Od kuće do posla za 10 minuta

Da li sam već spomenula kako mi je sad posao vrlo vrlo blizu stana? E pa da se zna da jeste. Biti na 10min  od posla, ne koristiti metro je, pa, skoro nemoguća misija u Moskvi. U početku mi je trebalo sat vremena do grada, živela sam u spavaonici. Posle sam se pomerila ka centru, samo na dve stanice od kruga (krug inače označava granicu centra, dakle na dve stanice od centra, to jest pola sata do posla. Sad, sa najnovijom selidbom, čuvenih 10 minuta i to bez metroa.

Izađem iz zgrade, krenem Vekovayom ulicom, prođem pored kioska s pićima, tu svakodnevno stoje dva tadžika i čekaju da l tramvaj il maršrutku, nemam pojma, al počeću uskoro da im se javljam. Onako, zbog redovnog viđanja. Kad pređem ulicu i tramvajske šine, nastavljam jednom mirnom uličicom, u to rano doba dana, obično sretnem jedino čistače. Kola skoro da nema, mala neka ulica i tiha. Prođem pored Muzeja kulinarija (još nisam provalila šta se tačno u muzeju može videti, da li nekakvi specijaliteti, hrana ili možda nema apsolutno nikakve veze s kuvanjem? Ko zna…). Još malo i dolazim do redovnog sastajališta lokalnih pasa, jedan beli i dva siva. Obično leže ne izgledajući previše zainteresovano za svet oko sebe. Zatim preprečim kroz jedno dvorište, gde ako pada kiša, postoji ogromno jezero koje preskačem i uvek hoću da ga uslikam zbog odraza kao u ogledalu, al nikako da se uhvatim mobilnog. Žurba, valjda.

Iz dvorišta izlazim na da prostite Fakeljni pereulok, zvuči interesantno, al zapravo to je jedna mikro ulica, potpuno nebitna, u njoj se ne nalazi apsolutno ništa što bi vam privuklo i tračak pažnje. Zapravo nalazi se jedna radnja u sovjetskom stilu, gde dobijate namirnice onako preko pulta. Mrzim takve radnje. Ne ulazim sem ako nisam baš u frci.

Skrećem desno, u Tovariševski pereulok i tu se oglednem u izlogu, jedan dva tri puta, pređem ulicu, i hop, već sam kod biroa.

Prija mi ta šetnja. Taman se razbudim, i razmrdam. Ima nekoliko varijanti, jedna čak podrazumeva prolazak kroz park, a druga kroz prometnu ulicu.

Evo i par fotki, kao ilustracija. A da nije turistička Moskva već onako, malo zavučenija.

3iwmczgte8

This entry was posted in moskva, posao, ulične priče. Bookmark the permalink.

6 Responses to Od kuće do posla za 10 minuta

  1. Marica says:

    Nista ne ubija kao prokleti gradski prevoz. Nikako da nateram Miljana da idemo peske. Trebalo bi nam oko 70 minuta. Ali kad pomislim na mir, odsustvo guzve, setnju uz Majnu bez ljudi, graje, buke… pfff moracu da poradim na tom ubedjivanju :)
    Nama je malo problem, jer je firma ta koja je van centra pa se meni bas i ne seli u njen komsiluk.
    Ta setnja mu dodje bas kao sitnica, a tako znacajna :)

  2. Marice, ipak je bolje ziveti u centru a raditi van grada. Ne bih razmisljala o selidbi daleko od centra samo da budem blizu posla. Ja sam od onih koji vole da su blizu desavanja, gradska vreva, svuda mogu gradskim prevozom i da mi nista nije daleko. Pogotovo u Mosvi, ako si blizu centra, imas vise vremena za sebe.

  3. LL Yahti says:

    Draga, obavezno proveri sta je Muzej kulinarija, ako je nesto prehrambeno, mora da je interesantno

  4. elektrokuhinja says:

    LL, nekako mi izgleda prilicno zatvoreno taj muzej, ok jeste da prolazim tuda ili u ranim jutarnjim satima ili kasno poslepodne. Al ok, obecavam, provericu :)

  5. leva noga says:

    jbt muzej moze da se napravi od cega kod oces!!! obavezno svrati, moze da bude interesantno.

    sto se tice tih starih prodavnica, jedina dobra stavr je u tome sto tako vezbas ruski. tamo moras da trazis stvari koje hoces, za razliku od marketa gde potrpas u korpu, dodjes na kasu, pogledas iznos i platis. i na kraju samo kazes spasiba! i jos evenutualo dosvidanja ;)

  6. LN, vezbas ruski ali na vrlo osnovnom nivou, plus te prodavnice obicno nisu bas snabdevene, zapravo ne znam sta bih tamo mogla sem mleka da kupim. Sve ostalo su neke budalastine koje ja ne jedem. Volim to da uzmem, zagledam, vidim rok trajanja i stavim u korpu :)

Leave a Reply