Lepo je kad znaš da uskoro daješ otkaz, pa te baš briga šta će ko da kaže. I da misli.
Ponedeljak ujutru:
Radnica-revolucionarka: šefe, petak je neradan dan, čisto da se zna.
Šef: u redu, ako je neradan, onda je neradan.
Četvrtak ujutru:
Šef: meni nikako ne odgovara da se u petak ne radi.
Radnica-revolucionarka počinje polako da se puši.
Šef: Meni bi čak odgovaralo da počnemo da radimo i subotama. Nagomilalo se posla…
Radnica revolucionarka se puši sve više i više. Dim počinje da joj kulja iz ušiju.
Šef: moraćemo da se izorganizujemo da radimo prekovremeno.
Ostali radnici: vi to mislite na neko određeno vreme, ili na stalno?
Šef: pa na nekoliko meseci, a posle….
Radnica revolucionarka puca po šavovima od besa. I smelosti šefove.
Radnica-revolucionarka: JA NE RADIM SUTRA! JA SAM ISPLANIRALA SEBI VIKEND, I RAČUNALA NA TAJ NERADAN DAN. IONAKO IMAMO UKUPNO, ŠTA? – TRI DRŽAVNA PRAZNIKA I SAD I TO HOĆETE DA NAM UZMETE. E PA NE MOŽE. A ŠTO SE TIČE RADNIH SUBOTA, JA SUBOTOM NE RADIM.
Šef ćuti. Zabezeknut.
Posle minute ćutnje, progovara: Onda ćemo morati da zaposlimo drugu smenu da radi posle vas. Ima puno posla, a ako vi nećete, ja moram da nađem nekoga ko hoće.
Radnica-revolucionarka: što se mene tiče, možete slobodno, ja ne radim subotom.
Radnica koja podržava revoluciju: ni ja isto ne radim. Umesto mene isto nekog unajmite
Radnik koji podržava revoluciju: ni na mene ne računajte, ne isplati mi se.
Šef, posle duže pauze: Dobro, onda sutra ne radimo.
Još malo, pa ćemo kao u fabrici. Da unajmimo i treću smenu. A šta to sve mene briga, pitate se. Ne znam. Možda sam malo luda. A možda me jednostavno nervira ta samoživost i bezobrazluk naših poslodavaca i nazovi-šefova. Koji, umesto da razmisle šta je potrebno da bi neko radio prekovremeno, kao npr. da iznajme normalan prostor za šestoro ljudi a ne da šestoro ljudi strpaju u prostor za dvoje. Kao da na primer jednom nedeljno očiste prostor, a ne jednom u pola godina kad ne znam čija baba dođe iz Amerike (ovo je živa istina ) Da li je potrebno reći da me svaki ponedeljak sačeka iznenađenje u toaletu? Ali o tome bolje da ne pišem. Neki možda imaju slab želudac. Ili da daju platu, ako ne bar celu odjednom, a ono iz dva dela a ne iz pet. E onda možemo da pričamo o prekovremenom radu i da se dogovorimo. Kod mene te varijante od danas radite i subotom, prosto ne piju vodu. Ko hoće-samo napred. Ja bogami subotom pijem čaj kod kuće. I radim šta mi je volja.
Mnogo sam juče bila besna. Danas sam ok.
Svega se odma setim. Tako je bilo i kod mene, s tim sto je nas sef imao sledeci komenatr : “Necete da radite subotom, pa dobro ima ko hoce. Dovodjenja. ”
I ovde je isto tako. “Pa vi ako necete da radite subotom, vrata su vam tamo”. To su nase firme, nasi ljudi…bolesni.
Samo duboko uzdahni, pa izdahni, pa udahni, pa izdahni….skuvaj caj, gledaj neki lep film, setaj, uzivaj….pakuj se polako i dolazi
Samo me jedno zanima. Zašto su svi takvi???
Misle da im se može, i da im niko ništa ne može. kao i svi nasilnici, u stvari su kukavice i povlače se pred pokazivanjem zuba.
Walker, očigledno da je tako. Što si ti gori s njima, to su oni bolji s tobom. Toliko sam uspela da naučim.
zasto im se moze? moje misljenje, na osnovi iskustva do pre par godina, je zato sto je ponuda veca od potraznje. mnogo je vise onih koji bi radili pod bilo kakvim uslovima. dok god je takvih, ludaci mogu da se izivljavaju.
a ti se pakuj, bas te briga
Da, slažem se sa bslp. Da u tom grmu leži zec. I bezobrazluk pored zeca. Mada…kad bi više ljudi, čak i tih koji rade pod bilo kakvim uslovima, malo postavilo “uslove”, bilo bi svima bolje, čak i ti uslovi bi bili kud i kamo drugačiji.
Trebaće nama još dugo dugo vremena da se to izniveliše.
Ja sam po pitanju toga (prekovremeni rad, subote itd) imala srece. Taj prekovremeni je uvek bio placen ili je mogao da se zameni nekim neradnim danom. Subota se nikada nije spominjala.
Ali… daleko od toga da je to jedini nacin da te neko eksploatise i da se posle toga osecas iskorisceno. Vidovi maltretiranja su zaista razliciti, i na kraju, uvek se osecas zajebano.
Nego, ko sto vec zakljuciste sve je to stvar ponude, traznje i debelih zivaca. Pa na kraju, koliko god nekome bili bezvredni, drugi racunaju na nas ;).
A zaista je sreca sto uskoro odlazis, inace mogu zamisliti koliki bi bes danas bio.
ja u životu nisam dobila slobodan dan, n račun prekovremenih
a radim od 93 g.
ali mi se desilo da rdim 15 mjeseci u jednoj firmi i da uz svadju odem na 5 dana godišnjega
i to je bio cijeli godišnji dok nisam dala otkaz
badava i zakon i sve
Bslp & etotako: a šta bi se desilo kad bi samo malo bili složniji. Eto na primer, u mojoj firmi, dovoljno je da se svi slože da neće da rade subotom, i on mora nešto drugo da smisli. Isto i za praznik.Otkaz u našem slučaju ne dolazi u obzir, jer dok nekog dovede, da taj neko uđe u posao i shvati gde je šta, ima da se načeka da počne da mu pravi pare. Zato je sloga u takvim situacijama bitna. Nas pet kad bi se samo malo pokrenulo, mislim da ne bi mogao baš ništa. Kad bismo npr odlučili da dok ne da platu ne dođemo na posao. Baš me zanima da li bi svima dao otkaz, pa tražio nove, pa ih obučavao, pa objašnjavao, koliko se to sve isplati na kraju?
Marice, imala si sreće. Kad sam bila na razgovoru, za ovaj sadašnji (ne još zadugo) posao, rečeno je da nema prekovremeno, nema radnih subota i ne radi se na državne praznike. I sad sve to treba da se menja? Zašto? Zato što je šef prihvatio mnogo više posla nego što može da se uradi. Sad mi treba njemu danonoćno da smo dostupni jer je malo alav. Nije baš da umire u bedi i sirotinji.
Suzy, to je užasno. Uf da mi je da takvima dođe neka inspekcija… Kod mene je vrlo jednostavno. Postoji jedna fenomenalna opcija, za slučaj da se jako naljutim i iznerviram. Format C. Sve obrisati. Uvek imam keca u rukavu
Btw, kad pišeš adresu, piši bez onog www. Dakle samo http://modneosamdesete.blog.hr/ i pojaviće se link na tvoj blog
pa to moze da radi na malom broju ljudi, cim imas 10 i vise, tesko je ocekivati slogu.
ok. mali broj ljudi. slažem se.
Jako dobro, ali bi sada bilo pozeljno da se izborite i za cist, veci i provetren radni prostor a o WC da ne govorim!
Il dottore, stavke pod 1, 2 i 3 nemoguće zbog nedostatka inteligentnog razmišljanja na drugoj strani. To je jedan od razloga zašto se ide u Moskvu
Ovo je stvarno grozno, to za necistocu i mali prostor. A ovo kad znas da odlazis, to je mnogo slatko! Ja bih jedva docekala da mi kaze to za petak i subotu samo da mogu mrtva hladna tako da kazem ‘necu’! A btw, je l si dala otakaz ili jos ne znaju?
Elektro
Skoro da i nema sloge, tako da ne racunas sa tim…
A znam da kad sam prvi put prihvatio da odradim subotu, vise povratka nije bilo…Zamalo i nedelja da mi uleti ko debilu…
Svako bi trebao da pokaze svoj stav odmah na pocetku i da ostane dosledan, inace -robovlasnicko drustvo…
Prijatan vikend…
ps. meni zena radi i danas i sutra, iskrslo…
feisty, još ne zna.
Deda, to je potpuna istina. Kad jednom prihvtiš radne subote, nema povratka.
Uzas! Slicno je i kod nas, kad radis kod privatnika, pa te i ne prijavi da radis subotom i racuna ti se da radis 40 sati sedmicno a ti gulis 48…u drzavnim firmama je vec bolje, ali i tu je kako gdje. U vecini slucajeva su subote radne. Super je sto si se izborila za sebe, svaka cast! A i Moskva je blizu
anna
hm…revolucionarka ide u Moskvu, a 2017-ta samo sto nije…pa proslava 100 god. Oktobarske revolucije…jesi ti sigurna da je tvoj odlazak bas slucajan?
ek, mislim da ti je sef mlakonja, iskreno to tako kod mene ne bi funkcionisalo. mada naravno sve u skladu sa propisima poslovanja. Posto uskoro ides iz firme, verovatno si imala smelosti da se pobunis, a sta bi bilo da nisi? Pitam onako radoznalo.
A za revoluciju, svaka cast ja bih te podrzao da sam kolega
zop
zamisli ako nekako nadje ovaj blog sa sve tvojom slicicom?
anna, ako neću ja za sebe da se izborim, niko mi dugi neće pomoći.
iskrice, ništa to nije slučajno
I2U, šef je takav kakav je. Oblikovali su ga poprilično radnici koji su kod njega radili. Tako je bilo i sa onom prethodnom ekipom koja je pre mene radila. Niko nije hteo ni subote ni prekovremeno. Pa su me malo edukovali u tom pogledu. Još jedan problem je da sam ja poprilično nezamenljiva. Radim posao koji niko drugi u firmi ne zna. I još ranije sam se ja bunila za sve i svašta, al onda bih u ponedeljak došla s mišlju, hm, možda dobijem otkaz – mislim da sam preterala. A sad, čak i da dobijem otkaz, samo bi mi olakšao.
Feisty kitten, neka nađe, i šta mi može?
O tome sam trebala da razmišljam pre dve godine, kad sam počela da izlažem svoje probleme na blogu. Uostalom, mogao bi da pročita i da eventualno shvati da na nekim stvarima treba da poradi (tipa higijena i tako to). Većinu ovoga sam ja nejmu lepo i rekla. To-da ne radim subotom, da nabavi spremačicu, da nabavi veći biro, sve je on to već čuo. A mislim i da je taj odnos zaposleni-poslodavac svima poznat i jasan.
Elektro, blago tebi, kako slatka osveta:)