Comments (6)

By elektrokuhinja, 02/07/2011 19:08

Biće ovo jedno duugo duugo leto. A kako se čovek jedino može naoružati? Pa zna se-dobrom literaturom, pokojim špricerom u centru i kafom na balkonu. Tek  poneki film da popuni prostor između. A tu su i drugari za sva ona promenljiva stanja depresije, euforije i ludila. Eh, šta bi čovek bez drugara…Pa onda exit i Arcade Fire, uh…

A ovo zahlađenje mi izuzetno prija, nisam ja nikakav obožavalac znojenja, peska, plaže i vrućinština.

Zagrejala sam se sa Belim tigrom, hvala sestri koja je preporučila. O Indiji današnjice, posmatrane kroz oči siromaha i bednika. O usponu jednog “preduzetnika” u indijskom velegradu.. Koga zanima kako izgleda jedna od najvećih ekonomija sveta, Beli Tigar je prava stvar.

Trenutno deli krevet sa mnom novi Murakami. Šta ću kad ga volim… Krene sasim normalno, obični ljudi, obične sudbine, a onda polagano  dolaze sf fenomeni, čudaci, neke nove dimenzije, paralelni svetovi…Skoro kao moje trenutno stanje. Kad sretnem nekog prvo pitanje je: Pa gde si ti? Pa ja sam… tako svuda, i ovde i tamo, o Rusiji sanjam, na nemačkom pričam, u Srbiji trenutno. Ne znam ni ja gde sam. Negde između najverovatnije, pa i ovaj moj avion sa slike gore nekako je seo i nikako stvarno da poleti. Ali biće. Ma samo je loš horoskop u pitanju. Ništa više.

literatura za leto

Comments (12)

By elektrokuhinja, 28/12/2009 00:47

Kako se frka oko praznika približava najbolje je svoje vreme provesti ušuškan u sobi, pored kompjutera, sa dobrom muzikom ili knjigom u ruci. U suprotnom slučaju osuđeni ste na histerično gacanje po poluotopljenoj  Moskvi u potrazi za odgovarajućim poklonima, gužve po šoping centrima i gomile nervoznih ljudi koji pokušavaju upravo istu stvar kao i vi-da kupe ili sebi ili nekom dragom nešto u poslednji čas. Zašto se novogodišnji šoping odlaže sve do poslednjeg momenta mora da je genetskim kodom zapisano u ljudskom organizmu.

Prvi dan vikenda beše upravo histeričan. Uz zarađenu upalu grla ali! i kupljenu knjigu o Edvardu Hoperu, mom omiljenom slikaru i to fino izdanje, Taschenovo, sa velikim slikama i lepim koricama. Najlepše je samom sebi kupiti poklon.

Ostatak vikenda, dakle drugi dan je prošao onako kako bih želela da je svaki moj vikend. Bez frke, sa knjigom, dobrom klopom i dobrom muzikom.

Na tapetu je novoprevedeni Murakami, izašao u Geopoetici, Okorela zemlja čuda i Kraj sveta. Opet volim njegove likove. Bez preteranih emocija, pomalo hladni na prvi pogled, osobenjaci, racionalci, zaljubljeni u dobru muziku i filmove. Da li se možda poistovećujem? Zatim tu je uvek i poneko biće sa one strane stvarnosti bilo da je to čovek-ovca, ili (baš u ovoj knjizi) crnimraci ili jednorozi, ali bića od kojih jeza hvata samo zato što su nepoznata. Za sada priča teče u dva različita sveta. Tokio, bliska budućnost i informacioni ratovi  i Grad, neznano gde, opasan zidom sa svojim čudnim stanovnicima: Čitačem snova, Čuvarom, Bibliotekarkom i divljim životinjama. Kako se ova dva sveta spajaju, saznaću za koji dan. Za sad, uživam u fantastici. Može se reći i da je Murakami ovde dotakao pomalo i sf žanr.

Još jedna knjiga čuči pored kreveta, davno pročitana, ali sada  i u originalu: The third policemen od Flann O Briana.

Preporuke i predlozi su dobrodošli. Šta vi čitate ovih dana?