Volim kad upadnem u neku fensi radnju s parfemima a onda mi godpodŽa koja tu radi, obično u poodmaklim godinama, ali obavezno u mini suknji i ful namontirana, počne da objašnjava da je za ovaj period u godini jako in imati pudrasti parfem. Dakle parfem koji miriše na puder. I kako ja sasvim sigurno baš taj parfem tražim, vidi se po meni. Pa me za ruku odvede do nekog ugla, poprska me sa svih strana i još stoji onako željno iščekujući da budem oduševljena. A ja baš ne volim pudraste parfeme. Niti one koji mirišu na travu. Niti na limun. Čestitam, sva tri koja ne volim je uspela da mi ponudi. Potpuni promašaj. Ja još kao fina pitam koliko košta, a ona će 96 evra. 96 evra??? Alo baba, da li ti ja izgledam kao neko ko kupuje parfeme za 96 evra?? Osmehnem se i kažem, pogledaću još malo. Bežim iz radnje i zaklinjem se da nikad više tamo ne kročim.
Išla do automata da podignem pare. Tamo gužvetina. Na jednom bankomatu neki biciklista, na drugom neki turčin. Turčin ne zna kako se koristi automat, maše onom svojom karticom, ljuti se na turskom, obraća se meni, ja ga ništa ne razumem, pretpostavljam da automat ne radi a i smeta mi što mi viče tu pred nosom i histeriše. Odlučujem da napustim red i odem u drugu banku. Prilazi mi biciklista i zajedno tumačimo šta nam turčin govori. ‘A ja mislila moj nemački je loš!’ kažem ja. A biciklista će na to: ‘Tvoj nemački je super!’ Ach danke danke. Ipak ću do drugog automata. Smejemo se, ja odlazim. Biciklista mi maše i gleda za mnom. Simpatičan, plave lepe oke, a na bicikl mu još pet poena plus ide. Umesto da ostanem, upoznam se i odem na kafu, ja bežim. Mozak mi je ponekad veličine kikirikija. Ne viđa se svaki dan zgodni biciklista na bankomatu.
Kupila sam sebi cveće. Menta i lavanda su se sasušile ali nešto zeleno i dalje raste. I nešto malo rozikasto. Od juče je tu i afrička ljubičica. Sedim i gledam kroz prozor. Čeka me jedna duga duga nedelja.
“Simpatičan, plave lepe oke, a na bicikl mu još pet poena plus ide. Umesto da ostanem, upoznam se i odem na kafu, ja bežim.” zasto o zasto?
Zato sto sam budala. Eto.
E a zlatno je pravilo da se “pravi” partneri vataju na dnevnom svetlu :))
Ono, nespremni za odbranu i napade. Nako…usput, pijaca, bankomati i slicno. Ne preostaje ti nista, nego da kreces cesce po bankomatima, pa ono makar evro podizala, zarad sledeceg susreta.
I kako svi znaju koje cvece imaju? Ja samo znam da imam kaktuse i neko cvece….niti koje je vrste kaktus ni kako mi se zove cvet *vrsta…i valjda mi se zbog tog odnosa prema istom samo kaktusi i primaju! Iz inata valjda.
etotako, ta ti je mudra. Pijaca il bankomat, svejedno je. Da li da odem sledece nedelje u isto vreme na bankomat i sacekam zrtvu??
Vidi, africke ljubicice moja mama gaji od dana otkad sam postala svesna sebe. Tako da to jedino i znam. Ono rozikasto i ono lisce zeleno ni ja nemam pojma sta je. A volela bih da znam cisto da mi ne ugine zbog pogresne nege.
cekaj. i pazi na izbor carapa
Svidja mi se biciklo prica..Kako mi fali ta obicna osmeh komunikacija.A ja samo dobijam” komplimente” ” ah kako cudan akcenat” Mislim da samo treba da sacujes gde su redovi ,pa da cekas.. ne moras da dizes evrice:))))
Mislis ono, pekare, starbaks, zubar?
Sjajan tekst
Nekako, svaka rečenica mi je super! Prvo ova Suzana Mančić u parfimeriji sve sa rečenicom “Alo baba..”, haha. Pa Turčin, pa biciklista, lepo i jednostavno napisano 
E gde nadje Suzanu, ja sam mislila da ta osoba vise ne postoji. Ili jos bilja je ona Ruska Jakic ako se ne varam. Ta je stvarno bila spodoba svoje vrste. Bezuspeli pokusaj zatezanja lica sa lascivnim recnikom.
cuvena ruska jakic: “ujutru kada ustanem i stanem pred ogledalo kazem sebi: dobro jutro lepotice!”
ln, mislim da cu tu njenu rečenicu da odštampam i stavim na ogledalo da me gleda svaki dan. Kakav kreten od žene bokte!