Tavori ovaj moj blog polako u zaborav, tek ponekad ga otvorim pa se poradujem kako sam nekada davno zanimljivo pisala.
I eto doslo mi prosto odjednom da podelim nekoliko mudrosti od proteklih godinu dana:
- Sto si stariji to je teze naterati se da radis nesto sto ti se ‘nece’. Tako ja placam hosting sve redovno a ne napisem ni reci, jer mislim, postala sam dosadna kao bilo koji dosadni Nemac. Posao, pa spavanje. Red vikenda gde zivnem, pa red rada gde se nadam vikendu. I tako mi prolaze dani. I godine. Al ko zna, mozda mi se desi nesto, pa mi posle bude zao, a i zao mi svih tih tekstova koje sam pisala , a i komentara, ne bih da to nestane. Godine su to nekakvih secanja, drago mi to sve…
- I onda kako da ne pises o starosti? Krenuli bolovi u ledjima, dobro to je kod mene maltene permanentno stanje. Onda se motivisem da radim vezbe, i stvarno ih radim, i jako sam disciplinovana, sve dok bolovi ne prestanu, pa kad prestanu, onda mislim, hah, kako je bilo lako. Ko ce sad to svaki da raditi.. i onda opet period mira, pa period bolova, pa vezbe. I ukrug. Nisam postala pametnija.
- U Nemackoj skoro pa nema leta. Dakle ovde uglavnom pada kisa, ili su uragani sa kisom, ili uragani bez kise. Ponekad sine sunce i dogura dvaput mesecno do 30C, onda svi pale klima uredjaje i zale se da je JAKO JAKO TOPLO. Danas posto je bilo najavljeno 30, napanjili su u birou klimu na 18C iako je ujutru bilo prijatnih 22C. Onda je dosao redovni mrgud (ja) i odrzao lekciju o stednji, staklenoj basti, o hladnim stopalima kojih ne mogu da se otarasim ni na 30C, i majku mi, ugasite klimu, pustite me da uzivam ta dva dana u letu!
- Na severno more jos me nisu naterali. Branim se kao od kuge. Kad mi darling kaze kako mu se ide na severno more, ja nam rezervisem Italiju. Ili Kanare. Ili kartu do Srbije. Svejedno gde, samo juzno. Pored uragana i leta sa 15C, ja stvarno stvarno ne mogu na sever. Ali i taj dan ce doci. U oktobru moram sa tazbinom na severno more (zasto ne rezervisu npr Majorku, ili bilo sta drugo, nije mi jasno?). Tako da idemo svi kolektivno na smrzavanje u oktobru kada duva orkanski vetar i sipa kisa kao ispod tusa, e bas tada idemo na ‘more’ da se oporavimo. Da li cu zaraditi upalu pluca ili samo gripu pitanje je sad!
A sad kad se zaukam ima da pisem post svake nedelje.
De si bre Elektro:-) Ako je za utehu ni ja ne pisem preko godinu dana,to tako naidje ili jednostavno postane trajno stanje. Ponekad naletim na neciji zanimljiv blog,pa ga iscitam od “korica do korica”,pa mi bude zao kad nema vise:-)
svaka ti cast kceri, bilo bi dobro da odrzis tvoju pretnju i bar jednom nedeljno se oglasis, ionako ne znam kako ti je jer se tako retko cujemo a jos redje vidimo!!!!!!
Jao stvarno koliko te nije bilo!
A meni baš žao mnogo što te nema. Nedostaju te tvoje mudrosti u kratkoj formi. I Nemačka iz tvog ugla. Kad god pročitam novi post, setim se koliko sam se s vremena na vreme iščuđavala zbog navika ondašnjih ljudi i njihovih ćudi.
Zanimljivo je to kako se teško/lako adaptiramo na klimu, tj. vremenske uslove. Meni je u Nemačkoj najviše nedostajalo sunce, na hladnoću sam se još i navikla. I ko je šta radio tih pet godina našeg života tamo, ja sam kukala zbog vremena. Mene to odsustvo sunčanih dana baš zna da deprimira.
A ta hladna mora i nisu tako loša. Meni se mnogo svideo taj pejzaž, doduše nisam bila na nemačkom delu obale. Ali ne sumnjam da je slično. Treba samo da ne razmišljaš o tome kao odlasku na more more tj. pravo letnje more.
Jeff Lo, ja se nakanjujem, pa razmisljam o cemu bih mogla da pisem, a steta je, jer mi je nemacki sada postao kao maternji, nemam kome na sopstvenom jeziku da se ispovedim. Ovo mi dodje bas onako: dear diary…
Herr Vlajkov, obecavam pa makar pricala o severnom moru svaki put!
Marice, bice mudrosti ihahaj!
Meni ranije nije smetalo to sto je ovde tako hladnjikavo, dozivela sam pre par godina jedno pakleno leto u Srbiji pa sam se ovde lepo rashladila. Al sad, kako vidim da je pocetak avgusta i da sam dva puta obula sandale (nove, divne italijanske, kupljene u Komu), e pa stvarno mi je vise dosta. I kise, i uragana, i frizure koja je katastroficna uvek. I jedva cekam da se ogrejem na 30C, i uopste mi nece biti tesko…
Nedostajala si, Elektro!*
Ja ne bih imala nista protiv tvog zaukavanja…ponekad i ja tako citam svoje, tudje i ine tekstove i bas me uhvati romantican napad…kako u tim pisanijama ima puno licnih i dirljivih istorija i kako je to sve zivot. A ne severno more
Kuckaj malo više, dobro je čitati tvoje postove. Dopada mi se kako si sredila ekipu u firmi, kolege stvarno umeju da smore sa tim klimama.
Što se tiče severnog mora, ponesi tamo osmeh, neku dobru mjuzu/knjigu, kabanicu, gumene čizme i vunenu kapu i biće sve ok