Стиже лепо време а то значи да крећем да возим бајс редовно, а то још значи да се редовно знојим, пре и после посла. После посла и није тако страшно али пре посла ми у сваком случају није циљ-туша нема, тј. има, али морала бих да одем у фабрику што ми се искрено не ради. Мени некако, штагод да ставим испод мишке, ништа то не одговара. Ако има алуминијума, онда се трипујем на разне болести које ме вребају, ако нема алуминијума, онда се или улепим или усмрдим, а највероватније и једно и друго. Тако да сам у потрази за идеалним дезодорансом добила одличан савет. Зашто ми то, о зашто! нико није раније рекао? Рецепт је следећи: узме се мало соде-бикарбоне, помеша са водом, и директ испод пазуха. То је то. Сигурни сте минимум наредних 12 сати: Не осећа се ама баш ништа.

Нервира ме  што сам понекад превише критична. То приметим код себе. Приметим и код осталих, и то ми исто тако смета, као и код мене саме.А уствари мени је баш супер. Све је добро. И зашто онда то неко незадовољство с времена на време? Коме то још треба… Или ми се можда  некад мозак улењи па не види оно што му је испред носа. А испред носа му је да је све добро. И да сам ја добро. Ваљда је у питању неко људско проклетсво, ко ће га знати. Устанем ујутру, прочитам вести, попијем кафу, поједем доручак, седнем на бајс. Тих 40так минута ујутру ми дођу као да сам на годишњем одмору. Концентришем се само на пут, на полупразне улице, на шуму кроз коју прођем, на малу воденицу. Онда крене радни дан и фрка, некад се мало нервирам, али то је у потпуности небитно. И онда опет пут кући и 40 минута сам на годишњем. И тако сваки дан.

Открила сам Др. Оеткер-ове готове колаче. И почела да варам, тј прећутим да су готова мешавина, али мислим да то није страшно. То су готове мешавине, типа брашно, ипрашак за пециво у правом односу. Плус можда мало чоколаде. И увек успеју. Ја сам један антиталенат за колаче, мени је то просто превише замајавања а и не волим да кувам на граме. Оно, ставите 300 грама брашна, 148 грама шећера, 231 милилитар млека-маните ме. Нити имам чиме да мерим, а и да имам мрзело би ме. Дакле, купиш др Оеткера и смешаш то што пише да смешаш, ставиш у рерну на толико и толико минута и испадне савршено! Што би се ико млатио са рецептима?!

A ћирилица? Допада ми се како изгледа, допада ми се како је квадратаста и допада ми се промена. Ако будем писала разгледнице, стизаће вам на ћирилици, сасвим сигурно.

Један пријатељ ме је замолио да шерујем ово а мени наравно ништа није тешко:http://dronologista.wordpress.com/2014/05/18/catastrophic-floods-in-serbia-and-bosnia/

И да крене већ једном та досадна вода да се враћа у корито ионако су људи довољно пропатили, само им је још ово срање требало.