Comments (6)

By elektrokuhinja, 27/01/2010 21:45

Metro-ovski. Jutarnja gužva, sa gurkanjem, tuđa ruka na stomaku, tvoja ruka na nečijoj glavi. Malo trčanja po eskalatorima. Pa na voz za aerodrom. Pola sata spavanja-buđenja-reklama, spavanja-buđenja-reklama i tako u krug.

Avionski. U roku od tri sata prebaciš se sa istočno evropskih granica do balkanskih. Uz vegetarijanski obrok, malo spavanja ili bolje rečeno kljucanja sa otvorenim ustima (glava padne, pa se vrati, pa padne i tako stalno…), wc radi protezanja nogu, pa opet nekog bunovnog spavanja. Kao šlag na tortu dolazi aplauz. Kapetanu broda. Što smo sleteli a ne slupali negde u ukrajinskoj ravnici se je’lte.

Taxijevski. Još malo spavanja, slušanja bajage i instruktora, dobrodošla kući! smsovanja sa drugarima, gledanja u sneg…

Autobuski. Večito neke vize vadim, više nisam sigurna ni šta će mi, ni koja mi važi ni koja ne, ni koliko dana, ni da li se registrujem, ni da li radim za jedne ili za druge. Sve mi se pomešalo. Tako razmišljam dok u poluležećem stavu u autobusu za Beograd, pokušavam da uhvatim još koji minut spavanja. Glavoboljna i umorna večito. Naspavaću se ja, kad tad mislim. Samo da ovo još prođe.

Pešacki. Malo muvanja po Beogradu, šta je to novo u knjižarama, al samo gledam, ništa ne kupujem, ne mogu da se odlučim. A imam sve u Moskvi, pa još na engleskom. Cipele mokre od snega, čarape dobrano namočene, opet u bus pa za Novi Sad.

Autobuski. Pokušavam da ignorišem mozgo-otupljujući film na tv-u uz knjigu. Ipak, probijaju se fraze tipa, “U Višnjinom stanu je tako cvetno!” ili “Bezi baba, jedi govna” i slično, tipično za nasu domaću novu kinematografiju. Sa sve onim veštačkim facama i frazama.

Taxijevski. Sa top-100 Cecinih pesama. Ah, kako mi ovo nije nedostajalo uopšte…

Comments (7)

By elektrokuhinja, 13/01/2010 14:20

Ne secam se da sam ikad donela neku novogodisnju odluku, verovatno zbog toga sto ih je nemoguce sprovesti sto zbog lenjosti, nerealnosti ili vec kojekakvih drugih spoljasnjih faktora.
Ove moje odlukice nisu bas sasvim novogodisnje, nego nekako globalne, ali hajde kad je vec nova godina tu, da ih povezem, kao novi poceci, novi posao, nova bezvizna putovanja, pa i nove odluke.

Jutros slusam moj omiljen radio na kome kazu da su najcesce novogodisnje odluke vezane za fizicki izgled-tipa: skinuti prekomerne kilograme, vise se baviti sportom, jesti voce i povrce. Kao dokaz da se ja potpuno uklapam u klisee, s tim da kod mene ne dolazi u obzir skidanje kilaze (i dalje na bmi kalkulatoru vazim za neuhranjene) ne bih li se obavezala, pa i ovako “javno” moja zelja se tice skidanja stomaka. I to onog pivskog. Iako pivo ne pijem, u poslednje vreme iskljucivo vino, stomak ocigledno posle tridesete pocinje da raste.

Neka bude prilicno neambiciozno:

1. Joga sa setom trbusnjaka ne mora bas svakodnevno, vec znam da nema sanse. Pa nek bude bar tri puta nedeljno.
2. Ponekad otvoriti knjige za ucenje nemackog i ruskog. Sad sa bezviznim rezimom nadam se da cu cesce da skoknem u evropske krajeve. Knjige su tu, kupljene, stoje na stolu jos samo da se redovno otvaraju. Hm, hajde, bar dvaput nedeljno procitati ponesto.
3. Nema pod tri. Rekoh neambiciozno. Krajnje.

A vase zelje?

Comments (2)

By elektrokuhinja, 11/01/2010 20:33

Od histericne novogodisnje Moskve na desetak dana sam se “prebacila”u neka mirnija podrucja. Stuttgart me je 1. januara docekao sa kisom i snegom, pustim ulicama i temperaturom znatno visom nego u mom istocnom prebivalistu.

Ovakve “instant” posete me uvek osveze. Malo saune, malo bazena, malo shoppinga.  Pa onda red dobre klope, prodavnice u kojima ima sve sto mi treba i jos vise (poredjenje s Moskvom-tamo nema sve sto meni treba). Sve je nekako okupano i cisto.

Lepo je otici iz Moskve, pa i na par dana. Samo se malo iskljuciti iz ludnice.

A sad, navikavanje na sneg i led