Kako sam shvatila da će se razgovori u kantini odnositi uglavnom na fudbal i svetsku političku scenu, počela sam s fudbalom. Čovek se mora nekako integrisati u novu okolinu zar ne?
Nisu me samo razgovori u kantini inspirisali za ovu iznenadnu strast. Moje samovanje od tri meseca bilo je presudno da ja čije se interesovanje za fudbal svodi negde na nulu pa još manje, eto upravo ta ja, juče je sa uživanjem odgledala u kafani, svečano sa pivom utakmicu od početka do kraja. Dva meseca su sasvim ok bez ikakvih kontakata. Dok se malo čovek ne snađe, dok ne istraži gde su prodavnice, dok ne kupi osnovne stvari u stanu, taman. Dok se ne navikne na novu klimu i drugačiji pogled kroz prozor. Treći mesec je kritičan. Počela sam da se pitam čemu sve to i zašto sam ja jedina koja nema ama baš nikog ni na kafu da ode subotom popodne. Tako sam čak nekoliko puta uhvatila sebe, u kafiću gledajući zavidno ljude koji se nalaze s prijateljima i poznanicima, ćaskaju, naručuju kafe i kolače a ja se pravim da me izuzetno zanima novo izdanje Spiegela. Ili na primer uhvatim samu sebe u žučnoj raspravi. Na kojem god jeziku, nebitno je, bitno je da se ja sama sa sobom raspravljam. Da ne bih plašila decu na ulici kao ‘ona teta što priča sa sobom’ morala sam da preduzmem radikalne mere. Na moju sreću, ovog vikenda stigao je spasonosni poziv. ‘Da li mi se pije pivo i gleda fudbal, da svratim, adresa ta i ta, kafana ta i ta.’ Da li sam zainteresovana??? Da mi je neko poslao sms i pitao da li želim da IGRAM fudbal, prihvatila bih tu bizarnu ponudu bez oklevanja. Na šta je sve čovek spreman samo za malo ljudskog kontakta i priče! Obukla sam se u roku od dve i po sekunde i izletela iz stana. Odličan je osećaj kad vas neko negde čeka. Prosto neverovatno.
Naravno, muško gledanje fudbala se svodi na posmatranje borbe, dobrih pasova i šta ti ja znam već…igre sama po sebi. Dok se žene koncentrišu na neke druge stvari. Jeste, lepo je kad postoji gol, ali pošto su golovi tako retki, u sat i po vremena bude ih jedan dva a možda čak nijedan, mora čovek sebi naći nešto što privlači pažnju. Kao npr. zanimljiva boja dresa. Ili roza patike. Ili pokušaj odvlačenja pažnje su-gledača fudbala i potezanje izuzetno zanimljivih tema ne bi li se gledanje svelo na gledanje + pričanje. (Pokušaj uspeo! ) Te posle pobede lokalnog omiljenog tima svi kao šlag na tortu odlazimo u klub i začinjavamo veče dobrom muzikom. I ma koliko nenormalno zvučalo, rado ću opet gledati utakmicu. Stvarno je lepo kad te se neko seti, i kad te neko negde čeka. Ko nikad nije bio ovako sam kao ja možda neće ni razumeti. Ali fudbal je sasvim ok.
U Nemackoj sam samo jednom odgledala fudbalsku utakmicu i to zbog Srbina koji nam je bio u gostima. Bio mu je rodjendan, a covek voli fudbal, ne secam se ni ko je igrao
A opet, drustvo zarad zadovoljstva imam uvek kraj sebe, jer se selimo u paru a ko sijamski smo blizanci, sami sebi dovoljni. Al’ kako god okrenes, iz ovog ili onog razloga, dva meseca je stvarno maximum za samotnjacki zivot.
A i svega ih je bilo 3, jedna u Srbiji (izgubila opkladu :/), druga u Ceskoj (Voji za dobrodoslicu u Brno), a eto treca u Nemackoj. Sada kada ih ovako poredjam, ima smisla praviti tradiciju pa u svakoj zemlji u koju se budem doseljavala, odgledam po jednu
A za odsustvo ljudi razumem, ja sam krenula na jogu samo da bih vidjala ljude i to mi je bas pomoglo. U Frankfurtu sam krenula odmah na nemacki iz istog razloga. Doduse, u drugacijoj smo situaciji, meni otprilike trebao samo neko da zuji oko mene s obzirom da radni dan provodim u svojoj radnoj sobi te ne vidjam nikog sem samu sebe cak i kada sam na poslu
Meni je fudbal (neki strani) dobar cak i kao background zvuk kad radim nesto drugo. Iako pojma nemam ni ko igra, ni zasto. A kao povod za provod, odlican:)
Baš lep i dirljiv post. Ja sam iskusila u nekoliko navrata to osećanje kad si već dovoljno sam sa sobom i kada je ikakav poziv bolji nego nikakav:-)
Marice, ja stvarno volim da sam sama, meni to nije problem. Volim da imam svoj stan i svoj mir i da radim sta hocu i kad hocu. Ali isto tako volim da imam ljude s kojima mogu na kafu ili pivo ili u bioskop da odem ili da jednostavno samo pricam. A bas volim da caskam na nemackom to mi je nekako izazov.
I eto sad sam napokon uspela da nadjem drustvo. Neverovatno je tesko pronaci ljude u novoj okolini, ako nemas nikakve kontakte…
Laro ovo vam ti je neki novi sajt? Opa!
Jos nisam cula da neko fudbal koristi kao pozadinski zvuk, to otprilike znaci da volis zvuk mase i navijanja? Zanimljivo.
Provod uz fudbal ide ako je i drustvo dobro. Zapravo verovatno je i golf zanimljiv ako imas dobro drustvo u blizini.:)
Jef ja sam taj princip kao ti koristila, i puno se razocarala. Probala da imam neke drugarice ovde koje nisu uopste bile interesantne, i onda odlucila da cu da prestanem da se zamajavam s time, a kad interesantna osoba naidje, znacu to odmah. I ispade da je stvarno tako. Samo sto se na zanimljive ljude mora cekati, oni ne padaju s neba.
Iz iskustva znam da žene umeju da budu vatreniji navijači od muškaraca
Zato, čekam nastavak ove priče…
Novi, da:) Nismo jos stigli da se ozbiljnije pozabavimo njime.
Sto se fudbala tice, taj pozadinski zvuk se cuje sekundarno, osnovno je to neko jednolicno nabrajanje prezimena. Ili je to ono sto ja cujem:)
@preslicavanje: ja kad pomislim na zene koje navijaju, odmah su mi pred ocima neke brkate debele pijane zene. Onako muskobanjaste. Nadam se da se necu u to pretvoriti!
Laro, sad si me toliko zainteresovala da cu morati sledeci vikend da probam sa pozadinskim zvukom. Jeste, nabrajanje imena je u pitanju, ko je kome dodao loptu, toliko sam shvatila:D
To je stereotip koji stvarnost demantuje