Smrdljivi Martin se rađa u Rokovom Potoku. Usred zime. I onda pomoću krila vrlo nevešto postavljenih od majke prirode uspeva da izbalansira do obližnjih crveno/belih zgrada. Zatim se penje uz prozore ne bi li ušao u prostor za roletne. Kad jednom dospe do roletni aterira u unutrašnjost sobe. Prvo se čuje zujanje zvrrrr a zatim tup zvuk pada na patos. Ostatak života Smrdljivi Martin provodi pokušavajući bezbroj puta da se popne uz prozor jer je to jedino čime zna da se bavi. Kako se ova vrlo autistična buba razmnožava, čime se hrani nije mi poznato. Dalji tok životnog ciklusa je jedna od dve mogućnosti. Prva je da biva izbačen napolje od nekog stranog faktora, pri čemu se prethodni algoritam ponavlja (ulazak u roletnu, pad na patos uz tup zvuk, puzanje po prozoru). Druga mogućnost je pad na leđa i ostanak na leđima do potpunog samouništenja izbacivanjem smrdljivog mlaza, i paralizacije čitavog organizma.
Kakvo besmisleno postojanje.
That’s the story of my life.
brilijantan post!
Ln, inspiraciju dobila posmatranjem bube u svojoj sobi. Ne daju se istrebiti, sta ces.
Sjajan post!!!
Ja u pocetku uopste nisam znala da je buba u pitanju…
Hahaha, meni je samo ime te bube presmeshno!
Sjajan post, slazem se, bash si me nasmejala. 
Jef, buba i to vrlo iritantna. Moja tolerancija na ovu bubu se sastoji u vristanju i odlasku u drugu sobu sve dok je neki od spoljnih faktora ne ukloni.
Gil, ime joj bas pristaje. Ne znam zasto martin, i ko mu dade bas takav naziv, ali ajde. Inace, mene taj njen smrad podseca na miris soka od jabuke, al nekako pomesan sa jos necim, tako da ja ustvari ne mogu da pijem sok od jabuke jer mi suvise lici da klopanje smrdljivog martina. :((