzbudljivo mesto niti nekakva egzotika. U pitanju je prosečan gradić na prosečnom severozapadu nemačke u kome ne poznajem ama baš nikoga sem tipa koji me je intervjuisao za posao. Ako se dva sata intervjua uopšte mogu nazvati poznanstvom.

Ali!

Grad ima sve što meni trenutno treba. Ima jedno brdo sa tvrđavom kao i grad u kome sam odrasla, ima jedan lep Mineralbad* (koji se ispostavio kao moja najveća strast u Nemačkoj), ima biciklističke staze, i šume u blizini.

A ja, baš u inat svima onima koji mi kažu: Šta ćeš tamo, kad tamo nema ničega! ima da nađem i zabavu i ljude! I da konačno opovrgnem  te tvrdnje!

* Mineralbad je kompleks  sauna i toplih bazena sa različitim mineralnim vodama.

Bielefeld

Comments (10)

By elektrokuhinja, 29/11/2011 11:40

krevet u vozu

Niko me nije ukrao, nisu mi izvadili bubreg, opljačkali me niti silovali. Šta sve čovek ne pročita po forumima o ovom vozu pa to su potpune budalaštine. Karta u jednom pravcu od Novog Sada do Beča košta oko 60 evra sa sve spavaćim kolima, dobiješ finu sobicu u austrijskom vagonu, sa lavaboom peškirićem i sapunima. Milina prosto jedna. U toku noći te probude na granici sa Mađarskom i to je to. Onda Gute Nacht i Gute Reise.

Sećam se da sam putovala pre par godina istim tim vozom ali u kušet kolima a i tada je bilo sasvim pristojno. Ko ne zna razliku kušet-spavaća kola evo objašnjenja. Kušet je 6 ležajeva u jednom kupeu a spavaća kola su 3 ležaja, udobnija i na ovim našim prostorima ste u većini slučajeva potpuno sami.

lavabo u sobici

Baš, kao neki mini hotelski smeštaj. Ovaj put nisam imala ni pojma da sam sama u sobici, naime razlika u ceni uopšte nije velika, tako da topla preporuka za noćni voz. Nemojte se plašiti šta vam pričaju, ako se nekome ikad i desila neka neugodnost, taj je sigurno ostavio novčanik na izvolte.

Beč me je dočekao sunčan, nova stanica Westbahnhof je pre neki dan otvorena potpuno renovirana i sad je to jedan veliki tržni centar. Wifi internet pokriva celu stanicu, što je meni odmah veliki plus. Neki su ovisnici o kafi, neki o cigaretama i alkoholu, a ja, meni samo internet direkt u venu. Loše, znam, znam, ali mora se bar neki porok imati, da se zna da smo ljudi a ne roboti.:)

Pojela sam sendvič i mandarinu i pravac Minhen.

austrijska jezera

Do Minhena se prolazi pored nekih silnih jezera i pašnjaka sa kravama, prava seoska idila. Malo sam čitala, malo posmatrala okolinu i prođoše nekako i tih 4 sata.

Railjet u Austriji

A sad, evo me sedim u vozu za Štutgart i slušam interesantnu konverzaciju. Jedan vrlo otvoren Turčin i jedna feministkinja Nemica slučajno su zapodenuli konverzaciju o muško ženskim odnosima i kulturološkim razlikama na relaciji Turska Nemačka. Ona čini mi se malo isfrustrirana a on očigledno zainteresovan za nju. Da li ja to upravo prisustvujem razvoju jedne romanse? Upoznavanje je već palo, još samo čekam poziv na romantičnu kebab večeru.

Dopada mi se ova raznovrsnost putnika. Iza mene jedna mala priča ruski, ispred mene Turčin-Nemica romansa, pored mene jedna postarija holanđanka putuje za Amsterdam, a dijagonalno sede dva afrikanca (da ne bude da sam politički nekorektna). Ja stigla u moju obećanu zemlju.

Napisano 28.11.2011 u 16.22, objavljeno čim se dočepam interneta.:)

Comments (18)

By elektrokuhinja, 25/11/2011 14:54

Zalepila sam kofer. Jadan raspao se na komade a i vukla sam ga vala kroz pola sveta i natrag. Te nosi knjige iz Rusije, te za Nemačku, te rečnike razne,  te rolere, a tu su i klizaljke, tone nekakvih toplih čarapa i gaća (kao da sam  ceo život samo gaće kupovala), vaga iz Moskve, kreme protiv podočnjaka jer su tamo negde mnogo jeftinije, ili pak soli za kupanje. Litri vodke, vina, piva ko zna zašto, sušene ribe, a tek plazma keksa i jafe!!!

Superlepku sam se pomolila za samo još ovo jedno oproštajno  putovanje.  Zalepila sam i zavrtnjeve, a i sebe pride.  Ko ne zna, superlepak se skida acetonom a ako ne ide (kako meni nije išlo) onda pomaže jedino turpija. A onda više nemate otisak prsta pa uz sve ove krize možete i  u lopovluk da krenete, garantovano vas neće pronaći.

Karta za voz preko pola Evrope je kupljena. Taman da proverim tu famoznu ozloglašenost Mađarske na putu do Beča, hoće li me ukrasti ili neće? Kod mene će se ovajdati samo onaj ko ima fetiš za kreme protiv podočnjaka ili eventualno stare jakne. Ili Ljudmilu Ulicku na ruskom. Nekoliko kilograma.

Mnogo mi zvuči to romantično.  I Alpi i Salzburg i nešto što se zove Sankt Polten. Skoro da se osećam kao grofica (intelektualna klošar-grofica). Sa koferom, rancem, sendvičima, kosom kao da sam se petardama češljala, ali grofica wannabe po vozovima Austrougarske. Molim lepo.

Bar ovaj avion sa naslovne strane mogu da sklonim, više nije tolika neizvesnost gde ću aterirati.

Pa se javim kad stignem. Il negde sa po puta.

Comments (11)

By elektrokuhinja, 23/11/2010 00:37

Šta je to gde možete tokom cele godine letovati, za male pare, a nije daleko, a ima na svakih pola sata po jedan let iz Rusije? Jegipeeeet (što bi rekli rusi ili) Egipaaat što bi rekli mi:)

Odlučim se ja kao i svaki normalni Rus da napokon iskoristim priliku i zaputim se ka južnim ruskogovorećim predelima. Hurgada je otprilike isto toliko ruska kao na primer jedan Suzdalj nedaleko od Moskve. Em svi govore ruski em je sve napisano na ruskom. Mamma mia.

Elem, ideja je bila-pobeći na nedelju dana iz prethodnice ruske zime (čitaj bljuzga, sneg i kiša, vetruština i mrak do 8 ujutru) i odspavati koje jutro na plaži. Zatim  popiti pokoji koktejl, bućnuti se u krasnom moru par puta,… hmm možda jedna knjiga kao šlag na tortu, ah da, uživati u all inclusive-u (tj raditi na proširenju želuca koliko god se može).

Nekoliko upečatljivih događaja (možda za one generacije koje se odluče za Egipat ovo bude od dragocenog značaja).

1. Par, mlad, ruski. Ona našminkana od ranih jutarnjih sati. On nacvrcan od ranih jutarnjih sati. Ona nezadovoljna i po ceo dan mu prebacuje jer je nacvrcan/flertuje sa mlađima od nje. Jer neće da ide na ekskurzije sa njom. Jer joj je upropastio odmor. Vrhunac je u 10 ujutru, on uzima 4 pića odjednom, a ona ga (paj sad) pljune pritom u lice! Lepota. Odlazi u sobu i viče da uzima sledeći let iz Hurgade. Čini mi se da su zapravo njih dvoje savršeni jedno za drugo.

2. Hello! Where are you from? Where are you staying? First time in Egypt? Na ova i slična pitanja ako ste pomislili da je simpatično što svaki stanovnik Egipta traži odgovor,  e pa grdno ste se prevarili. Ova pitanja su samo puka uvertira za BILO ŠTA što egipćani žele da vam uvale. Od taksi vožnje preko suvenira, papirusa, ekskurzije, ronjenja masaže…Na ulicama Egipta važi zlatno pravilo Ne okreći se sine. Ako vas neko pita nešto, ako vas neko ponudi nečim, nipošto ali nipošto ne odgovarajte. A što je još važnije-nikada ni po koju cenu ne ulazite u radnju na nagovor prodavca. Ko jednom uđe u egipatsku radnju taj izaći u skorije vreme neće!

3. Egipatska klopa je super. Kogod vam kaže suprotno nema pojma šta je dobar zalogaj. Imaju odlične zakuske, humus, kuskus, okru, patlidžane na sto načina, supe raznorazne, kolačiće svih tekstura i ukusa, ma svašta raste oko tog Nila i svašta imaju. I kad pročitate da je neki tamo Englez bio nezadovoljan klopom u Egiptu razmislite dva puta. Taj mora da jede onu njihovu marmeladu  od luka po ceo dan i kobasice. Egipatska hrana je njam! Zato trenutno patim od proširenja želuca, je l te.

Kao i uvek, foto priča:

Naš super duper hotel. Plaža i bazeni, i swim-up bar da pijuckate direkt iz vode, i ležaljke, i sunce...milina jedna

Ovako izgledaju tipične Egipatske zgrade. Ova je konkretno sa puta u Luxor.

Moi i hram Karnak. Pričao je nešto naš vodič na egipatsko ruskom, ja sam polaprespavala, al da impozantno deluje, to svakako. Ovaj niz stubova me posebno dojmio, te sam se međ njima i slikala.

Karnak

90 posto stanovništva Egipta živi u ovom uskom pojasu doline Nila. Ostatak zemlje čine stene i pustinja. Ah da i resorti na moru. Fascinantno.

Hram Hathepshut. Uklesan u steni. Bili smo i u dolini kraljeva ali je fotografisanje bilo strogo zabranjeno. Dolina kraljeva je zapravo skup grobnica (Ramzes ovaj, Ramzes onaj, Tutankamon itd... unutra su hijeroglifi po zidovima a najveća blaga iz grobnica se nalaze po Londonu Parizu i Sankt Petersburgu.:)

Ovo nas je slikao neki lokalni mudžahedin. Ja sam se iskreno brinula za svoju kameru, ali na kraju ispade da je, kao i svi egipćani samo želeo pokoju paru tj bakšiiiš. Od bakšiša se pobeći ne može.

Zalazak sunca i Kolosi Memnona. Isklesani iz jedne stene, visine oko 23 metra!

Ovaj mi je pogled bio omiljen. Upravo u sumrak, ivica bazena se stapa sa crvenim morem koje se stapa sa nebom i sve nekako izgleda sanjivo. Tako ja sednem na ivicu bazena, sa koktelčićem u ruci i samo gledam ispred sebe. I ništa ti više ne treba. Odmor savršen.

Comments (11)

By elektrokuhinja, 17/07/2010 11:45

U nedostatku životne energije, na punih *35 C u Moskvi, nedostatak inspiracije je priznaćete potpuno opravdan. Ok, na posao je lako otići, rano je pa i nije tolika jara napolju. Ali popodne, kad se izađe iz debeloklimatizovanih prostorija, ulazim u metro, skuvana, a zatim izlazim prekuvana, na jedvite jade se dočepam svoje sobe, u kojoj se nastavlja kuvanje. Noću prozori širom otvoreni, ali ni daška vetra nema.

Bila sam napokon i ja u severnoj ruskoj prestonici, instant poseta, čisto da osetim duh grada, i isplatilo se. Dva dana ni blizu nisu dovoljna za (kako ga rusi zovu) Piter, ali toliko smo imali, a treba ponešto i za drugi put ostaviti.

Kao i sva moja putovanja po Rusiji, i ovaj put smo se odlučili za voz. Može se do Pitera i avionom, ali vozom, em si odmah u centru, em nema čekanja prtljaga, nema dolaska i odlaska na aerodrom.

Nevski Prospekt u 5 ujutro

Stigosmo mi negde oko 5 u subotnje jutro, napolju dan, jel te bele noći su, svi restorani, kafići su otvoreni, ljudi na ulici se ili vraćaju iz noćnog provoda, ili možda tek prelaze u drugi bar po još jedno piće… uglavnom grad je u 5 sati ujutro pun puncijat!

Sedamo na kafu, gledamo mapu i pravimo plan. Ono što se prvo primeti je prosto neverovatan broj kafića na sve strane. Dakle, šetaš Nevskim prospektom, i jedna do druge, kafane su nanizane, a onda još i sve sporedne ulice, gdegod da zaviriš, vidiš što coffee house, što shokoladnitsu, coffee bean, coffee place, costa coffee… Taj grad kao da živi na kafi i od kafe. Jedini zaključak do koga smo kasnije došli je da je grad turistička meka, definitivno mnogo više turista dolazi u Piter nego u Moskvu, a izgleda da turisti piju nenormalne količine kafe.

Ko je čitao ruske autore, zna za Nevski prospekt.To je centralna ulica grada, gde se sve dešava.  Izlazi na Nevu, načičkana je restoranima i kafićima, knjižarama, tržnim centrima i naravno ljudima. Kasnije u toku dana sudaraš se sa prolaznicima, jer mesta na pločniku nema, a nekako se ceo grad kreće baš kroz ovu ulicu.

Kanal

Kad se zađe u sporedne ulice, grad počinje da liči na Amsterdam. Isti kanali, mostići, slična arhitektura, čak se jedan deo grada zove Новая Голландия.

Negde oko 2 na jedvite jade pronalazimo naš hostel. Ulazi su neobeleženi, nema brojeva na zgradama, a pritom je sam raspored stanova prilično blesavo urađen. Dakle, u jednoj zgradi stanovi su na primer 36, 37, 64, 72, a u drugoj 25, 26, 27 i 89. Tako da je snalaženje bilo otežano. Telefon hostela takođe nije radio. A lepo su oni napisali na sajtu-dobro proučite mapu jer je prilično teško naći nas. Odmah da vam kažem tajnu-ni mapa vam pomoći neće. A ljudi koji tamo žive-ni oni ne znaju gde se šta nalazi. Interesantan komšiluk neki, ali šta da se radi, hostel je naručen i ima da ga nađemo.

Hostelska soba

Na kraju izlazimo iz dvorišta za koje smo bili ubeđeni da je naše, ulazimo u neku slepu ulicu i pokušavamo kod za ulazak u svakoj od zgrada, na jednoj napokon uspevamo i penjemo se u naš piterski stan za jednu noć. Voda se u Piteru ne pije. Puna je bakterija, i ako se nešto zapati, teško se rešiti. Stomačni problemi vam nikako nisu potrebni, te je potrebno sa sobom uvek imati flaširanu vodu. Veče provodimo šetajući se-po kiši ali jedno veče kiše ne čini potop. Jedemo neke zanimljive školjke u belgijskom restoranu, pijemo vino, kasnije fudbal (prvenstvo je tada bilo u jeku a utakmice se ne propuštaju) a zatim u naš hostel na spavanjac. Umorna sam, oči mi se sklapaju i koliko god želela da osetim subotnje veče u gradu, ipak odluka pada na krevet i spavanje.. Od 5 ujutru na nogama nije mala stvar.

Sutradan posle skromnog ali zadovoljavajućeg hostelskog doručka, uzimamo hydrofoil (neka vrsta glisera) i plovimo, tj jezdimo do Peterhofa. Peterhof je mesto gde su se ruski carevi odmarali, šetali, pravili palate, igrali se sa fontanama bahanalisali i provodili. Sada je to park sa gomilom turista, gde se u svaku palatu može ući, ali po odgovarajuću cenu. Mi se odlučujemo kao pravi budžetni turisti za jeftinu opciju-samo park, a građevine razgledamo spolja. I sasvim sam zadovoljna sa takvom organizacijom. Uostalom, treba ponešto i za drugi put ostaviti…;)

Foto priča

Ja-matrjoska

Peterhof

Finski zaliv

Fontane u Peterhofu

Trg