Oslo je na prvi pogled topao a na drugi bogami vrlo vetrovit. Ja u svom specijalno izabranom vecernjem outfitu sam ipak morala da se vratim u sobu i uzmem jaknu (dotad sam bila samo u haljini i dzemperu, da se zna). Nas hotel je bio u samoj knez Mihajlovoj Osla, tj. Karl Johans gate. Pored radnji na svakom koraku docekali su nas prosjaci u jednom potpuno suludom broju. Toliko prosjaka na ulicama ne secam se kad sam videla… To su citave ciganske bande, trce naokolo i mlate sa nekakvim cancicima u stilu da im das pare, ili mole na engleskom. Ne znaju norveski, ocigledno nisu dovoljno dugo tamo.

Mi smo naravno prvo vece umirali od gladi, i znajuci da je Oslo papren (ali koliko papren to nismo znali) uputismo se ka zeljeznickoj stanici u nadi da ce tamo biti nesto i za normalniji dzep. Par restorana koji uopste nisu lose izgledali, te tako pregladneli upadamo u jedan gde je kao neka vrsta samoposluzivanja. Okej, stanes na kasu, sve narucis pa ti donesu za sto, ne moze biti strasno. Jedan veliki krompir u foliji iz rerne (za mene), jedna osrednja pizza vegetarijanska, za njega, i jedno pivo=50 evra. To su te cene. U restoranu na stajgi sto bi se reklo. Ne smem ni da zamislim koliko kosta da odes negde da ‘sik’ jedes’. No Oslo je Oslo, i nema sad tu da zalimo za parama, kad smo vec dosli, tako je kako je. Posle vecere odlazimo u vrlo sik deo za izlaske Akker Brygge i odlucujemo da popijemo po jedno pivo. Racun, 20 evra. Dakle, da sumiramo, nit smo siti, nit smo napiti a vec smo ‘spizdili’ 70 evra. Ja vec zamisljam moj racun u banci kako vrtoglavom brzinom ide na dole te se preracunavam kako i sta za naredna dva dana. Mora da se racionira. Prvo, dorucak u hotelu je inkluziv, dakle prezderavamo se do iznemoglosti, i onda krecemo stopama Harryja Holea. Preko kraljevskog dvorca, do Akershusa-tvrdjave sve do Parka skulptura norveskog umetnika Vigelanda koji je potpuno fenomenalan. Ogromne figure ljudi u svim zivotnim dobima, sto od kamena sto od bronze, ali sve imaju tako neki uzasnuti izraz, jer je gospodin Vigeland imao poprilicne psihicke probleme.

Nas sledeci cilj je Holmenkolen, zelena pluca grada, gde je i poznata skijaska skakaonica sa koje se vidi ceo Oslo kao na dlanu. Prvo voznja od pola sata tramvajem a zatim pentranje do gore. Neki ludaci se spustaju konopcem od gore do podnozja skakaonice a jos su i platili za to. Kao neka vrsta norveskog bungee jumpinga, ja sam suvise stara za to, dovoljno mi da gledam pa da mi radi adrenalin kao lud.

Nazalost, negde oko 3 popodne ogladnimo, i sad se treba opet ispruziti za obrok. Ja nalazim u vodicu deo grada gde su turski i libanski a i pomalo indijski restorani (neka vrsta malog Kurdistana) gde bi cene trebalo da budu povoljnije. I zaista, stanica tramvaja Grönland nam donosi taj multi-kulti flair, i mi upadamo kao i gomila ostalih turista u neku indijsku cevabdzinicu i narucujemo redom sve i svasta. Cena-samo 20 evra, za nas dvoje, sa sve picem! Odusevljeni osecamo se kao proka pronalazac, jer jedemo tako jeftino u skupom Oslu!. Tako siti gledamo na sta lici komsiluk a ima i sta da se vidi. Od  turskih udzerica  preko nekog ilegalnog red light distrikta (prostitucija je ilegalna u Skandinaviji) pa sve do nekih sumnjivaca koji stoje na ulici i hvataju zjale (preprodavci droge, procitati Jo Nesboa kao uvod u Oslo za pocetnike). Vracamo se  rekom u centar sto je jedan vrlo lep deo grada, medjutim ja polako ali sigurno hvatam prehladu, i vec su mi krajnici oteceni, nista od norveskog zubatog sunca, te u hotelu dobijam caj od recpcionerke i bezim u sobu da se ugrejem. Uvece je poprilicno vetrovito, ipak je to severno more. Spavam i sanjam da vozim.

Holmenkolenska ski skakaonica

Nas poslednji dan je u stilu norveske opere. To vam je jedna velika bela santa leda, posto norvezani nemaju dovoljno santi leda jelte, odlucili su da ih opera podseti na to. Tu se turisticarimo, radimo isto sto i ostali, fotkamo grad, zaliv, glupiramo se i disemo jos malo svezeg norveskog vazduha. Akcenat je na svezem. Moji krajnici samo sto ne otpadnu. Ja to sve junacku podnosim jer mi je pomisao da sam na godisnjem bolesna toliko uzasna da cu radije sve da trpim nego da lezim u krevetu. Bolje je biti bolestan kad radis, onda ostanes lepo u krevetu. Placamo parking za dva dana (90 evra, koga zanima) i vozimo natrag kroz svedsku. Krajnje spontano rezervisemo hotel, to jest hostel, najskuplji u mom zivotu i vozimo se najlepsim putem Svedske, po ostrvima Orust i Tjörm. Stizemo u Mollösund a sta smo tamo radili i jeli ispricacu vam vec za koji dan!

Opera kao santa leda

Opera

Aker Brygge