Comments (6)

By elektrokuhinja, 21/03/2012 20:04

1. Kupiti bicikl. Pod hitno. I voziti se do posla svaki dan. Ukupno 20 kilometara bi trebalo da bude sasvim ok za fizičku aktivnost. Jadno dupe da se malo pokrene, ovo sedenje po 12 sati će mi doći glave…

2. Kupiti sofu, lepu, crvenu. Za drugaricu koja dolazi i potencijalne goste. Takođe kupiti tiganj kao i  otvarač za vino i pivo. Ne pokušavati otvaranje flaše piva sa turpijom za nokte (vidi se da sam žensko).

3. Na poslu grickati šargarepe i celer štanglice. Ponekad banane. I smanjiti kafu u svakom slučaju. Posle kafe mogu do 2 ujutru da brojim zvezde.

4. Otići na koncert u disko-komšiluk. Inače ima da završim okružena mačkama kao najboljim drugaricama.

5. Ne osećati odbojnost prema uzvikivanju” Mahlzeit”-a u vreme ručka, što u prevodu znači “vreme za jelo”, ali se koristi umesto pozdrava. Opustiti se i oduševljeno uzvikivati Mahlzeit zajedno sa ostalima (iako i dalje zvuči neviđeno glupo).

6. Ignorisati planere koji mi bulje u dekolte pri pozdravljanju. Shvatiti to kao kompliment i ne jediti se, ipak sam jedino žensko, buljili bi u dekolte i godzili verovatno.

E tako lepo, kad čovek sve stavi na blog, onda mora toga i da se drži.Da vidimo dokle ću dogurati za mesec dana:)

Mahlzeit i vama!

Comments (17)

By elektrokuhinja, 15/12/2011 23:41

S obzirom da se Elektrokuhinja sprema za još jednu selidbu  a sve po starom dobrom principu ” trbuhom za kruhom”, vreme provodi u pokušaju da tamo negde na severu svije gnezdo. Kako će to gnezdo izgledati, u svakom slučaju ćete saznati uskoro.

Proteklih dana, što sedim na internetu, što na telefonu, te se s Nemcima borim da ih razumem, a verujem da je borba obostrana. Pre svakog poziva telefonom, naprave se teze, kako i šta pitati, mogući odgovori, želje i pozdravi.

Ne znam da li je dobro ili loše imati iskustvo sa ruskim stanovima, ali moji kriterijumi su se tamo definitivno drastično smanjili. Tako da sa stanovima u Nemačkoj praktično i nemam nekih većih problema. Dogod bubašvabe ne trče po zidovima, i ne gledam tapete s ružama u kupatilu i na plafonu, sve je u savršenom redu. Ipak, čula sam i ovde za interesantna ponude.

Oglas za stan br. 1, opis kupatila: “S obzirom da je kupatilo vrlo malo, kada se nalazi u kuhinji. “ Ja naravno zamišljam moje goste, mamu, tatu, sestru ili prijatelje, kako ja spremam doručak a oni se, sreće li, predamnom golišavi kupaju u kadi odmah pored. Sjajna slika zar ne? Hmm, ipak ne. Danke schoen.

Oglas za stan br 2, opis poda: ” U stanu je prethodni stanar postavio novi laminat, te je potrebno da onaj ko se useli plati za taj laminat. U suprotnom će prethodni stanar odneti svoj laminat sa sobom.” Ovo stvarno nema nikakvog smisla. Zamišljam tipa sa sekirom i dletom, koji odlepljuje svoj laminat i cela ta zabava ga košta što  vremena što živaca, a zatim pokušava tako poluuništen laminat da postavi u svoj novi stan. Prosto neki ljudi idu u krajnost sa cicijašenjem. Oprosti se od prokletog laminata za 100 evra, nećeš propasit! Aman!

Sećam se kako sam u nekom međuperiodu u Moskvi tražila stan. Bilo je to moje vatreno krštenje sa ruskim stanovima. Posle nekoliko bezuspešnih poseta, nazvala sam plačnim glasom kuću i bila spremna da se sutradan vratim za Srbiju ako ništa pristojno ne nađem. Sledećeg dana sam prihvatila najmanje odvratnu ponudu. Posle nekoliko meseci, čovek se na sve navikne. Igrate se žmurke sa miševima, bubašvabe su vam kao neke stare cimerke koje, ah štete li, s vremena na vreme potrujete da bi se one opet vratila uporne i trčkarale po podovima… Kitnjaste tapete u baroknom stilu su vam zapravo vrlo stilske i čak simpatično šik, sve dok vas iz tog transa ne probudi panični glas drugarice sa skypa rečenicom: ” Opet imaš te grozomorne tapete!!”

Moja sledeća destinacija nije nikakvo uzbudljivo mesto niti nekakva egzotika. U pitanju je prosečan gradić na prosečnom severozapadu nemačke u kome ne poznajem ama baš nikoga sem tipa koji me je intervjuisao za posao. Ako se dva sata intervjua uopšte mogu nazvati poznanstvom.

Ali!

Grad ima sve što meni trenutno treba. Ima jedno brdo sa tvrđavom kao i grad u kome sam odrasla, ima jedan lep Mineralbad* (koji se ispostavio kao moja najveća strast u Nemačkoj), ima biciklističke staze, i šume u blizini.

A ja, baš u inat svima onima koji mi kažu: Šta ćeš tamo, kad tamo nema ničega! ima da nađem i zabavu i ljude! I da konačno opovrgnem  te tvrdnje!

* Mineralbad je kompleks  sauna i toplih bazena sa različitim mineralnim vodama.

Bielefeld

Comments (18)

By elektrokuhinja, 25/11/2011 14:54

Zalepila sam kofer. Jadan raspao se na komade a i vukla sam ga vala kroz pola sveta i natrag. Te nosi knjige iz Rusije, te za Nemačku, te rečnike razne,  te rolere, a tu su i klizaljke, tone nekakvih toplih čarapa i gaća (kao da sam  ceo život samo gaće kupovala), vaga iz Moskve, kreme protiv podočnjaka jer su tamo negde mnogo jeftinije, ili pak soli za kupanje. Litri vodke, vina, piva ko zna zašto, sušene ribe, a tek plazma keksa i jafe!!!

Superlepku sam se pomolila za samo još ovo jedno oproštajno  putovanje.  Zalepila sam i zavrtnjeve, a i sebe pride.  Ko ne zna, superlepak se skida acetonom a ako ne ide (kako meni nije išlo) onda pomaže jedino turpija. A onda više nemate otisak prsta pa uz sve ove krize možete i  u lopovluk da krenete, garantovano vas neće pronaći.

Karta za voz preko pola Evrope je kupljena. Taman da proverim tu famoznu ozloglašenost Mađarske na putu do Beča, hoće li me ukrasti ili neće? Kod mene će se ovajdati samo onaj ko ima fetiš za kreme protiv podočnjaka ili eventualno stare jakne. Ili Ljudmilu Ulicku na ruskom. Nekoliko kilograma.

Mnogo mi zvuči to romantično.  I Alpi i Salzburg i nešto što se zove Sankt Polten. Skoro da se osećam kao grofica (intelektualna klošar-grofica). Sa koferom, rancem, sendvičima, kosom kao da sam se petardama češljala, ali grofica wannabe po vozovima Austrougarske. Molim lepo.

Bar ovaj avion sa naslovne strane mogu da sklonim, više nije tolika neizvesnost gde ću aterirati.

Pa se javim kad stignem. Il negde sa po puta.

Comments (11)

By elektrokuhinja, 26/08/2011 11:50

Kad ste u tako nekakvom životnom procepu kao sto se ja trenutno nalazim, najbitnije je ne potpasti u rutinu, tj ne čekati da vam se nešto desi, već samom sebi praviti sadržaje koji će vas ispunjavati. Evo nekih saveta kad vam sve izgleda potpuno besmisleno, kako da se naterate da ustanete iz kreveta:

1.Joga, trčanje ili bilo koji drugi vid bavljenja svojim telom. Kad već nisam imala vremena ranije (to je uglavnom bio izgovor), sad bar imam vremena na pretek, pa što to vreme ne bih iskoristila da izgledam potpuno fenomenalno. Ujutru joga, uveče, kad vreme dozvoli-trčanje, i eto idealne linije već za mesec dana.

2. Rešavanje problema. Pa kakav on god bio, bila to neka funkcija s dve nepoznate koju ste poslednji put videli pre cirka 13 godina ili pokušaj pisanja propratnog pisma na jeziku kojim nikako ne vladate, smislite nekakav problem i usredsredite se na rešavanje. Tako ja sebi pronađem smisao i kazem-pa eto, danas si nešto novo naučila. Ma koliko besmisleno bilo.

3. Pisanje na zaparloženom blogu. Nemam ama bas baš nikakvu inspiraciju ali ako samu sebe ne poteram nikad je očigledno neću ni dobiti. Ovaj blog je moj privatan prostor i mogu na njemu da pišem štagod mi padne na pamet. Uostalom, pišem isključivo za sebe.

4. Promenite putanju. Bilo da se radi o pravcu kojim svaki dan idete, ili poseti omiljenom kafeu, menjajte. Krenite sporednim ulicama, sedite u kafe koji nikad pre niste videli niti pomislili da bi vas zainteresovao, samo probajte nesto drugačije. Sedenje u istoj kafani, sa istim ljudima oko vas na istim pozicijama tokom godina podseća strašno na Dan Mrmota. Pa čak i kad shvatite da je kafa u tom novom mestu najobičniji bljuvaž, ipak je i taj bljuvaž jedno novo iskustvo pa možete da kažete, e jeste tamo im je kafa potpuno odvratna. Pa ste opet nešto naučili.

5. Budite prisutni. Šatgod radili, makar samo prali tanjire, pili čaj ili ležali u krevetu, budite upravo tu gde ste. Radite stvari potpuno svesno, živite u tom momentu gde ste, budite koncentrisano i usredsređeni na onu radnju kojom se trenutno bavite. Jer kad se živi zapravo? Ni u prošlosti ni u budućnosti već upravo u ovom momentu. I ovom. I baš ovom.

Inspirisano http://zenhabits.net/ i skorašnjom meditativnom nedeljom.

A kako se vi borite sa “Danom mrmota” ?

Comments (11)

By elektrokuhinja, 24/10/2010 23:07

Neko svoje probleme rešava prejedanjem u sitne sate. Neko se pak zagnjuri u flašu. Neko ode u shopping i trosi mukom zaradjene stvari na nešto što mu ne treba. Ali zapravo svi greše. Recept je vrlo jednostavan. I jeftin. Pa da krenemo:

Potrebni sastojci:

1.kofa sa vodom

2. hemikalija tipa Mr Proper il Domestos, šta ko više preferira.

3. Rukavice gumene, one žute.

4. dobra muzika, neka energična tipa hardcore ili metal, prolazi takodje Arcade fire ili Kings of leon.

I udri. Od sobe preko kuhinje, od wc-šolje do kupatila i kade kao šlaga na tortu za one najizdržljivije!

U čistom stanu čist duh.

Posle ovoga ćete se osećati toliko umorni da vam nikakvi problemi neće biti na pameti. Fizički rad je iz raja izašao.