Kao što je svima poznato, nedelje i praznici mogu u Nemačkoj jednom normalnom čoveku ozbiljno da dođu glave. Zato  se svako iole pri svesti trudi da nedelje provede dinamično te traži sebi zanimaciju u vidu-bilo čega. Zbog toga je Nemačka puna raznih hobi-udruženja, sportskih udruženja, festivala ovoga i onoga, samo kako bi se praznici iole “popunili”.

Ovo je bila prva nedelja posle nekoliko meseci da nisam imala nikakav plan i program (suicid polako kuca na vrata!).

Vreme je lepo, ptičice pevaju, svi prijatelji su na chatu, al ne možeš chatom da nadomestiš osećaj praznine kao da si na usamljenom ostrvu. Pretraga interneta daje ekstremno primamljive ponude kao: festival jagoda i verkaufsoffener Sonntag što znači nedeljom-otvorene radnje. Ovaj veličanstveni događaj se odvija u selu 8km od mene, i ja se na nagovor Nine (pogledati naslov) primoravam na omanji izlet i radujem se jeftinim jagodama. Dakle da sumiramo-nedeljom je moja jedina radost pomisao na jagode u selu udaljenom 8 km.

Verglam kroz standardne krajolike: šuma je levo i desno, smenjuju se nekakva naselja prigradska i zelena polja.

Posle dobrih 40 min sam u selu. Veselo je, ljudi se šetaju. Lako nalazim centar. U centru postoji jedan omanji trg sa dve kafane. U kafanama sede mahom penzioneri, mlađe od 70 godina nisam primetila. Osećam se vrlo mlado iako se nezadrživo bližim četrdesetoj. Na trgu postoje:

1. dva kioska sa pivom
2. jedan kiosk  sa viršlama (currywurst) i pomfritom
3. jedan kiosk sa jagodama.
4. jedan dečiji orkestar

Od radnji koje su otvorene ne postoji ništa sem jednog jeftinog supermarketa u kojem se tiskaju porodice sa kolicima punim kokakole i čipsa. Nemam želju da uđem. Radnje uopše u selu ne postoje. Pronalazim malo dalje jedan kafe u kome jedem kolač i pijem kapućino, pritom sam jedini gost. Nešto kasnije dolaze dve gospođe u osamdesetim godinama. Sa šanka uzimam časopis i listam. Čudim se da je zimska moda i dalje u jeku. Zatim gledam naslovnu stranu-novembar 2012. Ovde je i vreme stalo.

Kupujem kilo jeftinih jagoda i verglam natrag. Vreme je i dalje lepo i ja pronalazim jedan zanimljiv put natrag, kroz šumu, bez saobraćaja. Vraćam se kući sa izleta. Mogla sam ga i preskočiti, ali u tom slučaju ovde ne bi ležao jedan post, i ja ne bih imala čemu da se smejem i prepričavam kao dogodovštinu.