Sivo nebo, i plus 15C. Pada kiša, rominja. Teško mi pada buđenje po kišnim jutrima.
—
Možda kad bih uspela sebe ranije da oteram u krevet a ne do ponoći da buljim u ekran. Ili u Murakamija na nemačkom. Dok tako ležim u krevetu ni budna ni u snu, hvatam onaj poslednji minut zatvorenih očiju, slušam prve taktove alarma na mobilnom i pokušavam da otvorim oči ako je moguće na što bezbolniji način (nije moguće). I svako jutro kažem sebi jedno te isto: kad se vratiš s posla, večera i u krevet u devet. Al ne ide.
—
Kuvam kafu i kasnim na posao. Ne ide mi se busom danas iako pada kiša. Uzimam kafu sa sobom, pijuckaću je na semaforima. Jutarnja gimnastika u vidu mojih 10 kilometara do posla. Kišu ni ne primećujem.
Instalirala sam uspešno moj novi gadget za bicikl. Sad merim brzinu, vreme i kilometražu. I to me nekako zabavlja. Uživam u jutarnjem kišnom verglanju. I u kafi na semaforima. Eto kako je čoveku malo potrebno.
Volim kisu u Berlinu. Mogu u turisticku setnju svim onim mestima koja su obicno pretrpana turistima.
Ovde nema turista :)))
A ima nesto u kisi. Meni je npr. super da radim kad napolju pada kisa. Ili da citam knjige.
Nisam neki fan voznje bicikla po kisi al tako se zadesilo da mi ovaj put nije uopste smetalo. Ili se to mozda polako navikavam da mi ni kisa ne moze nista. To je onaj fazon-u Moskvi na -35 otici na izlet, il ici na klizanje, a u Nemackoj sta ces ako stalno pada, ne dozvoliti da ti to pokvari dan no pravac u bicikliranje.
Mi ovde, trenutno čeznemo za pravim pljuskom, koji bi skinuo sparinu sa vrelog asfalta:-)
Ah cula sam. Kod vas tropske vrucine, kod mene kisa, nemacka kosava i 15C. Kuvam supu da ne ukljucujem radijatore.
ovde je jun bio sa idealnih 20-23 savrsena temperatura:)))