Kako mi je joga spasila zivot ( a i moral)

Pre nekoliko godina prozivljavala sam pakao na emotivnom planu. Em sto sam i sama bila nesredjena i nesposobna za vezu, vec sam upoznala nekoga ko mi nikako nije odgovarao. Taj neko se javljao kad njemu odgovara, a umeo je da ispari i na po nekoliko  dana. Jednom je nestao citavih nedelju dana a ja sam posumnjala da je mozda umro (inace svako ko mi se ne javi nekoliko dana, ja posumnjam na smrt, to mi je mana). E pa nije umro (a bolje bi mu bilo) vec  sam saznala da je otisao spontano u Egipat da nadje sebe. Onaj fazon: idem u manastrir, ili da putujem oko sveta, ili pak u Egipat da pronadjem smisao zivota  a usput se i okupam u crvenom moru. Tu  sam vec trebala da povucem rucnu kocnicu, ali zena je ponekad luda i blesava a ja sam bila i jedno i drugo te sam odlucila da jadan covek treba da da sebi oduska: svakom dodje zuta minuta. Naravno da nisam upoznala nikoga od prijatelja, rodbine, kolega, ama bas nikoga ko sa tom osobom ima kontakata. U nekim momentima mislim da sam tog lika izmislila, toliko mi je neverovatno da neko takav postoji. I tako smo se igrali macke i misa i uopste nista tu nije valjalo, od samog starta sve dok se ja ne upisah na jogu.

Krenem ja potpuno spontano da pohadjam casove joge, prvo dvaput nedeljno da bi to preraslo u skoro pobozno svakodnevno vezbanje. Ako kojim slucajem nisam bila u joga studiju, bacala bih se posla posla na joga prostirku i istezala se do besvesti. Taj moj jogin vam je jedan fenomenalan tip. Uz svaku vezbu on bi govorio koje su dobrobiti, kako na emocionalnom tako i na fizickom planu. Na primer, za uvrtanje u sedecem polozaju, ovako nekako:

Ova vezba je bitna za vase samopouzdanje i snagu. Iako ponekad izgleda kao da vas svakodnevica poklopi i pogrbi, uspravite se i ostanite verni svojim moralnim vrednostima!

I sad kad takvo nesto cujes nekoliko puta krenes stvarno da se preispitujes na sta bi moglo da se primeni. I meni tu klikne da ja nikako ne zelim to sto taj tip zeli, i da sam ja sama krojac svoje sudbine, i da sve to komplet nista meni ne treba.

Eto kako me je joga spasila da ne zabrazdim u jos mracnije vode iz kojih bi se bilo jako tesko izvuci. Na jogu i dalje idem. Od tipa ne znam ni gde je ni sta je a i ko ga j…! ;)

uvrtanje

 

 

Posted in Bielefeld | 5 Comments

Radna nedelja, vikend i pecurke

Otkako je korona u ovim krajevima opet pocela da se zahuktava, krenuli su i redovni mejlovi iz kadrovske sluzbe (ako se to tako na srpskom zove). Prvo, nosimo maske do wc-a, kuhinje  i kantine, i uopste svuda gde nismo na svom radnom mestu. Drugo, kolege dolaze na sastanke umaskirani, a sekretarica vraca kuci one koji nemaju masku pri sebi. I kao trece, trebalo bi pojacano da se koristi i rad od kuce, iako ga moji sefovi jos ne pominju, jer to jelte nije pozeljno. Bas ne vole da nas salju kuci. Sumnjaju da neki nista pod milim bogom ne rade, sto i nije daleko od istine.

Svakodnevno se borim sa orkanskim vetrovima te ne ulazim do daljnjeg (citaj, dok ne zaledi) u autobus. Produva me vetar na bajsu do posla, a od posla cesto pokisnem toliko da mi cak i gace budu mokre. Onda se uvalim u kadu i tako provedem vece, gledajuci stupidne serije na netflixu. Netflix je djavo! Kad krenem  da pratim sezonu, spremna sam da ne spavam danima dok sve delove ne odgledam. Sada sam na odvikavanju, i citam genijanog Uelbeka, koji me svojim nihilistickim stavovima uvek pomalo zarazi, pa i ja tako krenem po svemu da blatim. Nije dobro, znam, ali uz orkanske vetrove sasvim odgovarajuce.

WhatsApp Image 2020-10-11 at 13.28.50Dok je radna nedelja mlacenje prazne slame, racunanje stubova, i uopsteno dosada, vikendi su divni i ispunjeni radoscu. Pretprosli vikend, bila sam na  Fruskoj Gori, posle vise od godinu dana. Ah kako mi je sve to nedostajalo! I Novi Sad, i Fruska i Dunav i kej i burek i pijace, i ljudi ponajvise.  Avaj, sve sto je lepo ima kraj….

Ovaj vikend, setali smo po nemackim sumama, uz trazenje pecuraka kojih je bilo u izobilju. Hladno je i vlazno ali pecurke! Neki ih skupljaju u korpe i nose kuci da prave gulas, a ja ih ipak samo gledam. Htedoh da odem na kurs za raspoznavanje gljiva, ali prokleta korona je sve otkazala.

Neka se nosi korona!

I neka zive sumski vikendi!

 

Posted in Bielefeld | 4 Comments

Kamilica, posao i malo korone

Dok se drugi talas korone polako (ali sigurno) zahuktava ,dane provodim a gde drugde, nego na poslu. Ako je vec kraj sveta, daj da ga provedemo sa nama najblizima: sa kolegama.

Rasporedili su nas dijagonalno po stolovima, mada su neki buntovnici i dalje ostali na starim pozicijama, misleci da je korona jedna velika zavera. Drugi su pokupili svoje prnje jos pre 7 nedelja i vise ih nikad niko nije video (a ni cuo) . Pretpostvalja se da se vise nece ni pojaviti u birou. A mi, koji smo na starim pozicijama rintamo kao i uvek, nesmanjenim kapacitetom. U kantini sedimo u parovima, kao na romanticnoj veceri. Dvoje za stolom, pa jos ceono. Pa ako nekom zatreba biber, ovaj drugi mora da ustane sa stola i napravi bar pet koraka da bi ga dodao svom kantina-partneru.

Prvo je bila nestasica toalet papira i dezinfekcionih sredstava. Mada je i sapun bilo tesko naci. Onda su se okomili na ovsene pahuljice, pasulj, pastu i pirinac. Ko nije napravio zalihe, mogao je da jede… kisele krastavce svaki dan. Njih je bilo uvek. A sada su se okomili na: banane!  Ja kad se vracam s posla, sto je negde oko 6 uvece, mogu da se slikam sa bananama. Nema ih! Mada moram da priznam u 6 uvece je bilo sta tesko naci, a da nije list sparusene salate ili crvljiva jabuka. Sve to, plus korona!

A kad nisam na poslu, onda pijem caj od kamilice i gledam u nebo (a ponekad i u amazon, pa kupim nesto cisto da me zelja mine). Kod kuce je sjajno. Onaj park u kome su se i Kurta i Murta skupljali, a meni ispod prozora, sada je oaza mira i tisine. Ja kao da sam negde u sanatorijumu. Nema ljudi, nema ponocnih dranja, nema tinejdzera koji puse iza zidica da ih matorci ne vide, i sto je mozda i najbitnije, nema italijana iz prizemlja da nas terorise svojim basovima. (Ja sam ga najurila, a ko drugi). Ispricah se ja sa gospodjom Elerbrake, koja je  mog misljenja, a to je da: (bog da mi dusu prosti ) nam je korona donela dobar san. Spavamo odlicno! Ne bih da kazem da treba da potraje ali bi bilo lepo da i Kurta i Murta nadju sebi neki drugi park, i nas ovde ostave da malo odahnemo. Eto. Pa ako ko cita…

 

Posted in Bielefeld | 5 Comments

Sedam stupnjeva samoizolacije

  1. Jej! Rad od kuce! Napokon! Ne moram da se guzvam u busu, ustajacu kasnije, kuvacu sta god zelim i bice mi divno! Jescu zdravo! Radicu jogu svaki dan! Setacu se pored jezeraca i posmatrati patkice! Vozicu bicikl i sedeti na terasi u pauzi za rucak!
  2. Ocisticu stan! Opracu prozore! Posadicu cvece! Posadicu povrce, zacine, sremus, kao i sve sto nadjem da moze da se zasadi. Terasa izgleda kao eksperiment jednog botanicara. Stan se blista, mozes s poda da jedes. Setacu se 5km pored jezeraca, radicu jogu! Pravicu hleb, kolace, kuvacu, jescu zdravo!
  3. Umesto zdravog rucka jedem cokoladu. Uvece me ceka neki stari cips. Pojela sam i cokoladu i cips u istom danu i osecam se kao medved na porodjaju. Gledam vesti, gledam neki film koji je odvratan  ali ga gledam do kraja, da mogu posle da ga blatim.
  4. Sa posla zovu svakodnevno (prokleti telefon). ili  sa skypa (prokleti skype). Klausu sam rekla da nikom ne daje moj privatni telefon  i zapretila mu smrcu. Setam 5km, zatim radim jogu. Na terasu ne idem jer sam videla gusenicu i smrdljivog martina. I usrala se. Zatvaram prozore, i molim boga da se gusenica teleportovala sa 2. sprata a da je smrdljivac odmarsirao kod komsija.
  5. Teram se da kuvam, iako ponekad brljam za rucak. Pojedem malo voca i povrca i to je to. To nadomestim tako sto se prejedem uvece (bravo ja).
  6. Grize me savest jer se prezderavam uvece, pa umesto rucka idem da trcim.  A ja mrzim da trcim. Posle toga vezbam sat vremena power-core jogu, znojim se, vidim sve zvezdice, sama hukcem u stanu i proklinjem jogu i ko je smislio. Usisavam stan 12. put u nedelji iako nema potrebe, sa poda vec uveliko moze da se jede. Radujem se DHL-tipu koji mi nesto donosi. Radujem se kolegama kad me zovu.
  7. Usisala opet vec blistav stan. Oprala ves koji nije bio ni nesto prljav. Oprala kosu, pa je opet oprala jer mi ne stoji lepo. Za koga? Za mene u kupatilu kad se gledam. Mora covek sam sebi da bude lep. Sede se promaljaju, a frizera njet. Otisla u soping u drogeriju, u haljini. Tako sam se dobro provela, pricacu o tome danima!
Posted in Bielefeld | Leave a comment

Kako se jede u Bolonji (best of & worst of)

Bila sam malo u Italiji, tek da provirim. Ekspres-tura kroz Bolonju, Modenu I Firencu. Kao i uvek, u Italiji se dobro jede, pomalo previse testa i pizza ali u svakom slucaju mnogo bolje nego u Nemackoj (pomfrit, gospodja Virsla i gospodin Döner kod turcina kao obavezno nacionalno jelo).

Tornjevi BolonjeBolonja je poznata po svojoj kuhinji, naime, tamo su izmisljeni torteloni ( da, sa O), a tortelini mu dodju mali torteloni. Plus mortadela a parma sunka i parmezan su iz okoline, tako da Bolonjani, sta rade u slobodno vreme: jedu. To jos nisam dozivela u Italiji – svi restorani su bili dupke puni, ceka se u redu po pola sata za sto ako imate srece, a ako nemate srece, ostaje vam pizza to go kao opcija jer svi ostali sire ruke i kazu da su prebukirani. Na svakom koraku je po restoran, ima se utisak da svi jedu po citav dan, i da se u vecem delu zivot vrti oko hrane.

Za novogodisnje vece smo pomalo potcenili situaciju sa restoranima, i zavrsili u jedinom  koji je jos imao slobodnoh mesta (OPREZ, OPREZ). Na internetu je imao puna 2.6 boda od 5, sto mu dodje poprilicno jadan skor. Ali! Mi cemo to sami da proverimo, na svojoj kozi, jer,  sta zna masa, sta je dobra klopa! I tako zavrsismo u najgorem restoranu svih vremena u Bolonji, za novogodisnje vece. Glavni kuvar i vlasnik se drao na svoje osoblje dok je ovo uzimalo narudzbe, popravljao stolnjake i brisao vinske case, umesto da se bavi, na primer, kuvanjem. Bar desetak ljudi je cekalo na vratima, diskutovalo se oko necega vrlo zustro, svi su bili nervozni i razdrazeni, atmosfera za 1. Nas je to sve poprilicno zabavljalo, i eto posluzilo nam da verujemo ocenama na guglu, u buducnosti. Ja sam dobila nekih pet tortelona sa pecurkama, bez ikakvog ukusa, bez soli, bez zacina, aranzirani potpuno  bezosecajno na tanjiru. Moj saputnik je dobio neko svinjsko meso, to je valjda trebalo da bude gulas, a ispalo je 4 komadica svinje sa salencetom u supici od nicega, isto tako bez soli, bibera, bez ikakvog povrca, bukvalno to neko meso loseg izgleda u supi. Najedosmo se buva i dasaka. Kuvar na podsetnici ima zvanje: Il Dottore. Ponavljam, kuvar. (!?)

Sledeceg dana smo, kako to uvek biva, sasvim slucajno naleteli na restoran u sporednoj ulici, ni ne sluteci da cemo odlicno jesti. A gladni i od prethodne veceri prilicno razocarani. Ja sam opet narucila tortelone, jer kad si u Bolonji, budi Bolonjac, i bili su sve ono sto ovi prethodni nisu bili. I ukus, i optika, i kolicina, i usluga na nivou, kuvar koji ide od stola do stola da pozdravi licno goste. A posto je sve bilo odlicno, odlucili smo se za dezert. Za dezert se narucuje kod sefa od dezerta! Tako nam se predstavio. Chef of desert! Kod sefa smo narucili panakotu i tiramisu i imali orgazmicki dozivljaj koji je trajao bar 10 min.

I tako smo u roku od 24 sata jeli najbolje i najgore jelo u Bolonji. Naravoucenije:

  • verujte guglovim ocenama
  • ne verujte il Dottore-kuvarima
  • iz losih iskustava napravite pricu. Jer dobra iskustva su dosadne price.

Bon Appetit!

 

Posted in putovanja | Tagged , | Leave a comment