Comments (10)

By elektrokuhinja, 28/12/2009 00:47

Kako se frka oko praznika približava najbolje je svoje vreme provesti ušuškan u sobi, pored kompjutera, sa dobrom muzikom ili knjigom u ruci. U suprotnom slučaju osuđeni ste na histerično gacanje po poluotopljenoj  Moskvi u potrazi za odgovarajućim poklonima, gužve po šoping centrima i gomile nervoznih ljudi koji pokušavaju upravo istu stvar kao i vi-da kupe ili sebi ili nekom dragom nešto u poslednji čas. Zašto se novogodišnji šoping odlaže sve do poslednjeg momenta mora da je genetskim kodom zapisano u ljudskom organizmu.

Prvi dan vikenda beše upravo histeričan. Uz zarađenu upalu grla ali! i kupljenu knjigu o Edvardu Hoperu, mom omiljenom slikaru i to fino izdanje, Taschenovo, sa velikim slikama i lepim koricama. Najlepše je samom sebi kupiti poklon.

Ostatak vikenda, dakle drugi dan je prošao onako kako bih želela da je svaki moj vikend. Bez frke, sa knjigom, dobrom klopom i dobrom muzikom.

Na tapetu je novoprevedeni Murakami, izašao u Geopoetici, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta. Opet volim njegove likove. Bez preteranih emocija, pomalo hladni na prvi pogled, osobenjaci, racionalci, zaljubljeni u dobru muziku i filmove. Da li se možda poistovećujem? Zatim tu je uvek i poneko biće sa one strane stvarnosti bilo da je to čovek-ovca, ili (baš u ovoj knjizi) crnimraci ili jednorozi, ali bića od kojih jeza hvata samo zato što su nepoznata. Za sada priča teče u dva različita sveta. Tokio, bliska budućnost i informacioni ratovi  i Grad, neznano gde, opasan zidom sa svojim čudnim stanovnicima: Čitačem snova, Čuvarom, Bibliotekarkom i divljim životinjama. Kako se ova dva sveta spajaju, saznaću za koji dan. Za sad, uživam u fantastici. Može se reći i da je Murakami ovde dotakao pomalo i sf žanr.

Još jedna knjiga čuči pored kreveta, davno pročitana, ali sada  i u originalu: The third policemen od Flann O Briana.

Preporuke i predlozi su dobrodošli. Šta vi čitate ovih dana?

Comments (15)

By elektrokuhinja, 30/09/2009 23:08

Hodam u kaputu. Sa kišobranom. Kišobran narandžasti, pa kad ga staviš iznad glave, kao da te sunce ogreje. Ignorisaću kišu i vetar dokle god mi to mozak dozvoljava.

Čitam Istoriju sveta u 6 pića. Sram me bilo. Još za rođendanski poklon sam dobila knjigu a davno beše to… E pa došlo vreme za sobu, kontemplaciju i relaksaciju.

Slušam ili FM4 ili radio maximum. U zavisnosti od inspiracije. Jedan dan učim ruski, drugi nemački. Da se zna da bečki FM4 ima odličnu, svežu muziku, plus dobar deo programa na engleskom tako da preporučujem i ne-nemačkogovorećim. Radio maximum može da prođe s muzikom, paaa, recimo, puštaju najbolju muziku u Moskvi. Koga zanima kako izgleda rok-pop-alternativna ruska scena ovih dana, može tamo da čuje.

Otkrila sam neke  fine blogove, tu je HRANA (mnogo mi se sviđa koncept), pa tu je mala amerikanka koja odskora živi u Beogradu,  Jefica bivša stjuardesica i prešlicavanje sa svežim filmom, muzikom i koječime još.

Čekam grejnu sezonu, uljani radijator je aktiviran a kokice mamine iz Srbije se kokaju svako veče.

Ali oh! kako je cool kad vas tata iz Japana posećuje pa u sidebaru imate japansku zastavu sa velikom crvenom tačkom. Pozdrav tati u Japanu!

Comments (19)

By elektrokuhinja, 10/10/2008 23:39

Preselila sam se. Promenila deo grada, nacin zivota i razdaljinu do posla. Od sada, zivot sa cimerom-Nemcom. Kako ce mi biti, cuce se. Znam da bi mnogi voleli da sam nasla cimerku-Ruskinju, ali sorry guys, ova ponuda je ipak bila bolja.

Zivot bez kompjutera  je kao poljubac bez brkova Potrebno je organizovati se i kolko-toliko provesti vreme zanimljivo (sto u Moskvi nije neka nauka).Prosetala sam se pored najvece staljinke-Univerziteta Lomonosov, videla poznatu panoramu Moskve, i posetila Darvinovski muzej. Fosili, dinosaurusi, genetika… Iako je sve na ruskom, Darvin je odlican nacin da se provede popodne.

Citam Billa Brysona-The lost continent. O putovanjima po malim gradovima Amerike.

I come from Des Moines. Somebody had to.

When you come from Des Moines, you either accept the fact without question and settle down with local girl named Bobby and get a job at firestone factory and live there for ever and ever, or you spend your adolescence moaning at length about what a dump it is and how you can’t wait to get out, and then you settle with a local girl named Bobby and get a job at Firestone factory and live there for ever and ever.

Mozda Rusija i nije tako losa?

Imam gomilu neprocitanih postova u bloglinesima, sreca pa stize vikend, bice vremena za obnavljanje gradiva. Citam ja sve, natenane, malo po malo….