Bila sam u Portou, pre dve godine u novembru. Bilo je to neko blesavo vreme, trebalo mi je da proluftiram glavu, i srce, i da svedem neke misli. Sama sam sela u avion i otisla na pet dana. Da se smirim i sredim. Da se naspavam, i da donesem neke odluke. Porto mi je ostao u divnom secanju, po visokim mostovima, po keju na kome je izgradjen stari grad, po jeftinoj a dobroj klopi, po odlicnoj kafi, po mirisu okeana u novembru, po velikim plazama i dugim promenadama. Po suncu i veselim ljudima. Po vetru. Svratila sam i do Koimbre i rekla sam da cu se vratiti. Ja gdegod odem pozelim da se vratim. U Koimbri sam otisla na Fado koncert i jela sam sushi opet za male pare. Pa sam se prosetala rekom i fotografisala jesen.
Nedavno se vratih iz Lisabona. Tamo nisam bila sama. Nisam isla da donesem odluku niti da svedem misli, vec da se prvo dobro odmorim a drugo da se sunca nagledam, pa makar ono bilo i zubato. I tako i bi. Svake noci spavala bih 8-9 sati sto je za mene u normalnim uslovima prava retkost. U Lisabonu se odlicno spava. Ujutro se doruckovalo, pa bi se malo citalo uz caj a onda pravac akcija. Malo grad, pa malo plaza. Pa doza pesacenja i netaknute prirode, i litica iznad okeana, i opet tog plavog neba, i vetra. Pa ti pukne vidik na talase, i jos jednu stenu u moru, i tako ceo dan gledas te stene i more i lepo ti je. Meni neko da da talase da gledam ceo dan i malo plazma keksa da prezivim i nista mi drugo u zivotu ne treba.
U novembru je Lisabon ipak pomalo hladan. Portugalci nemaju centralno grejanje na sta smo svi mi naviknuti, nego se greju ili na nista, ili na klima uredjaj, sto i nije bas sjajno. U restoranima i kaficima nema nikakvog grejanja pa se spicavate gdegod da sednete. Ali je zato napolju divota. Na 15C u januaru preko dana, i nebom bez oblacka, mora malko hladnoce u kaficima da se istrpi.
Postoji taj neki rivalitet na liniji Porto-Lisabon. Porto je mali i sladak a Lisabon je veliki, bucan i vrlo turisticki. Ovo poslednje mu je najveca mana.
Mozda mi je Porto za nijansu miliji jer mislim da me je onomad spasao, kao neki prijatelj koji vam je puno pomogao dok ste se osecali bas, bas lose. A Lisabon, on vam je onaj poznanik koji vas je video u vasem najboljem izdanju, i ni ne zna da postoji i druga, mracna strana.
Super, za sve uloge gradova u našim životima. Ja sam tako išla u Rim u raznim životnim fazama i formacijama, imao je ulogu u svakoj. I pisala u jednoj delikatnoj fazi o svemu, pa da i podelim ovom prilikom https://www.danas.rs/zivot/ukusi-i-boje-grada/
Predivan text
Laro, ja se mog Rima secam na slican nacin kao i ti. Prvo sam bila u frci da nista necu stici, jer sam imala 4 dana, pa sam prvog dana samo jurila i trcala sa jednog mesta na drugo a onda sam treceg shvatila da cu uspeti i kafu da popijem pa sam se samo setala i pila kafe i isla cak i po parkovima. U Rim bih mogla definitivno jos nekoliko puta.
Predivno! Ja već godinama imam Portugal na listi želja za videti. Ali kad god dođemo do Evrope, dolazimo u nekoj radnoj varijanti, pa zaboravim da iskoristim odmor dok sam tamo. Možda uspem da uglavim koji slobodan dan sledeći put.
Marice, ja nisam ni znala da vi dolazite do Evrope. Kod tebe samo neki Galapagosi i zesca egzotike
Buhaha, o Galapagosu pišem hvalospeve. O Srbiji bih mogla samo psovke u rimi da spevam. Pa izbegavam.