U petak se zaputismo na Goliju. Snežnu, vetrovitu i ledenu.
Posle višesatnog truckanja po Srbiji, smestili smo se u fenomenalne apartmane Golijski dar, koje ovom prilikom namerno reklamiram. Ako se zaputite u ove predele toplo ih preporučujem. U pitanju su komplet opremljeni apartmani na sprat , sa šporetom, escajgom, toplom vodom, tv-om, fenom i čak peglom i daskom za peglanje-iako vam u golijskim vrletima baš i neće trebati ispeglana košulja, ali dobro).
Moja nesanica je i ovaj put pobedila (pun mesec, šta li…) te sam se prve noći vrtela po krevetu kao na ražnju i slušala momke u prizemlju kako ćućore.
Subota je bila rezervisana za planinu. Pakovanje celodnevne hrane i vode+ debele čarape i cipele+ kamašne i hopla!- sve je spremno. Neki su prtili sneg, a drugi (kao ja ) su se provlačili među poslednjima i uživali u blagodetima čiste staze. 
Golija je sva u četinarskim šumama, a izgubiti se praktično je nemoguće jer su staze lepo obeležene. Na samom vrhu duvao je ledeni vetar toliko da su mi se i ruke i noge oduzele. Tek posle par sati, kad se krv odledila, shvatila sam da gacam u potpuno mokrim cipelama, a da kraj pešačenja nije na vidiku. Definitivno je vreme za nove cipele. Ove su odslužile svoje.
Kako smo stigli u dom, izvesni planinar-piroman je založio vatru toliko da se napravio stub vreline kroz stepenište, te smo se jedno vreme kuvali kao u sauni, al se neko ipak dosetio i otvorio prozor ne bi li jara izašla na minus.
Jedni su napravili palačinke, drugi su skuvali vino, a treći poneli pivo i da vidiš kako se noge brzo odmrznu. Takođe, problema sa nesanicom te noći nisam imala.
U nedelju smo u povratku svratili do isposnice Svetog Save, uklesane u steni, a zatim na tvrđavu Maglič. Maglič se ne bi obrukao ni kao scena u Gospodaru Prstenova. Izgleda opako. Usledilo je truckanje do Novog Sada, i to bi bilo to. Poslednji planinarski vikend pre ruske stepe. Kada ću videti planine sledeći put-teško je reći. Neki Ural možda, ili Kavkaz?
I, da. Napunih 30. Okruglih. Na današnji dan.
Isposnica: 
Maglič:
Zabranjena upotreba mosta:
srecan rodjendan!
bice planina i u rusiji
sta bi bilo da nije zabranjena upotreba mosta
Srecan rodjendan
tek 30?…e sad ti pocinje zivot :)))
Najiskrenije cestitke za rodjendan !!!
… A pre neki dan sam gledao isposnicu S.S. na tv-u i odusevio se. Nisam bio i bas imam zelju da odem.
Zelim ti da ostvaris sve zelje i da ti sve od ruke ide !!!
A da, pametno sto si ponela jos jedne cokule
Srecan rodjendan.
A na sneg i hladnocu vidim polako se privikavas, kad u Rusiji osetis Sibirske zime tamo vec u oktobru/novembru.
oooo pa srecan rodjus! kada dodjes da zalijemo jednom votkom! ja vinom ustvari, a ti votkom.
bslp, fazon je što je to jedini most preko koga možeš na Maglič. Malo se klackaju daske, al inače je ok. Neće pasti još koju nedelju.
iskra, sad kao ulazim u svet ozbiljnih
deda, spasile su me rezervne patike u domu. Srećom. Daih nisam ponela gacala bih u mokrim cipelama ceo vikend.
I2U, privikavam se nego šta! I zima i sneg i ladno.
Gledam neke košuljice i sakoe za leto pre neki dan i razmišljam da l da ih kupim, i setim, se-pih, neće mi takve stvari ni trebati…
wtf, nisam ni ja neki fan votke, al kad si u rimu, ponašaj se kao rimljanin. Usaglasićemo se već!
Srecan rodjendan!
Fantasticno
Svidja mi se sve, i apartman, i Golija i Maglic… i zavidim ti na izletu, samo da znas koiko
Nasmejala si me s ovom ne-kupovinom kosuljica, ja tako isto, juce gledala neke skroz lude sesire :))) al’ gde bi s tim?
E spominjala sam te na Liscu…reko mi u blatu, kujna na snegu Golije
Aj gledanje pre nego kreneš. Da ti čestitam te tridesete ko što valja i trebuje. Ne vako. Nego za neki astal lepo.
Moram otići na Goliju. Hitno! Hvala ti na preporukama. Al nako baš baš.
Sretan rodendan .Ovdje kazu okrugli rodendan svaki put kad se zaokruzi jedno desetlijece.Sve najbolje.Slike su veoma zanimljive.Nadam se da kada preselis u Rusiju,nastavljas sa planinarstvom.I molim te ne zaboravi fotoaparat.
Srećan rođendančić! Čujem da i po Rusiji ima planinčuga, samo što od Moskve do njih ima 6 dana jahanja
… onaj most … nije tako loš, ali lakše je napisati ‘zabranjena upotreba’ i kao oprati se od odgovornosti, nego održavati kako treba.
Srećan rođendan i od mene!
Inače, odličan putopis.
opa! tridesetogodishnjakinjo! meni to leeepe godine bash!
svega ti po zhelji i meri
srecan rodjus
auuuu baš lepo bilo, koliko ja odavde vidim!
naravno, SREĆAN ROĐIŠ!!! i sve najbolje! a ako u Rusiji ne nađeš gde da se šetaš i provodiš, onda sledeća stanica Kina kekee 
Super slidze i sve, kao i obicno
Sretan rodjendan!! Ja cu iduce godine do te brojke, bas me zanima kakav je osjecaj sa brojem 3 ispred :)) Slike su famozne, cim sam procitala naslov, odmah mi je Gospodar prstenova pao na pamet
anna
Evo i ja da cestitam! videh jos danas post al reko da polako procitam sve posto volim putopise, i to pogotovo iz prve ruke onako objektivne
Marice, smislila sam: cokule planinarske za moskovski sneg. To će mi biti prva stavka u šopingu!
Etotako, gde je Lisac?! Širina, dužina, parametri? Nikad čula
Sneg mi prijao. Žao mi samo što sanke nisam imala da se stuštim s vrha za 5 minuta…
I vidimo se, tu sam do 6. sigurno, za posle ne garantujem.
Afroditta, malo je scary to desetljeće, al hajde. Tako to i treba da ide. A nije loš početak, za sada. Menjanje posla, selidba, menjanje prve brojke u godinama
Sib, misliš šest dana vozom.
To je tako poražavajuće. Moraću da neđem bar neko brdo da se s vremena na vreme popnem, ako ništa drugo. Ili neku šumu za početak.
Furious, hvala, hvala.
Reds, nadam se da će biti. Lepo počele.
Ominotago, Kina za olimpijadu
A može i neki Kavkaz u međuvremenu.
Laro, i super osećaj posle.
Anna, kažu da u tridesetoj ako ništa ne boli ujutru kad ustaneš iz kreveta, onda je dobro. Mene malo leđa žigaju, al to ide valjda sve u paket s godinama.
Mr No, ta instant vikend putovanja su najbolja. Tek tada shvatiš šta sve čovek može da vidi i uradi za samo dva dana!
kasnim bre i na rodjendane!
divan ti provod i fotke, a isposnica izgleda k’o inke da je pravile…prelepo.
Ohohohoho!
Pa, malo sam zakasnila, što nije ništa čudno za mene. Želim ti srećan rođendančić, sve godine su lepe kada neko zna da ih lepo iskoristi. Zato, uživaj što više i ostani tako lepo raspoložena i kreativna. Evo i poljupca!
Vidim da ste imali super izlet. Vi u planine, a ja danas ceo dan u vašim ravničatskim krajevima se jurim sa guskama i pijuckam sokiće. Na suncu. :)))
Idete sa nekim planinarskim društvom?
Pisaćeš i iz Rusije? Pitala bih još, ali neću da preteram.
Shaputalice, hvala. Nisu mi inke pale na pamet, la sad nešto kad se zagledam, liči!
Milice, pitaj slobodno, imam vremena na pretek
Planinarsko društvo se zove adrenalin i iz Novog Sada je. Uglavnom je mlađa ekipa, mislim da nema niko stariji od 35 godina, mada se desi da se i neko stariji priključi. Ide se na razne ture po Srbiji, Crnoj Gori i uvek se obiđe još ponešto interesantno od znamenitosti usput. Ako si zainteresovana da se priključiš, mogu ti dati kontakt email i telefon. Koliko čujem ići će se u kanjon mrtvice u aprilu (to svi kžu da je ludilo) i na Rumiju u maju. Tako, da, ako si zainteresovana, javi…
Iz Rusije pišem obavezno! Čim neki brzi internet uspostavim. Pitaj sve šta te zanima.
Hm, adrenalin. Nisam ranije čula za to društvo, ali kada si mi preporučila, prošvrćkala sam malo netom. Mi smo već nekoliko godina u beogradskom Železničaru, ali smo u poslednje vreme uglavnom svuda sami išli. Ima tu stvari koje nam ne odgovaraju, a među njima su i godine pojedinih učesnika. Mladost na duge staze mnogo više prija.
Čitala sam tvoje ranije poruke, pa sam uspela da uhvatim nit i razlog tvog odlaska u Moskvu. Jedva vrlo neobična i zanimljiva priča! Kada krećeš i na koliko?
Slavili smo rođendan adrenalina pre par dana- 10 godina postojanja. Super je stvarno što su svi mladi. Idemo tempom koji nama odgovara, svratimo da pogledamo usput ono što nam se hoće, mnogo je opuštenije nego kad ideš s nekim starijim društvom. Javi ako si zainteresovana za učlanjenje, imamo i mailing listu da vidiš gde se i kada ide.
A što se tiče Moskve-da to je jedna zanimljiva blogerska priča.
Trebaovih dana da putujem, neki datum posle 6. aprila. Na koliko dugo? Hm. Teško pitanje. Onoliko koliko mi se svidi/dok se ne smorim ili ne nađem nešto bolje. Al da se vraćam u Srbiju nešto nemam želju. Za sada. Ko zna, možda krene da me drma nostalgija…
jao ala kasnim, srecan rodjendan!!
Ma nema frke feisty.