Onoliko koliko volim da kuvam za druge volim i da drugi kuvaju za mene. Jedna od mojih slabosti su restorani. Ma kako to snobovski zvučalo, nekad radije dajem pare na dobru klopu u lepom ambijentu sa dragim ljudima nego na cipele. Verovatno zbog toga nosam jedne cipele sve dok se ne raspadnu. Al o tome nekom drugom prilikom.
Juče me je jedan prijatelj inspirisao da napišem nešto o mom viđenju usluge u restoranima po Novom Sadu. Dakle, customer service drugi deo. (prvi deo je ovde)
Šta to odlikuje dobru uslugu u restoranima?
- Uslužni ali nenametljivi konobari. Bilo bi dobro da je konobar uvek negde u blizini, u vidokrugu ali nipošto da se stalno muva oko stola brisucka i sklanja prazne čaše. Boljka naših konobara je da čim vide praznu čašu, prosto polete da je sklone. Restoranski bon-ton glasi da na stolu mora da ostane bar jedna čaša (kako se gosti ne bi osećali kao da ih neko požuruje da što pre završe). Moje pravilo glasi-ako me niko ne usluži u roku od 5 minuta, odlazim.
- Poznavanje menija. Ako pitam šta sadrži to i to jelo od priloga, ili šta znači neki strani izraz, a konobar nema pojma, odmah ih otpisujem. Mora da postoji bar neki minimum u poznavanju menija kako bi gost znao šta da poruči.
- Fleksibilnost. Ne govorim o nekakvom izvoljevanju, nego o sasvim jednostavnim zahtevima tipa-izbaciti paradajz iz salate ili smanjiti količinu luka. Koliki problem to može da predstavlja kuvaru?
- Serviranje jela u približno isto vreme. E ovo je poseban problem u Novom Sadu. Ima restorana u kojima, dok jedni već pojedu glavno jelo, drugima tek stigne porcija. Tako da se ili dogovarate da svi čekate na onog poslednjeg bednika čija pica nikako da stigne, ili da svi jedete a poslednji da vas gleda gladnim očima, govoreći, ma sve je ok, samo vi klopajte. Ili da se požalite šefu kuhinje koga baš iskreno zabole u većini slučajeva.
- Prijatnost. U smislu prijatne spoljašnjosti (bez pirsinga i masne kose na primer) kao i prijatno ophođenje. A ne nadmeno. Neki misle da je cool kad si nadmen i gledaš na goste sa visine. Ja to uopšte ne mislim. Na takva mesta ne zalazim.
Još neki predlozi?
EKuh., lepo si to sagledala i predlozi su ti na mestu, potpuno se podudaraju sa mojim vidjenjem ugostiteljskih radnika u ovom slucaju konobara u restoranima. Jedan problem kod nas postoji, a to je da danas konobari su uglavnom osobe koje su zavrsile neku srednju skolu (za koju ne mogu da nadju adekvatan posao tj. posao u njihovoj bransi), pa rade kao konobari i to sto rade, rade ne iz ljubavi vec iz moranja. Sad ce neko da se pita ko jos radi kao konobar zato sto voli? Pa ima ih, ali u manjini. Kod nas je problem u tome sto su konobari u restoranima (manje poznatim) jako arogantni, a desava se da nekada i ne uspes da se smestis udobno u stolicu oni su vec iznad glave i govore “izvolite”… A od menija na stolu ni traga ni glasa. Kad im zatrazis meni, odmah se namrste, naroguse i bukvalno samo sto ti ne kazu: “jebi se”…
I2U, pa ja uopšte nemam ovaj tvoj link! Ok, sad moram da čitam da vidim šta sam sve propustila!
Da, verovatno je jedan od razloga što konobari nemaju apsolutno nikakvo znanje o tome šta treba da rade, jer nisu školovani. Pa nek i nisu, al bar neka nauče osnovne stvari, to čak može i u bontonu da se pročita. Imala sam iskustva i sa menijem-gledaju te kao da si pao s marsa. U fazonu, šta sad ovaj hoće još, pa zar i meni?
nisi nista kod mene propustila. svi linkovi moji vode ka blog-u, i onaj sa 381. ovo je free domen koji sam imao za blog381. Sve u svemu, citamo se.
A za meni, hm… dobro je dok znaju sta znaci meni, da se ne desi da pitaju: Sta meni?
Što se tiče stavke pod br.1) :
) tako da ti mogu reći da je to smicanje čaša sa stola najčešće “direktiva dobijena odozgo” . Odnosno, gazde ili šefovi kafića i restorana to zahtevaju. Dešavalo mi se da vidim da je neki gost taman tog trenutka dovršio svoje piće, a već se iza mene stvori šef i govori mi “Vidi! Već pola sata ona čaša stoji prazna na stolu”
imam par godina staža kao konobarica. (najčešće zanimanje naše studentarije
Meni nekada smeta i pretjerana, isforsirana ljubaznost, kada ti prosto bude neugodno i sve ti dođe da kažeš-nemoj nositi tanjire, ja ću
Naravno, ne podnosim drskost,nadmen stav i tako to.
Mada, kad je hrana ukusna i lijepo servirana, svemu drugom se može kroz prste progledati.
Ima jedan restoran u Mostaru, zove se Rondo, najbolji restoran na svijetu.
Hrana je savršena, obilna, prebogat izbor, cijene sasvim normalne, konobari duhoviti i ljubazni, a prostor sasvim običan, sa najobičnijim stolnjacima , skoro pa kariranim. I uvijek sve puno,kao da je restoran društvene ishrane
Kad god idem u Mostar, mogu da ne odem uopšte do starog grada i mosta, ali Rondo ne propuštam.
Aurora, pa te gazde su neverovatne. Dakle, samo se potvrđuje da se ljudi koji ne znaju ništa o restoraterstvu bave time. Plus, restorani su kod nas polu-prazni, šta im znači to što će neko sedeti pola sata duže bez pića? Da li oni žele da na taj način isteraju mušterije ili da ih prisile da naruče drugo piće? Mene na taj način redovno isteraju.
Kristina slažem se. Ipak je klopa najbitnija u celoj priči. Super preporuka, kad se zaputim u te krajeve obavezno ću da svratim!
I ja mislim da vecina nebuloza u losoj usluzi potice od vlasnika, a ne konobara.
Mi u komsiluku imamo restoran u kome prave sjajan biftek, ali im je vegeterijanski meni ocajan, tako da kad god idem s muzem tamo na rucak zobam istu salatu.
I provalio to vlasnik, koji je tamo non-stop i mnogo je usluzan i fin inace, i dosao da me pita sto stalno jedem isto. Posle mog pojasnjenja, ljudi prosirili veg-deo menija
A jednom su nam i istom tom restoranu, “poklonili” veceru zato sto su izdali pogresan racun. Spojili slucajno narudzbine s dva stola u jedan racun. Lepo se izvinuli, i nista nam nisu naplatili.
Eto tako se valjda postaje stalna musterija na nekom mestu
Marice ovo su potpuno genijalni primeri! Meni se dešavalo da izdaju pogrešan račun, pa se ni ne izvine nego samo odu da ga zamene. Kakva besplatna večera.
Ah, da o vegetarijanskim jelima, priča iz Švajcarske. Naručena je salate-bez slanine za vegetarijanku. Salata dolazi, vegetarijanka jede, kad, s vremena na vreme pa nešto kao slaninica joj se pričini. Te teksture i ukusa. Pita ona konobara “jeste vi sigurni da ova salata nema slanine?” Kad će konobar na to” Sigurno nema. Svu slaninu smo izvadili”.
Ja bih pre na cipele, sto i cinim, a opet nosim jedan par dok se ne raspadnu. Ludo.
Cipele rules!
definitivno cipele!
Zanimljiva i dobro uradjena analiza. Restorani kod nas daleko vise paznje pridaju uredjenju enterijera nego kvalitetu hrane (sto je, naravno, zasluga vlasnika) Konobari su poslednjih godina malo snosljiviji, ali cene i dalje ne odgovaraju kvalitetu, tojest astronomske su.
feisty &wtf, vas dve da ćutite u dijaspori. I ja bih kupovala cipele da imam gde. nego su sve ili model iz 68 takozvani baba-model ili idu u špic (za negovanje čukljeva) ili na štiklu, ili imaju svetlosne efekte.
etotako, gde, gde da kupim cipele? Obišla sam ceo centar i ne mogu nigde da nađem pristojne prolećne cipele (a da nemaju gorenavedene osobine) Savet?
pokondirena, hajde što se pridaje značaj enterijeru, nego me brine što na tim kao prenapucanim mestima sa astronomskim cenama nekad nemaš ni sapun u toaletu. A što se menija tiče, valjda je najjednostavnije smuljati neke špagete na brzinu, i to je otprilike ono što u većini restorana prave. Nema mašte ni malo. Čast izuzecima.
jao honey sta vredi sto sam u dijaspori kad zivim u l.a. kao sto dobro znas, gde ovde da kupim cipele? napominjem da ne mogu (ali ne i necu) da placam cipele 500+ dolara tj. da volim da ostanem ispod stotke ako moze. u ovom gradu nema lepih cipela, ima samo flip-flopsa i ovih sto si ti opisala. da sam ja u novom sadu cipele bih kupovala u italiji i basta
i nemoj neko da mi prica o online kupovini cipela please.
feisty, ma kakva online kupovina. Moje noge su različite, gde bih još to rizikovala. A ja reko, ti si tamo u belom svetu pa računam imaš veći izbor. Dok ja odem do Italije, i povadim sve vize, već će me proći želja za kupovinom. Btw, čula sam da je Amsterdam destinacij za cipele. Ne Italija. Amsterdam.
Detaljan opis i razrada…Ja nemam još neki predlog jer ne volim ići u restorane. Ustvari ne sećam se kad sam poslednji put bio u nekom. Jedino što ponekad odem u piceriju, to baš i nije primer za poređenje jer je tu malo opuštenija atmosfera i obično ne obraćam pažnju na uslugu.Bitno da je ukusno i pristupačna cena. Mada i to kad ponekad odem više je u formi izlaska.
Ja bih rado u Amsterdamu kupovala…
Hmmm… Što se tiče elemenata dobre usluge u restoranima, mislim da si zaboravila da spomeneš konobarov palac u tanjiru dok ti donosi supu. Čista ekskluziva!
Ima objasnjenje za taj palac u jednom od starih (and I mean STARIH) brojeva Zabavnika.
Mr No, i kod mene je više u formi izlaska. Desi se da odem u restoran pa pravac kući. Srećna, zadovoljna i sita
Furious, palac u tanjiru? Fuj!
Feisty, molim objašnjenje.
u usa su konobari “preljubazni”. jasno je da su tako obuceni, pa tako nakon par minuta od serviranja jela dodju i pitaju je l’ sve u redu. meni je to veoma brzo pocelo da smeta. budi tu negde da kad ja podignem glavu da to registrujes i dodjes i bices najbolji konobar na svetu
ovde je skoro redovna pojava da ako to sto hoces da narucis nemaju da dobijes nesto drugo dzabe, jer ti si zapravo dosao po to sto oni trenutno nemaju
uh, ja bih u nove cipele svoja stopla,
pa stopala u novim cipelicama po putu do klope
mmmmm
ja sam odluchila da isprobam sve cipele sa shtiklom
nikada je nisam nosila
a mogla bih….
mene izludjuje nedostatak iz 2. stavke
bslp, dopada mi se to za džabe. garant ima i onih koji izvoljevaju. Nemate morsku sasu? Pa ništa onda, daćete mi lososa na žaru, za utehu.
reds, idealna kombinacija klopa+cipele.
cipele sa štiklom…hmmm. nisu baš udobne. a meni je udobnost na 1. mestu. Imam jedne koje su mi kao za specijalne prilike ali nisam fan. Bole noge i vrlo lako zezneš stopalo.
meni je “serviranje jela u priblizno isto vrijeme” najbitnija karika u restoranima (pored hrane, naravno) ne volim stalno zapitkivanje treba li vam nesto, ali volim onu nenametljivost kad ti znas da te konobar prati treba li ti nesto a pri tom ne bulji u tebe non-stop. I ne volim kad mi odmah odnese casu nakon sto je spustim na sto, odmah u meni proradi ono, vrijeme je da se krene…anna