Dugo nisam pisala, ali su zato crtice iz prethodnog posta zadovoljene. Sofa je kupljena, bicikl je dobio počasno mesto u dnevnoj sobi (dok se malo ne isprlja, a onda ga možda i ostavim ispred zgrade). Diskoteka je isprobana, restorani takođe, i što je najbitnije imam čak dva (i brojevima 2 ) broja telefona na koja mogu da se obratim ako mi se izlazi ili ide na kafu. Nije li to lepo? Možda ipak ne završim okružena mačkama.
Ali bicikl! Uopšte mi nije jasno kako sam sve ove godne živela bez istog!
Ok, jasno mi je, živela sam u Moskvi gde bicikl može da se vozi jedino ako imate samoubilačke sklonosti. Jedan kolega je bio entuzijasta pa je biciklom dolazio na posao i pravio ture po Moskvi leti (ukupno 2-3 meseca jelte), ali uvek sam se pitala da li vozi trotoarom, koliko ljudi ga psuje dnevno i da li je eventualno depresivan. U Moskvi se bicikl ne vozi.
Ovde je pak jedna sasvim druga priča. Holandija je blizu pa se i kultura biciklizma provukla i u ove krajeve. Postoji UVEK uz put i posebna biciklistička staza, sa obe strane kolovoza i odvojena je u većini slučajeva i od trotoara. U nekim slučajevima je čak i veća od trotoara. Postoje specijalni semafori za bicikliste, prelazi, a na ulasku u grad stoji : Bielefeld-Fahrradfreundliche Stadt (Bielefeld, prijateljski nastrojen grad ka biciklistima). Lepo zar ne?
Uveče proverim prognozu i ako piše da nema pljuskova, snega i prevelikih minusa, sedam na bajs i verglam na posao. Moja neka donja temperaturna granica je otprilike 2°C. Sve sto je iznad je sasvim ok za vožnju, sa rukavicama naravno. Vožnja me razbudi, nadišem se svežeg seoskog vazduha, plus imam osećaj kao da stvarno nešto korisno za sebe radim. Kad čovek kao ja sedi minimum 10 sati ispred kompjutera, kretanje je luksuz. A fitnes klubove ne volim niti imam vremena da uveče u 8 idem u neki zagušljivi znojavi prostor.
Odoh u subotnji šoping. Biciklom naravno:)
Šta vi za svoje zdravlje radite i kako se motivišete?
Berlinski biciklisti su nepodnosljivi. Ponasaju se cas kao pesaci, cas kao automobili. Skoro sam negde citala da su gradske vlasti Berlina zahtevale da se malo bolje regulisu biciklisti jer s njima u ovolikom gradu uopste nije bezbedno. U Frankfurtu su biciklisti bili pristojniji, ja ih nikada nisam dozivljavala kao smetnju, ovde me ubise
A akrivnosti, pa utorak yoga, sreda i cetvrtak plivanje, svaki dan 10km setnje i za vikend dok ne padnem s nogu. A bicikl, nikada nisam naucila da vozum, za teretanu i od mene jedno veliko uuuuu. 
Bravo Marice i za jogu i za plivanje i za setnje! 10 km setnje uopste nije za zanemariti.
Citala sam nedavno, da sportska aktivnost zavisi od godina. Pisalo je da, od 20-30 godine zivota ljudi se odlucuju za fitnes centre, od 30-50 za trcanje, a preko 50te godine za bicikl. Ispadoh ja u vremesnoj grupi:)
Ni ovde biciklisti nisu zlatni, znam po sebi, nekad nemam strpljenja da stojim na crvenom pola sata a vidim da nema saobracaja. Pogotovo ako je semafor izuzetno neinteligentno podesen, da ti treba bukvalno 10 min da predjes ulicu, pesaci pretrce a ja kao stojim i fina sam. Al posle kad skontas tacno koja su kriticna mesta, onda se i sam osmelis pa krsis pravila.
Pozdrav za elektrokuhinju.
Naletoh na tvoj blog kad sam poceo da se informisem o Stuttgartu. Posto se doseljavam za koji dan a nikog ne poznajem, svaki mi je podatak vazan.
Ovo vezano za voznju bicikla mi je vrlo lepa i bitna vest. Navikao sam da mi je po lepom vremenu omiljeno prevozno sredstvo u Novom Sadu upravo bicikl.
Unapred se radujem tvojim novim postovima.
@Mikan: vidim da sam pogresno stavila Stuttgart (ostade mi od ranije kao default). Ovaj post o bicikliranju se odnosi na moje sadasnje prebivaliste-Bielefeld. A sto se Stutgarta tice, malo je brdovitiji, ali ja sam uprkos tome svuda i tamo isla bajsom. Lep je Stutgart, svidece ti se. Ako ti trebaju kontakti i bilo kakva informacija, imam tamo puno drugara kako iz NS tako i domacih… A i provela sam 6 meseci u Stutgartu pa mogu da posavetujem na temu.
@elektrokuhinja: Hvala ti unapred. Imacu te u vidu, kad se nadjem u problemu.
Ja sam nekad pasionirano vozila bajs i nikada nisam verovala da ću se pretvoriti u ovakvog “statičara”
Otprilike ne mogu da zamislim da bih na posao mogla da odem bajsom! A mislim da je strava:-)
nemas pojma koliko ti zavidim na tom bicikliranju. kada sam prosle godine bila u stokholmu potpuno sam se zaljubila u taj fazon bicikla kao prevozno sredstvo, zato nisam bila tuzna kada sam se vratila u novi sad, jer je u njemu to skoro pa izvodljivo gde god da ides.
LN, meni smeta u NS, konkterno u Petrovaradinu sto nema nigde biciklistickih staza. Dakle ja da stignem do grada moram da se borim sa busevima, i kamionima koje bas savrseno zabole sto sam ja na biciklu, pa je to za mene kao nekakav samoubilacki pokusaj. Ovde mi se dopada jer stvarno svuda imas odvojenu stazu. Veliki plus.