Понекад се самој себи зачудим како сам била паметна и како сам ја-пре одмора мислила на мене-после одмора. Знала сам да се враћам у тзв. празнично гробље где ниједна радња не ради два дана па ме је дочекао пун фрижидер дивног намаза од белог пасуља и парадајза, тегла киселих краставаца и мармелада – шта више пожелети за доручак? А за ручак ме чекају филеи лососа у замрзивачу (опет хвала мени – пре одмора) плус, за сутра биће тестенине са пестом.

Алергија коју сам покупила на Балкану се овде, наравно, повукла јер сам са плус 20 степени сишла у плус 3, са све снегом, тако да овај ускрс више личи на божић, али кога то уопште занима, ја нити славим један нити други, изигноришем све те њихове празнике и осећам се као прави бунтовник. Имам времена да  (напокон, срамота ме) очистим стан. Ако кренем да усисавам од ране зоре, помислиће комшије да сам антихрист, али уствари моје прве комшије су Филипинци, они се неће бунити, а друге комшије неки средовечни (и ја сам средовечна) учитељски хипи-пар, који су вероватно и по овом невремену негде на планинарењу или возе бицикл, или кампују). Тако ми бар изгледају. Усисивачу, бићеш данас у пуној снази!

Била сам први пут код педикира. Мислим да је цела та фрка око маникира/педикира помало надувана јер сам ја присталица уради-сам козметичких третмана. Океј, ко има курије око или шта-ти- ја-знам-шта-се-све-може искомпликовати на копитима, али ко је као ја да му треба мало масажице плус освежење за летње месеце (који, верујем, сигурно ће једног дана доћи) може све и сам да уради. Биле су две раднице а ја сам се наравно молила да ми дође она финија, ал пошто сам ја среће курате, дошла ми је наравно месарка, те сам мислила остаћу и без коже на петама а и без прстију на ногама, али се у неком моменту обуздала и оставила ми прсте на броју. Закључак је: време педикира нам неумитно долази, али док не дође бићу сама свој мајстор у кућној радиности!

Имам нове фантастичне минђуше, које онако фино светлуцају кроз косу, блинк блинк и само ми фали тепих црвени!