Moj verni samsung odlucio je ovog jutra, tacno tri godine od svog rodjenja, da spusti dusu. Alarm je jos jutros vredno radio, da bi nedugo potom displej sasvim zamro. Na internetu, fenomen se zove Sudden Death. Zvuci uzasno, ali desi se svakom smartfonu kad tad.
Sem sto su mi najverovatnije svi kontakti otisli dodjavola, to jest u neke druge dimenzije i ne verujem da cu ikako doci do njih (sto s jedne strane uopste nije lose, namnozilo se kontakata u zivotu koji ti stvarno, ruku na srce ne trebaju vise), sve slike sam kao pravi streber cuvala na kartici, ili na eksternom disku, zivela ja. Tako da oni kojima se nisam javila ili nisam odgovorila na poruke, neka se ne uvrede.
Kako izgleda dan bez telefona. Pa smesno je. Prvo pisem mailove vise nego sto sam to ranije radila. S poslovnog telefona mi se nesto ne zove, svi me slusaju a moji privatni razgovori mi se ne dele sa jos dvadesetak osoba u okolini. Nema citanja vesti, nema chata, nema whatsappa, nema vibera, nema nema nema. Stigla kuci, sedim za matorim-prematorim laptopom, i pevam neke pesmice koje mi se vrte poslednjih dana.
I na oduševljenje svih vernih pratilaca ovog bloga, napisala si post!
Nije ti loš taj dan bez telefona.
Cak se nisam previse ni nervirala.
Mislim tri godine za jedan smartfon je sasvim dobar zivotni vek.. Problem je sto kad krene jedna stvar, i druga se pokvari. Moj laptop je vec premator (8 godina?) te ce biti kanda ove godine kupovine elektronskih uredjaja. A nekako imas vise vremena kad nemas telefon. Zanimljivo.
Mozda za mobilni ima spasa. Moj Samsung je god dana pre nego sto je potpuno riknuo (tj razbio se) doziveo slicnu sudbinu zamrzavanja ekrana. I spasen je. Ali naravno svi podaci su nestali. Ja sam tad bila u teoriji zavere pa mi ni slike nisu otisle u Dropbox. A dok sam premoscavala krizu bez fona sa Nokijom, osecala sam se kao hendikepirana, em komplikovan, em falican fon bez kontakata. Cudno je kako smo svi navuceni na mobilne, cak i kad ga zaboravis osluskujes da li zvoni u tasni:-)
Ma kakvi, ovaj moj je totalno otisao. Nije se zamrznuo displej vec je muerto. Nego ja uzela neki spanski mobilni, boze me sakloni, nisam ni znala kolika sam baba. Prvo sam se nervirala jer je sve drugacije i sve je nenamesteno, kontakti su naravno ili nestali ili ih imam po tri ista, (zasto???) te google, te whatsapp, te na kartici, i sve me to tako iritira. Pa sam onda namestala i namestala da mi odgovara i sad je onako na recimo 20% mog starog mobilnog ali je neuporediv. Naravoucenije, niposto ne menjati mobilne jer se rizikuje opasan nervni slom. Nadam se da cu se navici, a vec proklinjem odluku da ‘promenim malo’. To nije mala promena, to je promena zivota citavog!!!
(Ja sam danas nekoliko puta pogledala pored prozora, na jedino mesto u birou gde imam signal, gde je pokojnik uobicajeno stajao), a sve kao zaboravim da nemam telefon.
Ko ce se sad navici na ovo novo cudo…