Odlučim ja da u divno kišovito jutro nad ovim mojim nemačkim nebom, iskoristim dan tako što ću da se muvam po hanoverskim prodavnicama, te obnovim ono malo jada garderobe što imam  za leto. Em sam demode, em je sve staro, na ivici raspadanja. Tako je to kod mene, dok se sve ne raspadne, dok mi obućari ne kažu da nema više smisla popravljati te cipele, dok mi lokalni krojač ne kaže da će mi on radije sašiti novu košulju nego ovu prepravljati, e tad znam da je vreme da se ponešto i kupi.

Naoružam se ja strpljenjem i vremenom, popijem kafu pa na voz. Ali avaj, ni prodavnice nisu ono što su nekad bile. Hajde što sam naviknuta već da se čeka u redovima na kabine za presvlačenje, ali TOLIKIM redovima, to je za mene nešto potpuno novo. Ima ta jedna prodavnica, gde se na ulazu dobije po jedan plavi džak, i ljudi kupuju na kilograme. Isto tako nosaju te svoje kilograme u kabine, pa onda nije teško zamisliti koliko to presvlačenje traje i koliko se u redovima čeka. Za mene je takav princip kupovine potpuno stran: ići da kupuješ samo da bi nešto kupio, ili samo zato što je nešto jeftino. Priznajem, jeste jeftino a ja na krpice ne dajem puno para, to mi je onako jedna od sporednih stvari u životu. Ali ta histerija! To je grabež, to je guranje, vika i cika na sve strane!

Nemam ja vremena za stajanje u redovima, em je dosadno em je bespotrebno. Plus me niko, ama baš niko u Hanoveru ne zna, pa sad i da vide malo dupeta ništa strašno. Elem, recept za brzinsko presvlačenje: uzeti jednu široku haljinu, obući je onako fino preko svega što imate na sebi, a onda lepo mogu i farmerke i pantalone i sve živo da se proba ispod te haljinetine. Postoje i oni drugi koji besramno bez haljina probaju na očigled svih, ali to je za mene ovako staromodnu ipak egzibicionizam. Plus što sam skoro pročitala da zaposleni u Aldiju svoje kupce špijuniraju i zumiraju na određenim jelte mestima, pa onda ti videi kruže širom Aldija kao zabavni materijal. Neka hvala, progovara paranoik u meni.

Uopšte mi nije jasno kako neko može da uživa u obijanju pragova prodavnica, stajanju u redovima, prašnjavljenju po kabinama, znojenju i isprobavanju. Čisto smaranje.

Bar sam sad mirna za narednih nekoliko godina. Dok se sve opet  ne raspadne