Comments (9)

By elektrokuhinja, 26/02/2010 00:41

Jaroslavski kremlj

Kako sam već pomenula, prva noć je protekla u mom odmrzavanju. Stan je sasvim fin, nov, što bi rusi rekli-evroremont, dakle novi prozori, lepo novo kupatilo, stilizovane tapete (po zidovima a i na plafonu).

Ujutru, ili bolje rečeno, oko podneva doručak, zatim spremanje za zimu i plan sledeći (koji sam naravno ja smislila). Odlazak u centar, autobusom. Brzinski obilazak starog dela grada, crkve, trga, zatim ekspres šetnja pored Volge i posle toga kafana/restoran/šta god, samo da je unutra.

Na svaki komentar tipa” vidi, kako je lepo, vidi kakav divan park, crkva, mora da izgleda divno leti.”, ja bih rekla, “brrr brrr jako je lepo ali vidi ti tamo onaj restoran!”

Da li treba reći da sam postala profesionalni poznavalac jaroslavske restoranske i kafanske scene. Prvo Bristol, restoran, gde smo jeli neku rusku klopu, pili konjak jermenski i čaj cejlonski . Zatim su se meni prijele palačinke, inače manje više nacionalni ruski specijalitet (blini) i moram priznati da smo u glavnoj pešačkoj ulici overili bar 3 kafea koja nisu imala palačinke u ponudi.

Na kraju je izbor pao na Akter, bar/restoran. Jedna porcija palačinki sa čokoladnim prelivom, i jedna porcija sa jagodma i sladoledom (sladoled naravno nisam ja naručila. Ni u ludilu!Dosta mi je sladoleda napolju bilo!)

Zaleđena Volga u Jaroslavlju

Posle Aktera, odlučili smo se za kuvano vino u nekakvom baru odmah na izlasku iz Aktera. Između ovih nekoliko mesta prepešačili smo svega nekoliko koraka. Sreća pa je Jaroslavska pešačka zona vrlo mala.

Kremlj noću

Povratak u stan autobusom (naravno), zatim  gledanje do kasno nekoliko filmova na tv-u gde Harison Ford priča tečno ruski (ah kako volim sinhronizaciju) i spavanje. Za doručak jedenje preostale klope dakle-testenina, sušena riba, kukuruz, masline, hleb, mleko, čaj, sok i krem sir. Kakva kombinacija. Al želudac je sve uredno svario, i bejasmo siti do kasnih sati toga dana.

Odlazimo do Jaroslavskog vokzala (železničke stanice) da bimo shvatili kako nijedan voz nema do Rostova tad kad nama odgovara, te odlučujemo da odemo na Moskovksi vokzal (druge stanice) i tamo oprobamo sreću. Do druge železničke stanice idemo vozom , punih 5 minuta, kao iskusni. Za 10 rubalja. Krstimo ovaj prevoz kao jaroslavski metro. Za sada smo isprobali, autobus, maršrutku, trolejbus, *metro*, a ko zna šta nas još čeka. Shvatamo da ni sa druge stanice nemamo voz do Rostova te hvatamo autobus do međugradske autobuske stanice. Pošto smo tako iskusni, promašujemo našu stanicu i vozamo se ceo jedan krug, tešeći se kako bismo ionako stigli sat vremena ranije, i kako je eto baš lepo što imamo turu gradom za samo 10 rubalja.

Zaključujemo kako je divno putovati Rusijom kad znaš jezik. Svi hoće da pomognu, sve njihove čudne vidove prevoza možeš da koristiš i sve je mnogo mnogo jednostavnije nego kako izgleda. Moram da priznam da je maršrutka za mene bila jedno zastrašujuće iskustvo u početku. Ako sedneš na mesto najbliže vozaču, ostali putnici ti daju pare i ti treba nekako da se razabereš i platiš vozaču za sve, plus vratiš kusur. A još ne znaš ruski ama ič i pitaš se zašto ti ljudi u maršrutki daju pare uopšte, i šta se to dođavola dešava, a tek kako da saopštiš vozaču da stane i pusti te napolje, jer drugačije stajališta ne funkcionišu (ili se moliš bogu da će neko baš na onoj stanici koja tebi odgovara da zaustavi vozilo). Eh, bili su to dani… puni iznenađenja i uzbuđenja. Kao što rekoh, lepo je znati jezik.

Nego, da se vratim ja na Rostov. Uspevamo da uhvatimo autobus, i sedamo u njega željni nove avanture (ali ne i novih smrzavanja). A u nastavku, snežna odiseja u selu iz bajke.

Comments (13)

By elektrokuhinja, 23/02/2010 23:28

Kostroma, 7 ujutru na -21C

Najzgodniji način putovanja do Kostrome je, naravno voz. Sada kao već iskusni putnik namernik znam kako šta i gde. Prvo-plackart, tj spavaći najjeftiniji vagon. Sedneš na svoj krevet/sedište, popiješ čaj, ponekad razmeniš pokoje slovo sa susedima ( jedan Čečen i jedan nedefinisani tadžikistansko-izgledajući mladić), a onda sledi nameštanje kreveta, gašenje svetla, skidanje (moš i u gaćama spavati, nikog savršeno nije briga, svi se lepo razgolite i spavaju) i pravo na spavanjac. Slušalice na uši, muzika specijalno odabrana za tajgu, i onda lagano padanje u san uz klackanje. Ćebe definitivno nije potrebno iako je napolju debeli minus (ogrneš se čaršavom). U vagonima greju, alal im vera. Onda sledi buđenje negde oko 6 i to uz obaveznu rusku muziku,  paljenje svetla, ko se domogne kupatila odlično, a ko ne, ide smrdljivih zuba napolje.

6 sati ujutru nije baš idealno vreme za poseti Kostromi, pa smo proveli nekih sat vremena u staničnom kafeu. Kafa-10 rubalja instant, 25 rubalja turska. Zašto u ovim krajevima služe tursku nikako mi nije jasno. Proučavanje mape uz ćaskanje sa drugim turistima zalutalim u ove krajeve po zimi.

Kostroma je otprilike veličine Novog Sada, ali deluje mnogo manje. Centar se može prepešačiti za 10 minuta, tu je požarna kula, statua Jurija Dolgorukog (koji je osnovao grad) i naravno, ukras svakog ruskog grada-Lenjin. U momentu kad sam izašla iz gradskog autobusa, smrzla sam se. Temperatura je bila oko -21C plus vetar koji je ceo dan duvao sa Volge. Nekih 20 minuta sam izdržala napolju uz već bolne prste na nogama, i potpuno smrznuto i utrnulo lice. Potraga za otvorenim kafeom ili bilo kakvim mestom, samo da se sklonim sa brzoprodiruće hladnoće, urodila je plodom kao poseta Evrosetu (radnji za prodaju mobilnih telefona i kredita za mobilni). Toliko je neizdržljivo bilo! U radnji dobijamo informaciju da se u Kostromi ništa ne otvara pre 10 ujutru! (Ja sam naravno bila potpuno spremna da provedem više od dva sata razgledajući razne nokije, soni eriksone i samsunge-čisto da se zna. Tako izgleda krajnje stanje očaja.). Ovo deluje vrlo uznemirujuće na mene i ne želeći da se pomirimo sa situacijom krećemo u ubrzanu potragu za BILO KAKVIM mestom koje se nalazi unutra a ne na ulici. Spas stiže nepunih minut kasnije u vidu takozvane Zakusočne, štagod to bilo, zvuči kao mesto gde ima da se jede i mi ulećemo ni ne razmišljajući. Unutra-drveni šank, babuška sa dva bokala vode, prodaje čaj, pokoji čips i kafu. Kupujemo čaj i onda gledamo oko sebe. Za jedinim stolom koji postoji sedi četvoro podjednako napaćenih turista. Započinjemo konverzaciju i ispostavlja se da smo u istom sosu. Smrznuti, a nigde da se uđe. Ostajemo sa novopečenim drugarima u zakusočnoj dok se bar delimično ne odmrznemo, a zatim, spremni na novi ujed hladnoće izlazimo u grad.

Samovari-suveniri ispred Kremlja

Kostromski Kremlj

Plan je brzinska poseta kremlju, a zatim do prve kafane. Brzinska poseta crkvi a zatim do restorana. Hodanje po zaleđenoj  Volgi (na moje insistiranje), i pravac na voz.

Popodne  svi zajedno putujemo do Jaroslavlja. Ja-bez osećaja u prstima na nogama. U Jaroslavlj stižemo popodne, uzimamo autobus do centra, i onda pravac iznajmljeni stan. Kako sam izula čizme tako sam shvatla da su promrzline na prstima postale sasvim ozbiljne. Još koji sat napolju i verovatno bih mogla da se oprostim od svojih prstiju vo vjeki vjekov. Prsti su bili potpuno crveni a neki od njih sa plavičastom nijansom. Veče provodim odmrzavajući ih postepeno.

Potpuno zaleđena Volga, po kojoj se može skakati, šetati, skijati sankati i klizati. Plivati teško.

Iznajmljen stan na dva dana a ne hotelski smeštaj, ispostavio se kao pravo rešenje. Em je jeftinje em se osećaš kao domaći. O tome kako smo se mi odomaćili u Jaroslavlju, u sledećem postu.:)

Comments (7)

By elektrokuhinja, 19/02/2010 23:03

Sta spakovati za trodnevni izlet na -21C a u jedan omanji ruksak?

Nekoliko pari carapa. Debelih, termo sto bi nasi rekli.
Gace gace i gace.
Majice pamucne komada 3.
Helanke za spavanje, jer nikad se ne zna kakvo im je to tamo grejanje-na drva, gas ili medvedju kozu.
Fotoaparat-pod obavezno. Volga mora da je zanosna zaledjena!
Knjiga: Lonely planet guide-Russia and Belorussia. Da se zna za turistu sta gde i kako.
Dzemper, debeli, komada 1.
Maramice papirne, nebrojeno mnogo. Mi smo onako familijarno svi pomalo slinavi, tokom cele godine, a zimi pogotovo.
Krema nivea, najmasnija, za lice da ne otpadne negde usput.
Caj, 8 kesica. Nek se nadje.
Muzika za voz.

Odoh u setnju zlatim prstenom : Kostroma, Jaroslavlj, Rostov Veliki i ko zna sta jos usput. Izvestaj posle vikenda (ako se ne pretvorim u снежнаю бабу u medjuvremenu)

Comments (4)

By elektrokuhinja, 03/02/2010 23:53

Danas sam se prošetala po  zavejanoj Moskvi. Od Prospekta Mira, preko Suharevske, pa na Cvetni bulevar, Petrovski i Strastni (ovaj mi je omiljeni) bulevar i Tverskom do Crvenog Trga. Nekih 4.5 kilometra. Sneg je svo vreme padao, temperatura je bila izuzetno prijatna za šetnju, samo -4°C. A ovako je bilo negde na Petrovskom bulevaru, oko 7 uveče. Kao bajka…