Comments (13)

By elektrokuhinja, 23/02/2010 23:28

Kostroma, 7 ujutru na -21C

Najzgodniji način putovanja do Kostrome je, naravno voz. Sada kao već iskusni putnik namernik znam kako šta i gde. Prvo-plackart, tj spavaći najjeftiniji vagon. Sedneš na svoj krevet/sedište, popiješ čaj, ponekad razmeniš pokoje slovo sa susedima ( jedan Čečen i jedan nedefinisani tadžikistansko-izgledajući mladić), a onda sledi nameštanje kreveta, gašenje svetla, skidanje (moš i u gaćama spavati, nikog savršeno nije briga, svi se lepo razgolite i spavaju) i pravo na spavanjac. Slušalice na uši, muzika specijalno odabrana za tajgu, i onda lagano padanje u san uz klackanje. Ćebe definitivno nije potrebno iako je napolju debeli minus (ogrneš se čaršavom). U vagonima greju, alal im vera. Onda sledi buđenje negde oko 6 i to uz obaveznu rusku muziku,  paljenje svetla, ko se domogne kupatila odlično, a ko ne, ide smrdljivih zuba napolje.

6 sati ujutru nije baš idealno vreme za poseti Kostromi, pa smo proveli nekih sat vremena u staničnom kafeu. Kafa-10 rubalja instant, 25 rubalja turska. Zašto u ovim krajevima služe tursku nikako mi nije jasno. Proučavanje mape uz ćaskanje sa drugim turistima zalutalim u ove krajeve po zimi.

Kostroma je otprilike veličine Novog Sada, ali deluje mnogo manje. Centar se može prepešačiti za 10 minuta, tu je požarna kula, statua Jurija Dolgorukog (koji je osnovao grad) i naravno, ukras svakog ruskog grada-Lenjin. U momentu kad sam izašla iz gradskog autobusa, smrzla sam se. Temperatura je bila oko -21C plus vetar koji je ceo dan duvao sa Volge. Nekih 20 minuta sam izdržala napolju uz već bolne prste na nogama, i potpuno smrznuto i utrnulo lice. Potraga za otvorenim kafeom ili bilo kakvim mestom, samo da se sklonim sa brzoprodiruće hladnoće, urodila je plodom kao poseta Evrosetu (radnji za prodaju mobilnih telefona i kredita za mobilni). Toliko je neizdržljivo bilo! U radnji dobijamo informaciju da se u Kostromi ništa ne otvara pre 10 ujutru! (Ja sam naravno bila potpuno spremna da provedem više od dva sata razgledajući razne nokije, soni eriksone i samsunge-čisto da se zna. Tako izgleda krajnje stanje očaja.). Ovo deluje vrlo uznemirujuće na mene i ne želeći da se pomirimo sa situacijom krećemo u ubrzanu potragu za BILO KAKVIM mestom koje se nalazi unutra a ne na ulici. Spas stiže nepunih minut kasnije u vidu takozvane Zakusočne, štagod to bilo, zvuči kao mesto gde ima da se jede i mi ulećemo ni ne razmišljajući. Unutra-drveni šank, babuška sa dva bokala vode, prodaje čaj, pokoji čips i kafu. Kupujemo čaj i onda gledamo oko sebe. Za jedinim stolom koji postoji sedi četvoro podjednako napaćenih turista. Započinjemo konverzaciju i ispostavlja se da smo u istom sosu. Smrznuti, a nigde da se uđe. Ostajemo sa novopečenim drugarima u zakusočnoj dok se bar delimično ne odmrznemo, a zatim, spremni na novi ujed hladnoće izlazimo u grad.

Samovari-suveniri ispred Kremlja

Kostromski Kremlj

Plan je brzinska poseta kremlju, a zatim do prve kafane. Brzinska poseta crkvi a zatim do restorana. Hodanje po zaleđenoj  Volgi (na moje insistiranje), i pravac na voz.

Popodne  svi zajedno putujemo do Jaroslavlja. Ja-bez osećaja u prstima na nogama. U Jaroslavlj stižemo popodne, uzimamo autobus do centra, i onda pravac iznajmljeni stan. Kako sam izula čizme tako sam shvatla da su promrzline na prstima postale sasvim ozbiljne. Još koji sat napolju i verovatno bih mogla da se oprostim od svojih prstiju vo vjeki vjekov. Prsti su bili potpuno crveni a neki od njih sa plavičastom nijansom. Veče provodim odmrzavajući ih postepeno.

Potpuno zaleđena Volga, po kojoj se može skakati, šetati, skijati sankati i klizati. Plivati teško.

Iznajmljen stan na dva dana a ne hotelski smeštaj, ispostavio se kao pravo rešenje. Em je jeftinje em se osećaš kao domaći. O tome kako smo se mi odomaćili u Jaroslavlju, u sledećem postu.:)

Comments (11)

By elektrokuhinja, 07/09/2009 23:08

Moskva-Kazanj

Opet sam se odlučila za mini-putovanje. Ovaj put u grad Kazanj-glavni grad Tatarstana. Još malo pa ću se navići da za dva dana prelazim hiljade kilometara, ili što bi naša ruska drugarica rekla: “Kazanj je tako blizu Moskve, a tako drugačije kulture”. (Kazanj je na samo 800 km od Moskve, da se zna). I dalje sam fascinirana razdaljinama, kao što se može zaklučiti.

Noć smo provele u vozu, moja nova austrijska drugarica i ja. Ovaj put nije bilo plackart mesta već kupe.  Dakle, u jednom kupeu su 4 ležaja. Postoji razlika između mekog kupea i običnog. Meki je stvarno mek, i izgleda lepše, a  obični je od materijala sličnog skaju plus dobijete i jedan dušek, da ga umekša, je l te.

Restoran

Taman smo se privikle na okruženje, kad se ispostavilo da u susednom vagonu putuju još neki poznanici moskovski, pa smo se svi zajedno skupili u restoranu, vrlo tipičnom. Neljubazna konobarica sa brkovima,  uvučena u nešto vrlo usko, na štiklama, u poodmaklim godinama. Prosto se osećao taj šmek komunizma iz prošlih vremena. Gde su mladi tu je i šala, kome sok, kome pivo, i onda svi na spavanjac. Ja sam naravno prvo puštala sentimentalnu muziku, ne bih li se uspavala, zatim rok, zatim neku vrlo romantičnu etno melodiju, onda mi je sve to dosadilo, pa sam odlučila da se oprobam u spavanju. E baš onda je voz stao, na pauzu od 15 minuta, što je značilo, obavezno napolje, sve u pidžami. Da se proluftiramo i protegnemo noge, ipak treba izdržati 13 sati klackanja.

Opet sam se nadala da ću kroz prozor videti bilo šta drugo sem nepregledne šume, ali avaj… ništa od mojih nadanja. Šuma, šuma, mesec i to je sve čitav prizor. Verovatno mi je u nekom momentu dosadilo pa sam tako i zaspala.

Ujutru, zora, i molim lepo! nešto potpuno drugačije! Putujemo pored Volge dok sunce izlazi. Čini mi se da romantičniji prizor nisam videla. Ili se bar ne sećam. U svakom slučaju, Volga u zoru je nešto mnogo lepo. Kako se sunce samo presijava na površini… kako je velika ta reka i moćna… Pijemo čaj i uživamo u pejzažu. A onda- Kazanj!

Caj

Comments (22)

By elektrokuhinja, 27/07/2009 23:07

Istina je da se u Rusiji promeni shvatanje o razdaljinama. Ono što ovde zovu vikend-putovanjima  u Evropi bi za to na primer uzeli godišnji odmor i letovali nedelju dana. Ne verujem da bih se usudila da za dva dana predjem rastojanje od 1400 km plus šetam i turističarim. E pa kad ste u Rusiji ovakva putešestvija su sasvim normalna stvar. Kad se samo setim klackanja busom po obližnjim planinama, a na samo 200 km od Beograda… Da, razdaljine su ovde, pa, drugačije.

Krenuli smo petak, posle posla, vozom za Pskov u 8 uveče. Moja priprema se sastojala u pakovanju dve majice, dvoje gaća i čarapa, četkice za zube, sendviča navrat nanos i zatim trka na stanicu.  Mnogo sam slušala o tim plackartnim vagonima, i sve sam više ubeđena da mi se takav način putovanja  dopada. Vagoni su otvorenog tipa, nema kupea između, a pritom su za spavanje. Postoje samo pregrade koje odvajaju svaka 4 kreveta. Nema vrata, svi smo zajedno, oko 50tak ljudi spava u jednom vagonu. Mislila sam prvo da, kako sam osetljiva na hrkanje i zvuke, nema šanse da zaspim, ali zapravo, vrlo je prijatno i lako zaspati. Prvo svako nađe svoj “kompartman”, može se sedeti i ćaskati sa saputnicima sve dok “provodnica” ne ugasi svetlo u vagonu, oko 11 sati.. A dotad-pije se pivo (ipak smo u Rusiji), jede se pile, ako je voz bolji ima i muzičku podlogu (verovali ili ne čula sam i metallicu u jednom momentu), čita se, ode se u vagon-restoran, pa ko šta preferira. Na ve’im stanicama imate priliku da protegnete noge, jer voz stoji oko 15 minuta, a napolju je prava mala pijaca. Lokalci nude krompir, palačinke iz sopstvene radinosti, pivo, sokove i štošta zanimljivo.

Posle gašenja svetla,  svi kao po komandi se uspentraju u svoje krevete,  i nastavlja se u horizontali.  Klackanje vas polako uspava, a ako ima hrkanja sve se to nekako utopi u zvuke voza tako da se dobije sasvim ujednačen šum koji ne smeta spavanju uopšte (ja sam živi dokaz) Interesantno je, na samom polazištu ste u ravnici, oko vas reke, jezera i šume, a nekih 700 km severno, posle 12 sati imate identičan predeo koji se nije promenio ni za dlaku. Ista ravnica, reke, jezera i šume. Ujutru, u ponudi su čaj ili kafa od 9 rubalja (18 dinara), odlazak u toalet, umivanje, pranje zuba i sve po redu. Još malo, još malo, i eto nas na cilju!