Comments (22)

By elektrokuhinja, 24/11/2009 00:05

Pre neko veče imala sam interesantnu konverzaciju o tome koje su to glavne karakteristike koje jedan muškarac treba da ima da bi osvojio Ruskinju. Ovo ujedno može biti i podsetnik ili možda upozorenje, za one koji se odluče na ovaj rizičan i pun uzbuđenja potez.

1. Muškarac treba dobro da izgleda, bude fino obučen a još ako je stranac, šanse vam se povećavaju.

2. Obavezno je da ima dosta para jer Ruskinje u principu ništa ne plaćaju. Koncept podele računa u restoranu, kafiću, bioskopu ili bilo gde drugde je u ovim krajevima potpuno nepoznat. Sve ali apsolutno sve plaća muškarac. To je naprosto njegova dužnost.

3. Pokloni su takođe još jedna obaveza. Uobičajeno je da se donosi cveće, bombonjera ili šampanjac, a najbolja varijanta je ako uspete sve odjednom da joj kupite.Vaša Ruskinja (nadalje VR) će vam u svakoj situaciji dati znak, ili mig šta bi volela da joj poklonite. Primera radi, upoznali ste se na žurci, videli jednom, drugi put i sad treći put šetate gradom, pri čemu će VR pri pogledu na izlog zlatare/parfimerije reći:  Ah kakav divan prsten parfem!

5. Posle izlaska, potrebno je da je VR otpratite do kuće. Treba napomenuti da je Moskva jedan višemilionski prostorno ogroman grad i ako se desi da VR živi na potpuno drugom kraju grada od vas, za ovakav poduhvat će vam trebati bar dva sata. Obaveze su obaveze, i to do vrata!

4. Muškarac mora da zna sve u vezi sa kućom. Da promeni osigurače, popravi veš mašinu, zakrpi gde curi, jer kakav je to muškarac koji to ne zna!

5. Ovde sam prvi put videla muškarce sa ženskim torbama. Prvo sam mislila da je to neka vrsta ruske mode, ali kasnije mi je objašnjeno da je poželjno da muškarac nosi ženinu torbu ako je njoj teška. I sad zamislite jednog muškarca, sa ženskom, štrasiranom tašnom preko ramena. Vrlo interesantan prizor ako mene pitate.

Nabrojala sam samo najbitnije karakteristike, Verujem da će se sa mojim daljim boravkom ova lista širiti a za sve one koji se odluče za lov, good luck guys!

Comments (10)

By elektrokuhinja, 18/11/2009 23:40

Tako sam ja krstila ono što sam danas sebi “skuvala”.  Više mi se dopada kako zvuči na engleskom. Na srpskom, recimo vegetarijanska lavaš/rolnica. Hm. NIje ni to loše. Zvuči nekako paorski.

Lavaš je nešto što može u Moskvi da se nadje u svakoj prodavnici. Liči na naše kore za pitu samo deblje. Možda je reč o jufki? Nalik na tortilju recimo, po konzistenciji i debljini, a po sastojcima na kore za pitu. E baš tako.

Inspiraciju sam dobila od lokalnog kebab-mastera, gde s vremena na vreme klopam kad nemam vremena da spremim kod kuće moj brzi ručak. Kebab se u Rusiji inače zove šaurma. Koliko novih izraza. Ok, jedno po jedno.

Kebab je naravno sa mesom, a za mene kebab/šaurma-master napravi veggy šaurmu sa paradajzom, rotkvicama, kupusom i pomfritom.

Ovo sa slike je moja varijacija. Staviti malo mladog sira za mazanje, na to iseckati paradajz, rotkvice, kukuruz i dodati kinzu (korijander) koja mi je od pre dva meseca omiljen začin za sve i svašta. Sve to urolati, i jesti.

Comments (8)

By elektrokuhinja, 12/11/2009 01:13

Potrebne su dve stvari da se u stranom gradu osetiš kao kod kuće. Dve vrlo skromne i krajnje jednostavne stvari.

1. dobar frizer

2. bar jedna kafana u koju kad dođeš, znaš 50% ljudi

Frizerku sam našla, zna tačno šta volim, i šta mi stoji. A nije ni skupa.

Kafana je ta neka, bezveznjikava al kad odeš jednom mesečno bude baš taman. Sve znaš. I koga će biti, i kakva je atmosfera. Nalaktiš se na šank, pa gledaš okolo. Pa vidiš ko je tu, mahneš nekom, s nekim razmeniš dve tri reči, s nekim i više, nekog ko ti je dosadan ni ne pogledaš. Znaš i bend koji će da svira i svaku pesmu. Znaš i ko će da đuska a ko da zvera okolo. Pa kad vidiš nekog novog prosto ti čudno- čekaj, ko je sad ovaj, nešto ga se ne sećaš. Zgodno je to tako, u malim dozama. Ne treba preterivati da ne postane dosadno. Onda zapamtiš poslednju pesmu, pa pevušiš na putu do metroa. A na putu do metroa osetiš miris ćevapa. Kako? Nemam pojma. Al miris je bio tu. U centru Moskve. Mislim da je vreme da se ide kući. Pa ti nekako milo. I ta Moskva. I jedna, i ona druga kuća. A pesma je baš odgovarajuća.

Comments (13)

By elektrokuhinja, 08/11/2009 22:03

Primećen je nestanak dve stvari danas. Naša stara mašina za pranje veša, koja je u nedostatku jakih muških čeljadi čekala dva meseca na neka srećnija vremena u hodniku, danas je svečano dobila noge. Prva teorija je da je neki sused iznerviran mašinom odlučio da stvari uzme u svoje ruke. Druga teorija je da je mašina prosto odlučila da se prošeta. Nekako mi se ova druga više sviđa.

Druga stvar je zgrada iz komšiluka. Jedan dan, zgrada je tu, sa zidovima, prozorima, temeljima (pretpostavljam mada ne vidim). Drugi dan nema ničega. Ama ič. Ni zgrade, ni šuta, ni naznake da je zgrada nekad postojala. Ok, vidi se malo crvene  gline po putu. Prostor je izravnat, i čeka na gradnju pretpostavljam. Da li je zgrada bila rušena neko vreme, stvarno se ne sećam…

Comments (7)

By elektrokuhinja, 04/11/2009 23:34

Zaleđeno jezero

Kada ste pomalo mazohista kao ja, ne smeta vam da dan provedete napolju iako je -3C. U tome naravno ne bi postojao nikakav problem da sam se toplo obukla, ali iz nekog razloga, i dalje ne smatram moskovsku zimu pravom, pa sam na podugačku šetnju krenula bez rukavica i kape.

Kako je lepo ne raditi u sred nedelje! Praznike volim, Pa makar bili osmomartovski komunistički, kakvi-god, lepo je ne raditi i tačka. Pa nek je i potpuno leden dan!

Odlučili smo se za Kuskovo, jer je to praktično jedini park koji još nisam posetila. Park ima jezero (zaleđeno), dvorac , šumu i sve ono što već ide uz velike posede. Lepo se tamo živelo, bogato i raskošno. Sam dvorac je klasika, velike sobe, visoki plafoni, dvorana za ples, kreveti sa baldahinom, soba za odevanje i ulepšavanje, biblioteka… zlato na sve strane i slike starih majstora…

Šetnja oko dvorca je bila brzim, skoro trčećim hodom uz par brzopotezno uhvaćenih slika sa mogućnošcu otpadanja prstiju zbog zime (sreća, prsti su još tu). Posle šetnje potraga za metroom, klopanje sušija koji možda baš nije najbolje rešenje ako ste smrznuti, ali je u tom momentu izgledao kao najbliže rešenje.

I na kraju kupovina pidžame. Pidžama lepa, belo crvena, pa karirana, baš za zimske noći ko stvorena. Bar sam sigurna da se u sopstvenom krevetu neću smrznuti. Kakav produktivan smrznuti praznični dan!