Sanjala sam da se budim. A budim se na jednom čudnom mestu. Oko mene su zidovi, do pola visine, a od pola su gvozdene rešetke. Iza njih se vidi samo belina, liči na sneg, ili na neki sunčani krajolik. Nigde ne postoje vrata, niti nešto pomoću čega bih mogla odatle da izađem. Ja sebi kažem: nisam se probudila, ovo ne liči na stvarnost. Još sam u snu. Ali to je sjajno. Jer ako sam u snu znači da mogu sve! Mogu da pobegnem odavde iako nema vrata. I onda zatvorim oči, gurnem zid svom snagom ispred sebe, i  pomerim ga. Uspem tačno toliko da ga odgurnem da prođem između. Izlazim u taj spoljašnji beli svet, a ispred mene je ski-staza.