A sada malo o nečemu što se zove customer service na engleskom. Iliti usluga u Srba.
Uđem u prodavnicu. Još bolje butik. Koji ima one velike senzore što služe da hvataju lopove. Još nisam ni čestito otvorila vrata, kad eto ti prodavačice, skočila na noge lagane, i unela se u lice sa već prodavačko-standardim pitanjem (ne pozdravom) “Izvolite”?
To im je valjda omiljeni momenat. Da prepadaju nevine kupce. Onda ide standardni odgovor, samo da pogledam… Ja eto stvarno ne znam kako im ne dosadi. Prodavcima. Je’l oni možda s vrata očekuju da ja izdeklamujem nešto u stilu, o dobar dan, evo baš mi trebaju jedne cipele, ženske, na zapertlavanje, od antilopa a možebiti i glatke kože, pa vi sad to pogledajte po radnji, pa mi javite a ja ću da čekam zatvorenih očiju i da se iznenadim. Palo mi je na pament da im tako nešto odvalim pa će možda preskočiti to famozno pitanje “Izvolite”?
Dakle, u slučaju da želim malo da pogledam robu koju ću (ili neću) da kupim, je’l, zavisi od toga da li mi se nešto sviđa ili ne, sad ide onaj momenat kad prodavačica pita da li mi treba pomoć. O da, treba mi pomoć u razgledanju pomislim. Ako im kažeš lepo i ljudno “Ne hvala”, onda je verovatnoća da će te pratiti u stopu i gledati preko ramena da možda ne jedeš sladoled nad nekom košuljom ili da je nedajbože ne očerupaš tako u prolazu, skoro stopostotna. Kad napokon i uzmem nešto s vešalice da pogledam, ona će čim istu stvar vratim na vešalicu, početi užurbano da sprema iza mene, da slaže na policu ili pegla rukom, kako se ne bi videlo da sam nešto ja tu pipkala.
Posle ovih prvih simptoma očajne usluge obično pobegnem glavom bez obzira. Ako pak iz nekog samo meni znanog razloga odlučim da nešto i probam, e tu tek postaje neprijatno. Prodavačica je obično onda spremna na sve. Tražiće da izađem iz kabine u kojoj najverovatnije nema ogledala, pa onda onako bez dostojanstva i bez cipela na očigled ostalih kupaca, počeće hvalospev o tome kako mi te farmerice baš fantastično stoje, iako je sasvim očigledno da u njima izgledam kao kesa/lopta/saraga. Pošto oči imam, a i nisam više mala pa da me je sramota da ništa ne kupim, zahvalim se i ostavim robu, ide deo gde me prodavačica razočarano pogleda s pitanjem “Ne odgovaraju?” A zatim uvređeno vraća stvar na policu a ja se osećam kao budala. *Joj, ništa nisam kupila a ona se baš trudila.* Sreća pa ova osećanja s godinama blede, tako da me sada nije briga. Al ipak. Kupujem isključivo u ne-smarajućim prodavnicama, bez upitnih pogleda i komentara o izgledu.
Hvala lepo. Umem sama da odlučim.
Cudno…
Ja bas volim kada me prodavacice smaraju po prodavnicama. Kad stoje sa strane i pustaju me da samo gledam bez reci, onda se osecam ko moron. Mislim, zar im nije posao da nam budu na usluzi?
Ja volim kad me puste na miru i kad me ne konstatuju uopšte. Sve ostalo mi je čisto smaranje. Još pogotovo kad imaju te senzore protivlopovske, pa ne moraju da te drže na oku. Ah, možda ne govorimo o istoj vrsti smaranja. Kad moram u 15 prodavnica da kažem da samo hoću da pogledam, postane mi strašno naporan shopping. Zato ne volim da kupujem po našim radnjama…
bas je tako…ja samo pomislim: putsite me na miru. ako mi nesto treba, pa naravno da cu pitati ili traziti.sasvim je dovoljno jedno “dobar dan”…i ne dirajte me vise. pogotovo ne nikakvi komentari.
uostalom, ionako ne volim da idem po pordavnicama…al nekad covek mora i to
E ja sam toliko umorna da me mrzi da komentarišem. Znaš kad nemaš snage ni da budeš besan. Tj kad nemaš snage za emociju.
Al te sve razumem. I vičem tri puta ura za stav.
To je nesto sto i mene uzasno izludjuje!Cim me tako zaskoce sa pitanjem:Sta vam treba?
samo se okrenem i izadjem-ne treba mi vise nista.Svaka cast na textu,lepo je znati da i drugi ljudi imaju isti problem!
pozz
ja uvek kazem no thanks. i’m just browsing. budi mi u vidokrugu da ne moram da te trazim ako mi zatreba pomoc i pusti me da razgledam
Iskrice, dobar dan je sasvim dovoljno. I treba da ude PRE onog upitnog izvolite. Takođe ne volim da šetam po prodavnicama, jedino me u knjižarama ne smaraju, zato volim da kupujem knjige.
Etotako, vidim, nema te nešto u blogosferi ovih dana. Posao?
Tonisiti, Izvolite je podjednako iritantno kao Sta vam treba? Kao da sam na pijaci. Ne moš ti naše odvići od tog pitanja, pa to ti je. Ja mislim da svi imamo iste probleme. Kad se samo setim onih butika po kojima smo kupovali u devedesetim. Pa svaka kabina bez ogledala. Pa ti sve nešto neprijatno. Uf.
Bslp, i ja. Upravo tako. Mada mislim da su ameri malo bolji u tom odnosu prema mušterijama. Kod nas treba još puuuno mleka da popiju da se nauče.
Bas i ne volim kupovinu ili samo razgledanje samo iz ovih razloga. Volim da zevam u tehniku bez ikoga, SAM….. medju rafovima….I naravno, nista ne diram rukama, samo gledam…
E onda sledi najvece razocarenje: pozovem i postavim obicno pitanje, a prodavac nezna osnovne stvari o artiklu…. i tu mi se smuci kad artikal uzme u ruke i prevrce ga pred mojim ocima sve trazeci odgovor na njemu…
Ili smo i mi kupci evaluirali u zahtevne i znatizeljne. Vise ne kupujemo nepoznato, macke u dzaku???
ima stvarno par mesta na koja odlazim u shoping ili samo razgledanje. uglavnom je to Zdrastvujte sa njihove strane i tacka. ja gledam kupim ili ne, one ne smaraju. Na kraju do svidanija, spasiba…kraj.
simple
a neki put idem bas u te smaracke prodavnice, da vezbam jezik.
hahahaha
posle mi bude lose, glava me zaboli
Ja sam toliko navikao da me momčići/devojčice dočekaju sa onim zaraznim kezom od uveta do uveta i pitaju me kako sam i šta radim kao najrođenijeg, da se bukvalno osećam neugodno kad se to ne desi — šta, a gde je ‘zdravo’, a gde je osmejak?
A to mi je nekad čak smetalo, sad ne kapiram kako je to moguće…
Posa posa!
I malo neki privatni koraci. Nijesu za blogosfere.
Nekultura i kod prodavaca i kod kupaca :(……Prodavci nekad nasrtljivi do zla boga, spaljuju te dok ne pobegneš…a s druge strane, kupci se obraćaju sa: dajte mi
Ja se toliko slazem da nemam apsolutno sta da dodam
Mada su se sad pojavile i toliko suprotne prodavnice gde ne mozes navatati prodavca da pitas jel’ ima drugi broj.
Deda, najgore je kad pitaš nešto prodavca o artiklu koji prodaje a on nema pojma.To je kao kad ti ne bi znao da radiš svoj posao. Najgluplje mi je bilo kad sam kupovala grejač za vodu, pa me je prodavac ubeđivao kako je u grejač ugrađen filter za čaj (?!), iako je to bio filter za kamenac.
Wtf, to je od previše ruskog odjednom (glavobolja). Mene ovde redovno glava zaboli od kupovine. A često se desi da kupim neku glupost koja mi uopšte ne treba samo da bih što završila sa smaračima.
Ubipacijentiću, kez i pozdrav su ok. Nemam ništa protiv. “Šta vam treba?” s vrata je druga stvar.
etotako, znači nešto ozbiljno čim nije za blogosferu.
Zihernadlo, ima i kod jednih i kod drugih. Ja spadam u kulturne kupce. I vrlo nekomplikovane, ne tražim pažnju uopšte.
hmmm interesantno, ali ne znam pojma! ja uglavnom izbegavam prodavnice koliko god je to moguce. volim samouslugu (i bas eto vidis da li se te vrste prodavnica sad zovu samousluge ili samoposluge?!) i obozavam knjizare!
Laro, razumele smo se. Nekad se desi da usluge uopšte nema. To uglavnom po kafićima i restoranima. O tome ću morati jedan post da napišem, sad kad sam u fazonu kritike.
Ominotago, knjižare su zakon. Možeš da sediš i listaš do mile volje. To je zato što su prodavci po knjižarama završavali neke druge škole…
Pa moze i neozbiljno…svejedno. Samo smatram da nije za svaciji nos.
Kod nas je ista stvar. Najvise volim kad se sa prodavacima pozdravim na ulazu i na izlazu bez suvisnih pitanja i svega sto si nabrojala. Ako mi zatreba njihova pomoc u smislu ima li nesto u drugoj boji ili manji-vec broj, to je sve
anna
Najvise volim, kad pogledam stvar a ona mi dahce za vratom i odmah vraca ofingere u predjasnje stanje…kao ljuta sto mora stalno da slaze a stoka potrosacka brlja li brlja..njeno je bre da te gleda iz coska i kad joj namignes da doleprsa i obavi zadato…eeee, al ona je PRODAVAC bato….snas ti kakve se skole za to zavrsavaju.
anna, slažemo se u potpunosti.
bubazlato, to dahtanje za vrat je toliko tipično. Možda bi bilo dobro da ovaj post vide prodavci pa da napokon shvate šta to kupci ne vole i zašto negde kupuju a negde ne. Kako postati dobar prodavac? Kako da mušterije zavole prodavca i stalno mu se vraćaju?
ah! to. pa naravno da cesto kupim nesto sto mi bas u tom trenutku nije trebalo…ali to nema veze sa prodavacima ili smaracinom oko kupovine uopste…to je kod mene izgleda neka boles’ :)))))
bas cekam da mi se uplati plata pa da prosetam malo po radnjama :))))
Nazalost, znam kolege koji neznaju svoj posao, ali necu o tome.
Hocu da kazem da sam radio malo u jednoj prodavnici sa vodovodnim materijalom…naucio sam sve artikle i sve mere, kao da cu celog zivota raditi kao prodavac u toj radnji…
Zao mi je bilo koga ko radi odredjeni posao a ne udje u najmanju poru ili problematiku istog. A mogu zamisliti napaljene prodavce/acice kad pocnu da se prenemazu, bez ikakvih osnova…
Sve si rekla. Ipak, posle teksta u mojoj glavi je samo jedna misao: kako bih volela da je leto a ja u Beogradu jedem sladoled negde. Eto, zato sam ja debela.
:))) I imaš odličan smisao za humor!
Grozne su te koje si opisala, a šta je sa onima kojima npr. kažeš da ti treba tanka, crna majica na bretele, a ona se dohvati nekog žutog džempera i počne da te ubeđuje kako bi ti to “sigurno prelepo stajalo uz boju tena bla-bla….”
Uffff! kad na tekve naletim, samo se okrenem i izađem iz prodavnice. Bez Doviđenja, i bez hvala! Grrrrr!
Da, da, a kad kažeš da ti treba uži model/širi odel, one kažu, “a pa to nigde nećete naći”. Užas!
uh, i mene to nervira! dodajem josh i ono loto izgovaranje cena! (to iskljuchivo kod onih besno ljubaznih prodavachica, butikashica)
Ja mislim da je dobar prodavac onaj/ona koji ume u roku od 1 min, bar površno da proceni način komunikacije sa pojedinim kupcem. Odnosno ne postoji univerzalan način u smislu, ćutnje ili brbljanja, i čekanja ili zvirkanja… To mi jednom prilikom reče jedna starija prodavačica, npr. kad neko uđe da kupi cipele otprilke zna kom kupcu da priđe, a kod koga čeka da je pozove…
udjem u parfimeriju,ona skrstenih ruku ,prene se iz dremeza,pitam za parfem koji koristim od vremena kad je ona piskila u prasinu,gleda belo ,nezna ni kucu, a kamoli parfem,pa kaze neeeeema to!!ili kad se primaknem nekom rafu,a neotesana prodavacica kaze -nema tu nista za vas! o, kozo neopevana,bas mi milo sto brines o mom stajlingu !ima i takvih koje su bas nevaspitane.
Ima ima. Znam. Super su kad pokušavaju da mi prevedu s nemačkog. Pa umesto za suvu, daje mi kremu za masnu kožu a kune se da je u pravu. E pa ćurko kad naučiš jezike, javi se. Do tad pusti nas same da gledamo!
Pingback: Je l’ da da se lako pamti? » Customer Service