Oduvek mi je bio interesantan taj nemacki pristup Bozicu, po kome ne postoji nijedan drugi Bozic do tog njihovog-katolicko-protestantskog. Ja evo pokusavam vec sedmu godinu zaredom, manje-vise istim ljudima da objasnim:

• ne, mi ne slavimo TAJ Bozic,
• ne, kod nas se slavi u Januaru.
• da, kod nas su savim normalni radni dani

Upljuvah se ja od objasnjavanja, i ne vredi. Njima je to kao da ja na primer dolazim iz Afrike, a ne 1200 km juznije. Ruku na srce, ja ne slavim ni onaj nas, posto nijesam nesto od religioznih niti poboznih, al kao naprvim sarme toga dana-moj sopstveni pristup bozicu.

Jedna poznanica me je pitala da li su pravoslavci hriscani. To je za mene bio dokaz da nemacki obrazovni sistem iako vazi za jedne od boljih, ima ogromne rupe u znanju. Nije vredelo ni to sto sam se ja opet upljuvala objasnjavajuci  slicnost sa Rusijom nadajuci se  da Srbi kao mini-narod nemaju neki svetski znacaj  te da ce ova to povezati, ali nazalost nije. Za jednog Nemca su svi Katolici, nema veze odakle si.

Vec je stara tradicija da dane mrtvila u Nemackoj ja provodim radosna u Srbiji. Jer u vreme nemackog Bozica najveca je stopa samoubistava u odnosu na celu godinu. A nije ni cudo, posto em nista ne radi, prodavnice, kafici, sve se zamrzne na 4 dana. Svi odu negde, kod neke rodbine, tazbine, pozatvaraju se po kucama i onda krene visednevni krkanluk. A onaj ko se jadan zadesi da nema ni kuceta ni maceta, taj sprema sebi omcu u dnevnoj sobi i jedino mu preostaje da se obesi. Ja to potpuno mogu da razumem.

Tako da sutra ocekujem zvrjanje telefona, gde mi svi cestitaju Bozic. Ma nema veze, cestitam i ja njima, i svi srecni ;)…