Comments (6)

By elektrokuhinja, 27/01/2010 21:45

Metro-ovski. Jutarnja gužva, sa gurkanjem, tuđa ruka na stomaku, tvoja ruka na nečijoj glavi. Malo trčanja po eskalatorima. Pa na voz za aerodrom. Pola sata spavanja-buđenja-reklama, spavanja-buđenja-reklama i tako u krug.

Avionski. U roku od tri sata prebaciš se sa istočno evropskih granica do balkanskih. Uz vegetarijanski obrok, malo spavanja ili bolje rečeno kljucanja sa otvorenim ustima (glava padne, pa se vrati, pa padne i tako stalno…), wc radi protezanja nogu, pa opet nekog bunovnog spavanja. Kao šlag na tortu dolazi aplauz. Kapetanu broda. Što smo sleteli a ne slupali negde u ukrajinskoj ravnici se je’lte.

Taxijevski. Još malo spavanja, slušanja bajage i instruktora, dobrodošla kući! smsovanja sa drugarima, gledanja u sneg…

Autobuski. Večito neke vize vadim, više nisam sigurna ni šta će mi, ni koja mi važi ni koja ne, ni koliko dana, ni da li se registrujem, ni da li radim za jedne ili za druge. Sve mi se pomešalo. Tako razmišljam dok u poluležećem stavu u autobusu za Beograd, pokušavam da uhvatim još koji minut spavanja. Glavoboljna i umorna večito. Naspavaću se ja, kad tad mislim. Samo da ovo još prođe.

Pešacki. Malo muvanja po Beogradu, šta je to novo u knjižarama, al samo gledam, ništa ne kupujem, ne mogu da se odlučim. A imam sve u Moskvi, pa još na engleskom. Cipele mokre od snega, čarape dobrano namočene, opet u bus pa za Novi Sad.

Autobuski. Pokušavam da ignorišem mozgo-otupljujući film na tv-u uz knjigu. Ipak, probijaju se fraze tipa, “U Višnjinom stanu je tako cvetno!” ili “Bezi baba, jedi govna” i slično, tipično za nasu domaću novu kinematografiju. Sa sve onim veštačkim facama i frazama.

Taxijevski. Sa top-100 Cecinih pesama. Ah, kako mi ovo nije nedostajalo uopšte…

Comments (7)

By elektrokuhinja, 13/01/2010 14:20

Ne secam se da sam ikad donela neku novogodisnju odluku, verovatno zbog toga sto ih je nemoguce sprovesti sto zbog lenjosti, nerealnosti ili vec kojekakvih drugih spoljasnjih faktora.
Ove moje odlukice nisu bas sasvim novogodisnje, nego nekako globalne, ali hajde kad je vec nova godina tu, da ih povezem, kao novi poceci, novi posao, nova bezvizna putovanja, pa i nove odluke.

Jutros slusam moj omiljen radio na kome kazu da su najcesce novogodisnje odluke vezane za fizicki izgled-tipa: skinuti prekomerne kilograme, vise se baviti sportom, jesti voce i povrce. Kao dokaz da se ja potpuno uklapam u klisee, s tim da kod mene ne dolazi u obzir skidanje kilaze (i dalje na bmi kalkulatoru vazim za neuhranjene) ne bih li se obavezala, pa i ovako “javno” moja zelja se tice skidanja stomaka. I to onog pivskog. Iako pivo ne pijem, u poslednje vreme iskljucivo vino, stomak ocigledno posle tridesete pocinje da raste.

Neka bude prilicno neambiciozno:

1. Joga sa setom trbusnjaka ne mora bas svakodnevno, vec znam da nema sanse. Pa nek bude bar tri puta nedeljno.
2. Ponekad otvoriti knjige za ucenje nemackog i ruskog. Sad sa bezviznim rezimom nadam se da cu cesce da skoknem u evropske krajeve. Knjige su tu, kupljene, stoje na stolu jos samo da se redovno otvaraju. Hm, hajde, bar dvaput nedeljno procitati ponesto.
3. Nema pod tri. Rekoh neambiciozno. Krajnje.

A vase zelje?

Comments (2)

By elektrokuhinja, 11/01/2010 20:33

Od histericne novogodisnje Moskve na desetak dana sam se “prebacila”u neka mirnija podrucja. Stuttgart me je 1. januara docekao sa kisom i snegom, pustim ulicama i temperaturom znatno visom nego u mom istocnom prebivalistu.

Ovakve “instant” posete me uvek osveze. Malo saune, malo bazena, malo shoppinga.  Pa onda red dobre klope, prodavnice u kojima ima sve sto mi treba i jos vise (poredjenje s Moskvom-tamo nema sve sto meni treba). Sve je nekako okupano i cisto.

Lepo je otici iz Moskve, pa i na par dana. Samo se malo iskljuciti iz ludnice.

A sad, navikavanje na sneg i led

Comments (10)

By elektrokuhinja, 28/12/2009 00:47

Kako se frka oko praznika približava najbolje je svoje vreme provesti ušuškan u sobi, pored kompjutera, sa dobrom muzikom ili knjigom u ruci. U suprotnom slučaju osuđeni ste na histerično gacanje po poluotopljenoj  Moskvi u potrazi za odgovarajućim poklonima, gužve po šoping centrima i gomile nervoznih ljudi koji pokušavaju upravo istu stvar kao i vi-da kupe ili sebi ili nekom dragom nešto u poslednji čas. Zašto se novogodišnji šoping odlaže sve do poslednjeg momenta mora da je genetskim kodom zapisano u ljudskom organizmu.

Prvi dan vikenda beše upravo histeričan. Uz zarađenu upalu grla ali! i kupljenu knjigu o Edvardu Hoperu, mom omiljenom slikaru i to fino izdanje, Taschenovo, sa velikim slikama i lepim koricama. Najlepše je samom sebi kupiti poklon.

Ostatak vikenda, dakle drugi dan je prošao onako kako bih želela da je svaki moj vikend. Bez frke, sa knjigom, dobrom klopom i dobrom muzikom.

Na tapetu je novoprevedeni Murakami, izašao u Geopoetici, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta. Opet volim njegove likove. Bez preteranih emocija, pomalo hladni na prvi pogled, osobenjaci, racionalci, zaljubljeni u dobru muziku i filmove. Da li se možda poistovećujem? Zatim tu je uvek i poneko biće sa one strane stvarnosti bilo da je to čovek-ovca, ili (baš u ovoj knjizi) crnimraci ili jednorozi, ali bića od kojih jeza hvata samo zato što su nepoznata. Za sada priča teče u dva različita sveta. Tokio, bliska budućnost i informacioni ratovi  i Grad, neznano gde, opasan zidom sa svojim čudnim stanovnicima: Čitačem snova, Čuvarom, Bibliotekarkom i divljim životinjama. Kako se ova dva sveta spajaju, saznaću za koji dan. Za sad, uživam u fantastici. Može se reći i da je Murakami ovde dotakao pomalo i sf žanr.

Još jedna knjiga čuči pored kreveta, davno pročitana, ali sada  i u originalu: The third policemen od Flann O Briana.

Preporuke i predlozi su dobrodošli. Šta vi čitate ovih dana?

Comments (12)

By elektrokuhinja, 17/12/2009 00:14

Ujutru ustanem, inje na prozoru. Sa unutrasnje strane. Dobrodosla zimo! O, bolje vas nasla, kaze ona meni! Steta sto su prozori iz 5otih godina samo. Nema veze, tu je dodatni uljani radijator koji je predvidjen za temperature <20°C.

Navlacim dugacke carape po prvi put ove sezone, jer Rusija te ocelici. Sta, samo minus 10? Ma dajte molim vas, za 10 minuta peske necu valjda carape da navlacim… Svasta. Oni koji su 3-4 godine u Moskvi se presaltaju na -30. Sve sto je iznad, za njih je sasvim okej. Ja sam jos pocetnik-amater u ovim klimatskim egzibicijama pa su mi minusi ovih dana ipak malo previse.

Izadjem iz stana, skoro trcecim korakom na posao. S posla, direkt kuci. Nema nikakve setnje naokolo. A metro mi ovih dana dodje kao spas. Kad udjem u njegove podzemne odaje, toplota me ogreje!

Drustveni zivot se svodi na cekanje i docekivanje u unutrasnjosti metroa, zatim skoro trcecim korakom do kafane/restorana. O nekim daljinama preko 5 minuta pesacenja se ni ne pomislja.

Jedina stvar lepa u vezi sa minusom je sunce. Ne vidis ga mesecima, tmurno je i mracno, a onda, odjednom, sa naglim snizenjem, oblaci se otvore i da nisi u toploj sobi, pokriven sa jorganom do grla, pomislio bi da je prolece. Al nece ono jos dugo dugo…

Ima i zima svojih cari. Sezonu klizanja sam otvorila, upalu misica zaradila, a za sledecu seansu sacekacu da “malo otopli”.