Comments (9)

By elektrokuhinja, 25/04/2010 21:56

Ako se kojim slucajem zaputite u nedeljno popodne ka jednoj od tri moskovske ikee, racunajte na putesestvije od bar 2 sata, uz mnogo srece.

Lepo smo mi danas sve isplanirali. Krenuli metroom, kulturno, posle rucka. Posle metroa zelja je bila da se uhvati autobus koji vozi direkt do trznog centra, ali avaj! Autobusa nije bilo dobrih pola sata. S obzirom da nam zelja nije bila da citavo popodne provedemo na kraju grada ispred kioska s novinama cekajuci autobus, odlucili smo  se za taksi. Kao, daj sta das, da obavimo, pa da se kulturno vratimo.

taksi

I tu pocinje nasa odiseja. Sto bi rusi rekli: пробка dokle god nam pogled seze! Jedan za drugim nanizani automobili, autobusi kamioni, u tri trake, i svi idu u istom pravcu-naravno ka ikei. Sreca nasa pa je vozac bio iskusni moskovljanin i tom prilikom koristio sve sto se od puta koristiti moze (u prevodu i ono sto nije put). U jednom momentu, silazimo sa asfalta, i krecemo da se vozimo po blatu pored, ispred nas nekoliko dzipova sa identicnom idejom, iza nas smela marsrutka a sam krajolik vise lici na avganistan nego podmoskovlje. Upadamo u rupe, klackamo se, zatim jos malo vozimo po asfaltu, bezobrazno ulecemo finim vozacima koji ocigledno cekaju satima, u nekom momentu opet izlazimo van asfaltiranog puta, po blatu i tako nekoliko puta. Kad nam se ikea pojavila u vidokrugu, posle dobrih pola sata reli-voznje, odlucujemo da ostatak predjemo peske, jer nam izgleda kao brza varijanta.

MKAD

Taksista ostaje zarobljen u gomili vozila, mi iskacemo u blato, veremo se uz put, prolazimo pored neceg sto se zove pticija pijaca (a ptice se ne prodaju), i probijamo se peske kroz kolonu kola.

Prelazimo veliki MKAD peske i napokon, trzni centar je na samo 5 minuta od nas.

Cini mi seda Moskva ima poprilican problem sa saobracajem. Samo, da li su oni toga svesni? Stajati u guzvi dva sata svaki dan na putu za posao, i natrag, pa cak i vikendom, za mene nema nikakav smisao. Sto se mene tice-nikad vise vikendom u ikeu.

Comments (6)

By elektrokuhinja, 28/08/2009 23:42

Da li sam već spomenula kako mi je sad posao vrlo vrlo blizu stana? E pa da se zna da jeste. Biti na 10min  od posla, ne koristiti metro je, pa, skoro nemoguća misija u Moskvi. U početku mi je trebalo sat vremena do grada, živela sam u spavaonici. Posle sam se pomerila ka centru, samo na dve stanice od kruga (krug inače označava granicu centra, dakle na dve stanice od centra, to jest pola sata do posla. Sad, sa najnovijom selidbom, čuvenih 10 minuta i to bez metroa.

Izađem iz zgrade, krenem Vekovayom ulicom, prođem pored kioska s pićima, tu svakodnevno stoje dva tadžika i čekaju da l tramvaj il maršrutku, nemam pojma, al počeću uskoro da im se javljam. Onako, zbog redovnog viđanja. Kad pređem ulicu i tramvajske šine, nastavljam jednom mirnom uličicom, u to rano doba dana, obično sretnem jedino čistače. Kola skoro da nema, mala neka ulica i tiha. Prođem pored Muzeja kulinarija (još nisam provalila šta se tačno u muzeju može videti, da li nekakvi specijaliteti, hrana ili možda nema apsolutno nikakve veze s kuvanjem? Ko zna…). Još malo i dolazim do redovnog sastajališta lokalnih pasa, jedan beli i dva siva. Obično leže ne izgledajući previše zainteresovano za svet oko sebe. Zatim preprečim kroz jedno dvorište, gde ako pada kiša, postoji ogromno jezero koje preskačem i uvek hoću da ga uslikam zbog odraza kao u ogledalu, al nikako da se uhvatim mobilnog. Žurba, valjda.

Iz dvorišta izlazim na da prostite Fakeljni pereulok, zvuči interesantno, al zapravo to je jedna mikro ulica, potpuno nebitna, u njoj se ne nalazi apsolutno ništa što bi vam privuklo i tračak pažnje. Zapravo nalazi se jedna radnja u sovjetskom stilu, gde dobijate namirnice onako preko pulta. Mrzim takve radnje. Ne ulazim sem ako nisam baš u frci.

Skrećem desno, u Tovariševski pereulok i tu se oglednem u izlogu, jedan dva tri puta, pređem ulicu, i hop, već sam kod biroa.

Prija mi ta šetnja. Taman se razbudim, i razmrdam. Ima nekoliko varijanti, jedna čak podrazumeva prolazak kroz park, a druga kroz prometnu ulicu.

Evo i par fotki, kao ilustracija. A da nije turistička Moskva već onako, malo zavučenija.

3iwmczgte8

Comments (17)

By elektrokuhinja, 04/05/2009 20:53

Napravila sam skok u Evropu na tri dana. Produženi vikend zbog prvog maja, i eto mene u Nemačkoj opet. Malo sam biciklirala, pomalo i plivala, dobrano se naparila u sauni, a zatim sve to završila odličnom klopom (a za moje-moskovske pojmove i prilično  jeftinom). Volela bih kad bih mogla tako češće-da pravim te kratke evropske izlete. Prija mi klopa, prija mi i klima, sve je tako malo i slatko… Avaj, daleko je Moskva.

* * *

Danas viđena 4 ( i slovima četiri) zgodna, dobroobučena i normalna ruska muškarca u Stalovaji*.  Šta to podrazumeva-prvo dobru frizuru, ne klasičnu rusku (slepljene šiške na čelu plus neizbežni repovi pozadi). Druga stvar na koju se obraća pažnja su cipele a ako su kojim slučajem patike u pitanju, tip ma kakav je dobija prelaznu ocenu. Dakle ako su cipele normalne vrlo je moguće da se radi o izvanrednom ruskom muškarcu koji je verovatno deo života proveo u inostranstvu ili je puno puno putovao, najverovatnije sluša dobru muziku govori engleski i postoji mogućnost čak da ne pljuje na ulici. Napominjem da je ovo poslednje vrlo redak slučaj. I sad zamislite, 4 takva tipa pojave se danas u našoj kantini! Ne ne ne, mora da su bili stranci…

* * *

Najavljuje se velika vojna parada 9. maja, za Dan Pobede. Jeste da sve to zvuči strašno interesantno, mislim ipak će tamo neki supersonični avioni da nadleću Crveni trg, da se voze tenkovi i šta-ti-ja-znam-šta-sve-ne… Ali! Parada počinje u 9 ujutru, s tim da stanice metroa u centru neće raditi od 7 ujutru. Biće gužva, frka, milioni ljudi…Mislim, šta-treba ustati u 5, naći mesto u gomili i čekićati nekoliko sati, a zatim se peške vratiti jedno 20 km od centra do stana? Neka hvala. Mislim da ću prespavati paradu. Ipak je neradni dan

* Stalovaja=столовая= kantina (može da znači i restoran i trpezarija).

Comments (10)

By elektrokuhinja, 18/04/2009 11:24

Juce je bio dan vezbanja stida.  I slika je rezultat toga. Situacija: tip sa slike sedi, a ja tako zelim da ga uslikam. Mislim, pogledajte samo te misice-cela kafana ga je gledala. Popijem jednu margaritu i uputim se ka Rambou:

Можно фотографитоват?

Нам нравится ваша мускулатура.

Sad zamislite njega kako se stidljivo prenemaze, pa kao nije siguran pa zasto, al napokon, pristade, cak nam je pomalo i pozirao.

Dakle, definitivno najveci covek u Moskvi juce uvece:

Slika je bez blica, mislim da bi ipak bilo malo previse, i zato je mutna. Poenta je da se vidi

Comments (5)

By elektrokuhinja, 19/03/2009 23:17

Posle duge i snezne zime, Moskva je i dalje okovana ledom. Cak iako su dani nesto topliji(oko 0 pa cak i predje u plus preko dana) sve zelene povrsine u gradu su zatrpane sada vec sivim ili crnim ledenim grudvama. To je pretpostavljam pokazatelj cistoce vazduha u gradu-crni musavi sneg. Desi se cak da padne u toku jutra, jeste, lep je sneg i sve to stoji, ali heloo! mart mesec je, hocemo li osvanuti u prolece uskoro? I dalje nosim perjanu jaknu, iako su rusi vec presli na one prolecne kaputice, da ruskinje ne spominjem, one su ionako cele zime u minicima i cizmama. Goli stomaci, of kors.

Perehod Teatralnaya-Okhotny Ryad

Danas sam imala pravu podzemnu odiseju. Desi se s vremena na vreme da metro koji inace fantasticno funkcionise (svakih 30 sekundi u spicu) negde zakaze. Udjem u podzemlje, kad ono horde ljudi cekaju na moju liniju. Pa guzva, pa se penju jedni drugima na glavu, a na satu-voza nije bilo citavih 5 minuta! Eh ko bi rekao da se u 5 minuta moze takav haos napraviti. Ne budem lenja, te s koleginicom krenem u suprotnom pravcu. Duzim putem. Preci sa jedne linije na drugu je prava vezba za organizam. Prelazi (Perehodi) su ponekad kratki, a ponekad kilometarski dugacki lavirit tunela, stepenica i eskalatora. I sve to puno ljudi. Imala sam dva perehoda, i oba su bila kilometarska. Jednom se cak kraj nije video. Ponekad tu babuske prodaju cvece, poklanjaju kucne ljubimce, poneko peva a uvek neko  i svira,veselo je u perehodima. U umerenim kolicinama. Ja bih sada na primer u banju. Na oporavak. Perehod-oporavak.

I jedan kuvarski momenat. Kupila file lososa. Pitala prodavacicu kako ga ona sprema. (Kaze moze u vodi da se kuva, a moze i na tiganju) Izabrala tiganj. Stavila zacine (beli luk, bosiljak, persun so…). Uvaljala u brasno. Direkt na tiganj. 5 minuta s jedne strane, 5 s druge i voila! Nisam imala krompir al i pirinac je posluzio. Plus salata po zelji. Kao sto rekoh, dogod sam u Rusiji, jescu lososa dok mi se ne smuci!