Da li ste ikada poželeli da se šetate plažom:

• u komplet zimskoj garderobi, sa skijaškim pantalonama i šalom i kapom.
• sa vetrom jačine košave pa puta deset. Toliko jak vetar da produvava sve jakne, ostavlja crvene smrzle uši i promrzline
• a glavni specijalitet je takozvana ukiseljena (živa?) riba (matjes) sa remulada sosom, koja je pritom hladna. Dakle još jednom, riba je ukiseljena, i onako se mreška u ustima kao da je poluživa. Moj darling to obožava a ja samo skeptično dižem obrvu i mislim se, da li je moguće? Ništa od naših dalmatinskih pečenih ili prženih riba pa sa krompirom ili blitvom, možete takve specijalitete da zaboravite. Jede se sladoled (po toj ladnoći!) i jede se ladna riba sa sosom od majoneza. Ono što je donekle jestivo je riba pečena pa stavljena u ‘lebac (fischbrötchen). Dakle to može.  Možda sam  ja mnogo zahtevna. Dakle ako me ikada neko na ovim stranicama vidi kako kiselim matjes i postavljam slike, a pritom planiram svoj sledeći godišnji na jednom od dva ledena mora, znaće da je prilagođavanje uspešno završeno.

Šta se radi na takvoj jednoj plaži: šeta se, a onda kad te vetar dobrano produva ide se u kafanu. Pije se čaj, dobar, crni s limunom. A onda opet red šetnje i red promrzlina. Ja naravno nisam bila oduševljena i ne vidim preterani smisao u obitavanju na moru na kom ne možeš čak ni leti da se kupaš, na stranu što sam brđanski morski tip, gde ako nema neka gudura iza leđa, onda to ni ne može da se nazove morem. Ono što je interesantno je da mnogo bitni ‘pozeri’ dolaze na nemačka mora. Obučeni po poslednjoj modi, sa skijaškim naočarima iz poslednje kolekcije (bez skija), a unaokolo se nalaze surferske radnje koje prodaju perjane jakne i timberland cipele za planinarenje. Kome još treba prodavnica sa kupaćim ili sandalama?! Svašta!

Jasno se vidi tip u kupacim gacama a pored njega covek sa kapom i zimskom jaknom u mestu Scharbeutz.

Izgleda da sam ja jedina bila zabrinuta za psihičko a bogami i fizičko zdravlje čoveka koji je sa unukom na toj ledari bio u kupaćim gaćama, jadno dete je do kolena bilo u vodi. Umesto da zovu socijalno koje bi se postaralo da dete dobije odgovarajuću negu protiv upale pluća i mozga, moji saputnici su odmahivali glavom, i pritom se divili kako je dete ‘otvrdlo na hladnoću’. Dakle na hladnoću se moze i otvrdnuti. Nas su roditelji vodili na more ne da ‘otvrdnemo’ već da se igramo u pesku i plivamo. Kulturne razlike su ponekad stvarno velike. Ja ovo shvatam kao neki oblik masovnog mazohizma, po principu ‘sladak je limun’. More je naše, pa moramo da ga volimo. I tako se ja ovde borim sa vetrenjačama. Sreća pa sam uspela da izdejstvujem sledeći godišnji negde na toplijim područjima. Na primer Kanari su sasvim pristojni u januaru. Imam čemu da se radujem, juhu juhu!