Kad je loše vreme, onda čistim stan. Kad je dobro vreme, vozim bicikl.

Pratila sam jednu zelenu stazu, koja me je vodila kroz neka polja, parkove i šume,  pored jezera, vodenica i tako nekih idiličnih pejzaža na sve strane. Onda sam izgubila oznake pa sam bila kreativna. Centar je levo. Centar je desno. Možda sad opet malo na levo. Ovaj park izgleda privlačno, ali mislim da treba da izađem na univerzitet. Ne, nije univerzitet. Hm, interesantno. Na kraju nisam znala ni da li sam ja levo, ni kuda levo vodi, ni šta je ispred a šta iza. Pa sam čak vozila dva puta istom trasom, jer su ulice išle nekako ukrug. Onda je bilo 6 popodne i bilo mi je svega dosta.

Postoji jedno zlatno pravilo. Kadgod ne znam gde sam, ja pogledam preko krovova gde je visoki dimnjak od elektroprivrede, i onda krenem ka njemu. Tu sam ja negde u blizini. Samo što sam danas videla, bizarnosti li, dva dimnjaka na dve različite strane. Grad se urotio protiv mene.

Našla sam glavnu džadu i tu pratila znake za centar, iako mi to nije bila želja.

Na kraju sam kupila sladoled kod turčina koji je uvek otvoren (fala turcima) i tu se završilo moje putešestvije.

Hoću da ofarbam bicikl u žuto. Mislim da su žuti bicikli izuzetno lepi.

A za kraj tri nedeljne mudrosti:

1. ako imate vinske mušice i želite da ih se rešite, recept je sledeći: naspete malo sirćeta u ćasu, preko sirćeta par kapi deterdženta, i onda čekate. Mušice će privući miris sirćeta ali će se onda udaviti jer ne mogu od deterdženta i manjeg površinskog napona da izađu napolje. Fala forumima nemačkim.

2. Kad odete da kupite letnju majicu, držite se plana. U suprotnom možete završiti probajući balske haljine, za ne daj bože. Šta ako mi zatreba balska haljina, naprečac, neočekivano, a ja je nemam! Kakvo gubljenje vremena.

3. Ako ne kupujete slatkiše-nećete ih ni jesti. Isto važi i za čips. Ja sam dobila sad jedan veliki kontigent slatkiša, kao poklon. Pa ponesem sve na posao i nutkam kolege. I oni srećni jer imaju šta da jedu, a ja srećna jer ne moram slatkiše da jedem.